State of Play (2009)

Nekada su Amerikanci umeli da prave dobre političke trilere. Od  "Mandžurijskog kandidata", "Svih predsednikovih ljudi" i"Prisluškivanja", nesumnjivo veoma značajnih filmova, stigli smo do faze da se sada i sa setom sećamo filmova poput "Dosijea Pelikan" ili napr. "Državnog neprijatelja" koji, su ako ništa drugo, bili bar dovoljno zabavni da nam ostanu u pozitivnom sećanju. 
 Osnovni sastojak svih ovih gore navedenih filmova jeste, osim naravno veze sa visokom politikom, paranoja, bila ta koju osećaju sami protagonisti ovih priča ili mi kao gledaoci.

"State of Play" nažalost nema taj paranoja vajb, tako da nešto previše i ne strepimo za naše junake, i to mu je osnovna mana. To što ovde nema ni spektakularnih eksplozija i jurnjava više je u vezi predloška na kome je zasnovan i pokušaja kreatora filma da "State of Play" naprave u ključu političkih trilera iz sedamdesetih godina prošlog veka.

 Priča o zamršenoj i nevidljivoj zaveri u koju su (verovatno) umešani određeni senatori i agencije i moćna, bogata, privatna vojna korporacija  a koju pokušava da razotkrije tim hrabrih, nezavisnih, novinara deluje, iz sadašnje perspektive a bome ni pet godina ranije kada je snimljen, poprilično naivno. Jer osnovna premisa o postojanju mogućnosti medija da u današnje doba utiču ili promene određene političke tokove i razotkriju visoke nivoe korupcije deluje apsurdno. 
 Zlatno doba novinarstva je prošlo i pravljenje filmova o nekakvoj izuzetnosti njihove profesije u ovo doba moćnih korporacija i lobija osim utopističkih skriva verovatno i parodične ideje.

Ali dobro, ovo je ipak samo film, zasnovan na fikciji (tačnije na istoimenoj, kažu mnogi odličnoj, BBC seriji) i ne treba zbog same teme biti previše oštar prema njemu. Osim, ipak relativno zanimljve priče koja nam nudi i nekoliko (ne)očekivanih iznenađenja, "State of Play" ima veoma dobru i privlačnu ekipu glumaca zbog koje ćete sigurno pre pogledati ovaj film nego neki drugi bez ovakvog "star power" potencijala.

 Snimljen je u doba kada je Russell Crow bio još uvek respektabilna zvezda, sa Ben Aflecom koji će tek narednim projektima vratiti veru u svoje filmske (i to pre svega režiserske) kvalitete i Helen Mirren (kao urednicom novina).  Tu su i Rachel McAdams i tada još uvek Robin Wright Penn (dok nije naredne godine izbacila to  Penn). Dakle, poprilično zanimljva ekipa.

Osim dobre glume, ovaj film odlikuje i dobra fotografija i  nekoliko pristojno urađenih napetih scena. Nemam nekih generalnih zamerki na režiserki rad (solidni Kevin Macdonald). 

 Ipak, priča nije dovoljno ubedljiva niti nam je nešto previše stalo do sudbine glavnih junaka, dok i samo razrešenje misterije (mada, neubičajeno za ovakav tip filmova) dodaje taj utisak nebitnosti...

 Uz "State of Play" ćete verovatno provesti jedno zanimljivo veče koje ćete veoma brzo zaboraviti... poneki put, i to je sasvim dovoljno.

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka