Kada pogledate dovoljno giallo filmova shvatićete da svaki dobar giallo film mora imati maskiranog ubicu, masakrirane žrtve (kod kojih je poželjno da na sebi, u trenutku masakriranja, nemaju ništa osim maskare što je naročito zgodno jer su uglavnom žrtve zgodne devojke), maestralnu muziku i, naravno, režisera maestra. Doduše i oni loši giallo filmovi gotovo imaju sve od prethodno navedenih elemenata.
La tarantola dal ventre nero (1971) ili Black Belly of the Tarantula (što je sasvim korektan prevod naziva na engleski za razliku od mnogih giallo filmova koji su na engleskom govornom području poznatiji pod sasvim drugačijim imenima nego u originalu) pripada rekao bih tzv. srednjoj struji giallo filmova. Nije među najboljima a takođe je daleko bolji od najgorih.
nastavak na novom sajtu/blogu https://www.bozzavampir.com/2016/07/02/la-tarantola-dal-ventre-nero-aka-black-belly-of-the-tarantula-1971/
.jpg)
Post a Comment