U današnje doba koda se godišnje snimi na milione i milijarde (što bi rekao naš eks ministar Baćević) filmova
teško je sve to ispratiti a kamoli pogledati. Zbog toga, evo nečeg novog na blogu.
Gledamo trailer-e !!!! Yeaahhh !!!! Yupiii (iliti Cocta !!!!) :). I samo na osnovu njih odlučujemo da li neki film vredi gledati.

Elem, krenimo:

1. "As Above,So Below" 

Nema šanse da ovo gledam. Mislim,kao prvo ovo je, god damned, found footage film. Kad hoćeš da snimiš jeftin film a da to opravdaš tzv. filmskim razlozima, snimi "found footage". Meni ni Veštica iz Blera nije ostavila neki jači utisak a kamoli gomila klonova koji su je sledeli. A tek, što u ovom trailer-u vidimo sve kliše do klišea smeštene   u kao, nekakve katakombe, a sve u suštini već viđeno hiljade puta... sasvim je svejedno (čast par izuzetaka), kada već koristiš "found footage" da li je film snimljen u šumi, podrumu,spavaćoj sobi ili pećini...

 "O ne, neko/nešto zna sve o našoj prošlosti i poigrava se sa nama... o ne, neko/nešto se krije u pomračini i masakrira nas... o ne...."

O NE za ovaj film

2. "The Pyramid" 

Neki bi rekli "Isto ??anje drugo pakovanje".  I ja sam od tih. Dakle, šta vidimo u ovom traileru ? Prvo, gotovo pola trailera nam prikazuje nešto što nema veze sa ovim filmom. Čemu ta priča o mumijama i proklestvima piramida ako se posle sve svodi na "As Above, So Below". I ovo je, sudeći bar po ovome što smo videli, u većem delu, fucking "found footage". Doduše, nešto je ambiciozniji i sa većim budžetom.

Ne i za ovaj film.

3. "The Maze Runner" 

Možda ste primetili da sam u prethodnim opisima često upotrebljavao frazu "kao prvo" ali nikada nisam stizao do drugog. I ovde ću da održim tu tradiciju. Kao prvo, ovo je još nešto što se odigrava u nekavom lavirintu, samo što ovog puta nisu katakombe a nisu ni piramide.

Ovo je pravi lavirint.

Šta znamo o ovom filmu ? Snimljen je izgleda po nekom tinejdžerskom bestseleru. Btw. hvala Bogu što ti mladi Amerikanci tako vole da čitaju knjige jer zahvaljujući, siguran sam, enormnim tiražima, naterali su i Holivud da nam sada svake godine podari po neki hit po nekom tinejdžerskom spektaklu smeštenom u neku distopiju...pa bila to ona gde su gladni ili ona gde su vampiri ili gde su divergentovani. 

 Tinejdžeri i klinci su postali glavna publika i filmovi se snimaju za njihovu zabavu. Po neki put se omakne i neki dobar film... a "The Maze Runner" ne daje baš takav utisak. Možda ga ipak pogledam zbog najboljeg glumca iz serije Teen Wolf. Ali ako je ovo nekakav prvi deo budućeg serijala (koji se možda snimi ili ne zavisno od uspeha) nema šanse da gubim vreme na njega.

I da... živeli naši klinci...da neko ne protumači ovo pogrešno.

4. "Nightcrawler" 

E ovo ću gledati zbog ludačkog izgleda Jake Gyllenhaala u ovom trejleru koji deluje istovremeno i zanimljivo  i dosadno i pitam se kako će sve to izgledati u samom filmu (koji nam stiže krajem oktobra). Primetili ste da i ovde ima found footage, mislim, glavnom junaku je to praktično profesija...a tu je i Rene Ruso... i nema nikakvih lavirinata. 

5. "Automata" 

U ovom filmu glumi ex-bračni par Banderas+Grifit. Opet je u pitanju nekakvo distopijsko društvo i bavi se starim problemima o tome da li i androidi sanjaju električne ovce. Ne volim kada trejler previše otkriva naročito kada su to slabi specijalni efekti, jer ako računamo da trejler služi da nam pokaže ono najbolje onda Automata i nema sa čim da se pohvali. Sa druge strane, koliko vidim ovo je evropska (španska) produkcija i možda, ako pročitam neke pozitivne kritike, i izdvojim vreme za njega. 

  

Ovu novu, aktuelnu, holivudsku ponudu gotovo da više i ne možemo kvantifikovati i klasifikovati po nekakvom kvalitetu jer jednostavno većina tih produkata se ne može  porediti ni sa onim što nam je stizalo samo neku deceniju ranije a kamoli iz nekog prethodnog zlatnog doba. 

 Aku prihvatimo tu tužnu realnost onda nam ostaje samo jedan kriterijum. Da li je film zabavan ili ne ?

Non Stop upada u grupu zabavnih i to je njegova osnovna prednost jer čak i tih zabavnih ima trenutno užasno malo. 

Druga prednost mu je naravno to što glavnu ulogu tumači Liam Neeson.

Priča je veoma jednostavna. Neko preti da će na svakih dvadeset minuta ubiti po jednog putnika ako mu se ne isplati 150 miliona dolara. Ono što je tzv. "caka" Non Stop-a je u tome što se ti putnici nalaze u avionu na visini od 10000 metara iznad atlantskog okeana.

Producent filma je Joel Silver pa možda i zbog toga Non Stop ima šmek (dobrih) akcijaša iz 80/90-ih prošlog veka.

Liam Neeson je ovog puta u ulozi "nebeskog maršala" sa problematičnom prošlošću, Julianne Moore je jedna od onih zakerala koji  najviše vole da sede do prozora u avionu a tu su i neke nove i neke stare stjuarderse, nervozni putnici i staloženi kapetan i članovi posade...

 Ono što je u filmu izuzetno dobro urađeno je taj "who done it" zaplet i to poigravanje i razotkrivanje ubice je i najzabavniji deo filma. Naravno, sam kraj filma donosi i najveću upotrebu specijalnih efekata i sigurno je najslabiji deo filma ali bez obzira na to Non Stop nam pruža gotovo non stop zabavu i uzbuđenje.

Neki put nam je i samo to dovoljno

Režija:    Jaume Collet-Serra
Glume:   Liam Neeson
                  Julianne Moore
                  Michelle Dockery

Na skali od (1-6) ocena: 4-

recenzija: Biograf

Edicija Perle (Darkwood) nam je, u do sada objavljenih 13 brojeva, dala fini presek trenutne "bande dessinee" tj. francusko-belgijske škole stripa. Možda nam "Long Džon Silver" sa svojim vrlinama i manama, kao  upravo jedan od novijih albuma (četiri albuma izašla u rasponu od 2007 do 2013) , i najbolje odslikava ovu strip scenu. 

 Crtež (Mathieu Laufray) je spektakularan (kao što možete i sami videti na slici iznad) a priča (Dorison) naročito u prva dva broja je veoma interesantna. Long Džon Silver je onaj čuveni gusar iz još čuvenijeg Stivensovog "Ostrva sa blagom" i Dorison je vešto iskoristio njegov lik kao zamajac ove nove avanture koja se zasniva na još jednom mitu, El Doradu. 
  Prvi album, izašao još 2007 godine (a kod nas u decembru 2012), "Lejdi Vivijan Hestings" je zgodan početak ove epopeje, prepun sitnih psiholoških igrarija, a lejdi Vivijan je lik koji će i najbolje biti oslikan u ovom serijalu. Za razliku od Džona Silvera, surovog i beskrupuloznog pirata sa jednom nogom, koji i bez "pozajmice" osobina i davanja omaža Stivensovom klasiku iz 19 veka, najviše liči na lik iz gomile drugih  dela sa tom tematikom (jer ipak je "Ostrvo sa blagom" kamen temeljac piratskog žanra), Vivijen Hestings je čitaocima prikazana mnogo životnije i ona je praktično i jedini lik u ovom stripu za čiju sudbinu iskreno strepimo.
 Long Džon Silver nam je od početka prikazan kao mit, tako da su njegovi postupci uglavnom "veći od života" i on, i ako naslovni akter ovog stripa, jednostavno nije dovoljno interesantan. Ova avantura njega ne pretvara u legendu, on nam je već predstavljen kao legenda, a to  samoj priči u startu snižava vrednost.
 Namerno nisam upotrebio reč junak ili heroj kada sam opisivao Silvera. Dorison nam i njega, kao i većinu likova ovog stripa, prikazuje kao antiheroje i antagoniste, tako da u ovoj surovoj i mračnoj avanturi i nemamo nekog za koga možemo  navijati otvorenog srca.

Drugi album, "Neptun",  vrhunac je ovog serijala. Apokaliptični kraj ove epizode  najavljivao je mnogo bolji završetak ove sage. Nažalost, treći album "Smaragdni lavirint" a naročito završni "Gvajanakapak" donosi nam (meni)   poprilično razočaravajuće razrešenje prepuno  kliše situacija.  Kada, pri kraju,  otkrijemo  taj "master-plan", samo od sebe se nameće pitanje o svrsi  čitave ove avanture, jer mnogo toga, u kontekstu motivacije i određenih dešavanja,  tada postaje još labavije i neverovatnije.
 Možda je tom slabašnom završetku doprinela i činjenica da je treći album izašao 2010 a završni tek 2013 godine. To neredovno izlaženje albuma, u smislu da se ne održava čak ni rok od godinu dana,  jedna je i od osnovnih karakteristika francusko/belgijske škole što joj istovremeno daje priliku da albumi budu veoma kvalitetni, pre svega na planu crteža (Boneli i Marvel ne mogu ni zamisliti da sebi dozvole takav luksuz) ali ponekad i neujednačeni i nekonzistetni.

Inače, domaći izdavač sve ove stripove nudi u veoma kvalitetnom izdanju (meke i tvrde korice) a raspon cena se kreće od ,manje više, simboličnih 389 dinara pa naviše. 

Na skali od (1-5) ocena: 3+

recenzija: Biograf

"U cilju popularizacije stripa na našim prostorima, započinjemo prikaze aktuelnih (i manje aktuelnih) izdanja. Na žalost, strip je gotovo nestao sa kioska i postao je elitna (i često veoma skupa) roba koja se može nabaviti samo u knjižarama. I dok je normalno da se određene publikacije te devete umetnosti svojim kvalitetom i nalaze u knjižarama neophodno je imati i zdravo kiosk izdanje. Tiraži stripova su sve manji svuda u svetu pa ne čudi što je takav trend i kod nas. Klince, pored video igrica i gomila druge lako dostupne zabave, jednostavno više ne zanima ova jedna od najstarijih ljudskih umetnosti.

Same ocene u ovim "recenzijama" smatrajte informativnim i nemojte se previše obazirati na njih. Kupite bar jedan strip mesečno, nije skupo..."

Nije istina da nema više dobre muzike. Samo je potrebno da je potražite. Obratite pažnju i na tekst...nije samo trala,la,la, laaa....

"O Valencia!"

You belong to the gang

And you say you can't break away

But I'm here with my hands on my heart

Our families can't agree

I'm your brother's sworn enemy

But I'll shout out my love to the stars

So wait for the stone on your window, your window

Wait by the car and we'll go, we'll go

When first we laid eyes

I swore to no compromise

'Til I felt my caress on your skin

Well, how soon we were betrayed

Your sister gave us away

And your father came all unhinged

So wait for the stone on your window, your window

Wait by the car and we'll go, we'll go

But Oh Valencia

With your blood still warm on the ground

Valencia

And I swear to the stars

I'll burn this whole city down

All I heard was a shout

Of your brother calling me out

And you ran like a fool to my side

Well the shot, it hit hard

And your frame went limp in my arms

And an oath of love was your dying cry

So wait for the stone on your window, your window

Wait by the car and we'll, go we'll go

But Oh Valencia

With your blood still warm on the ground

Valencia

And I'll burn this whole city down

Valencia

With your blood getting cold on the ground

Valencia

And I swear to the stars

I'll burn this whole city down  

Pozdrav

Peca Zombi

Ne mogu da budem strog prema filmu u kojem glavnu ulogu ima plišani meda koji govori. Mada, ono što naš  junak, meda Ted, izgovara sigurno nije rečnik koji bi očekivali od omiljene dečije igračke.

Enormni uspeh ove komedije iz 2012 godine verovatno više govori o publici nego o kvalitetu samog filma. Jer, osim početne fore koja je ipak dovoljna za jedan kvalitetan skeč, Ted nema ništa drugo novo da nam ponudi. Da, Ted i pije i puši i psuje i xxx, i da, ima nekoliko urnebesnih fazona i dobro izgrađenih komičnih scena ali ništa više od toga.

 I jeste Marki Mark aka Marc Wahlberg ovde pružio izvanrednu ulogu u liku dobrodušnog (ali i verovatno blago retardiranog) Džona Beneta, dečaka kome se ispunila božićna želja pa mu je oživljeni plišani meda postao najbolji  prijatelj.
Takođe, i Mila Kunis je, kao i uvek, preslatka ali njenom liku scenario nije dao dovoljno materijala za izgradnju karaktera pa ili služi samo kao "levo smetalo" za glavnu priču ili čist "mAcGuffin" u izboru, koji je kao neizvestan,  postavljenom našem glavnom (ljudskom) junaku.

Takođe, neujednačen ritam filma, uz gotovo veštačko kalemljenje negativaca na kraju (koji, kao, žele da otmu Teda) i "akcioni" završetak nije u skladu sa dotadašnjim tokom ove komedije i samo je nepotrebno produžuju na tih 106 minuta.

Krajnji utisak je ipak u celini pozitivan jer one dobre (smešne) stvari nadvlađuju one loše pa je takva i krajnja ocena. Dobar je ovaj Ted.

Režija: Set MacFarlane

Glume: Set MacFarlane

                Marc Wahlberg

                Giovanni Ribisi 

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf

Ova mlada australijska umetnica (rođena 1991 godine!!!) ima iza sebe čak tri albuma.  Ona ne samo da poseduje zanimljiv glas već je i autor većine pesama. Ne, tek sam danas, po prvi put, čuo ovu naslovnu numeru sa albuma The Sting koji je izašao krajem prošle godine.

I ne, nisam imao pojma da je ranije imala dužu kosu....ali svakako sam bezbroj puta preslušao taj slatki hit iz 2008 godine "Sweet About Me". Činjenica je da sam i za ovu pesmu tek danas prvi put pogledao spot ali ono što me zapanjuje (ne obazirući se na to koliko je sama pesma orginalna i autentična jer, definitivno, nije) jeste da je tada Gabriella imala samo 17 godina...

Nijedna naredna pesma nije uspela da nadmaši uspeh ove ali, kao što rekoh, mlada je, pa je razumljivo očekivati da "Sweet About Me" neće biti i njen najpoznatiji hit

pozdrav
Peca Zombi

Jedan od zaboravljenih hitova iz osamdesetih (1987) "šizofrena" je muzička tema praćena jednostavnim a tako realnim tekstom...da, sve ovo bi smo mogli reći i danas osim što bi možda zamenili dečakove reči sa nekim aktuelnim crtaćima.... Nažalost, tekst njegovog oca bi ostao isti...

I was sitting with Matthew,

We were watching TV I said;

Hey Matthew, what do you see?

Do you see the guns? Do you see the bombs?

See those people throwing all of those stones?

Do you see the cars going up in flames?

See their faces, do you know their names?

Hey Matthew, when you're watching TV;

Hey, Hey Matthew, what do you see?

Do you see the tension in a rich man's house?

Do you see the cat? Do you see the mouse?

Do you see the beauty or the big bad beast?

Do you see the famine? Do you see the feast?

In this world of villains do you see the crime?

Is a superhero waiting at the edge of time?

Hey Matthew, when you're watching TV;

I said Hey, Hey Matthew, what do you see?

I see Dallas, Dynasty, Terrahawks,

He-Man, Tom and Jerry, Dukes of Hazzard,

Airwolf, Blue Thunder, Rambo, Road Runner,

Daffy Duck, The A-Team, The A-Team, I see the A-Team.

I was sitting with Matthew,

We were watching TV;

I said Hey Matthew,

What'll you be?

Will you walk like a lion in the danger zone?

Will you pass unnoticed in the great unknown?

When you see the press out on a witch hunt.

When you see a political publicity stunt.

Will you fight for the right? Will you be a man?

Will you step aside? Will you give a damn?

Will you ride that tide with the starry eyed?

Will you give and take?

Will you laugh 'til you ache?

Will you learn to live?

Will you take? Will you give?

As the bridges burn, will you live and learn? Will you be numbered with the brave and true? Well, good luck kid, here's lookin' at you.

In the future, Matthew, so bright and free,

Hey Matthew, what'll you be?

Hey Hey Matthew, what'll you be?

I want to be a soldier, street fighter, be a policeman, A captain of a boat - big boat.

I want to be a magic man, a cowboy,

A train driver, high jump champion,

A fireman, a pilot, I want to be your friend.

It's all a game - I hope.

Hey Matthew,

Hey Hey Matthew.

I hope.

I hope.

I hope.

I hope.

Nešto više o autoru pesme Karel Fialki možeti pročitati na ovom linku.

Na ITV je pre par meseca prikazana mini serija od 3 epizode pod nazivom Prey. 

Potaknut nekim dobrim kritikama pogledah ovaj triler koji je imao obećavajući zaplet. Odlični (kao i uvek) John Simm glumi  mančersterskog detektiva Markusa kome nepoznate osobe/osoba ubijaju ženu i dete. Da nevolja bude veća on postoje i glavni osumnjičen u istrazi koju predvodi labilna detektivka Suzan Rajnhart (Rosie Cavaliero).

"Lovina" do kraja ostaje samo to, interesantna (ali zato nimalo originalna) početna ideja, koja pati od previše klišea, jednodimenzionalnih sporednih likova i negativaca koji su (kada se otkriju) bledi i neubedljivi. Takođe, u pojedinim momentima, određeni likovi se ponašaju, blago rečeno, neinteligentno što bi moralo zasmetati i najdobrodušnijem gledaocu.

 Pored standardno dobre glume (uprkos scenariju) koja je odlika britanskih serija Prey ima i nekoliko efektnih scena potere koje ipak ove 3 epizode od po nekih 45 minuta čini relativno podnošljivim iskustvom.

Dakle, ukoliko volite John Simma pogledajte ovaj prosečan TV produkat. Inače ništa nećete propustiti.

Na skali od (1-5) ocena: 2

recenzija: Biograf

Robin Williams 1951-2014

Režija: Sebastian Cordero

Glume:   Christian Camargo
                  Michael Nyqvist
                   Daniel Wu
                  Anamaria Marinca
                      

O čemu se ovde radi: 

 O svemirskoj misiji na jupiterov satelit koji se zove pogodite kako.

Ključna reč iz naziva filma:

Europa

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Dosadnjikavo 

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Found footage u svemiru ! I ne samo to, nego ovaj film je pokušaj pravog, ozbiljnog, SF filma... 

Šta je dobro u ovom filmu ?

Dizajnerski i vizuelno, i ako je film relativno niskobudžetni, izgleda veoma dobro. Korišćene su usluge NASA agencije i autori su se maksimalno trudili da sve što je prikazano deluje maksimalno realno. 

Šta je još dobro u filmu ?

Priča nije glupa. Događanja na prvoj ljudskoj misiji ka satelitu Europa i nevoljama koje uslede kada krene sve po zlu, kao osnovna ideja, delovala je obećavajuće.

Šta je loše u ovom filmu ?

 Pročitah negde kako je ovo "slow-burning" triler.  Jeste definitivno slow...veri,veri,veri slov.... 

Šta je još loše u ovom filmu ?

I taj trenutak, kada se to nešto/neko zbog čega ova misija postaje neuspešna i veoma opasna, otkrije je i najveći problem filma. Jednostavno, to otkriće nije vredelo toliko čekati (pa da bi mu oprostili sporost radnje) a i poprilično je nevešto urađeno. Tada i najviše osetimo koliko je u stvari "veliki" budžet ovog filma.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Pade mi na pamet napr. Odiseja u svemiru 2001... mada, to su dve sasvim različite kategorije. Ali zato, koliko me pamćenje služi, čini mi se da mi je čak i ovaj film iz 1990 godine bio zanimljiviji...

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

 Da 

Vredi li ovo gledati ?

 Ako nameravate da upišete srednju mašinsko-kosmonautsku školu onda ovaj film obavezno pogledati.

Zaključak za kraj:

 Ne mogu u ovom filmu izdvojiti nijedan poseban razlog zbog čega bih vam savetovao da ga pogledate a sa druge strane film uopšte nije glup...ali jeste dosadan.

Na skali od (1-6) ocena: 2+

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

1972 godine je snimljen "Cosa avete fatto a Solange". Mada sam film ne pamtim kao neki izuzetan (kao što ga mnogi hvale) primerak giallo žanra, muzika Ennio Moriconea je nezaboravna. Danas, pogotovo danas, čini mi se da je ova muzička tema posebno potresna...

pozdrav

Gimitrije Verzić

I mada ovaj veliki hit iz 2011 godine kao jedan od svojih komičnih vrhunaca ima i scenu sa dijarejom, poput, prošlog meseca, ovde prikazane "Osvete na ženski način" (The Other Woman) ta scena je ovde urađena, ne mogu baš reći sa boljim ukusom, ali svakako sa mnogo većim komičnim efektom.

Ovaj, gotovo kompletno tzv. "ženski" film, mnogi upoređuju sa The Hangover iz 2009, koji bazično ima sličnu postavku teme, samo što tamo muško društvo sa momačke večeri upada u niz nevolja, dok ovde, kao i što sam naziv kaže, u problemima su deveruše. Ipak nije fer upoređivati ova dva filma, pre svega jer je ideja za Bridesmaids i prva verzija scenarija napravljena još 2006 godine. Doduše, gotovo da nema sumnje, da je uspeh The Hangover-a bio znak za autore u kom pravcu i koja vrsta humora ima trenutnu prođu na američkim blagajnama.
U ženskoj postavci dominira Melissa McCarthy kojoj ova uloga donosi i nominaciju za Oskara a tu su i Rose Byrne i Maya Rudolph.  Scenario (takođe nominovan za Oskara)  napisale su Annie Mummolo i Kristen Wiig koja ovde glumi i glavnu ulogu.

Film je prepun tzv. prizemnog humora ali, za divno čudo, to ovde funkcioniše odlično, a kada se to spoji sa nekoliko urnebesnih skečeva  Bridesmaids postaje jedna od najsmešnijih komedija koje sam gledao poslednjih godina.

Prepreku za uživanje u ovoj komediji jedino može da vam predstavlja činjenica da glavni lik u tumačenju Kristen Wiig nije napravljen da bi vam se nešto preterano svideo i da je prilično iritantan, ali i takav, meni je bio beskrajno šarmantan. Takođe, ako očekujete od  svakog ženskog filma i romantiku, onda u ovom slučaju imate apsolutno pogrešna očekivanja.
 Ono što je osnovna mana Bridesmaidsa jeste da je jednostavno predug. 125 minuta za svaku komediju predstavlja problem a naročito za komediju ovog tipa.

 I da ne zaboravim za kraj i odličnu ulogu Chrisa O'Dowda koji, mada muškarac, predstavlja u suštini pravu dušu ovog filma.


Režija: Paul Feig
Glume: Kristen Wiig
            Melissa McCarthy

Na skali od (1-6) ocena: 4+

recenzija: Biograf

U cilju popularizacije stripa na našim prostorima, započinjemo prikaze aktuelnih (i manje aktuelnih) izdanja. Na žalost, strip je gotovo nestao sa kioska i postao je elitna (i često veoma skupa) roba koja se može nabaviti samo u knjižarama. I dok je normalno da se određene publikacije te devete umetnosti svojim kvalitetom i nalaze u knjižarama neophodno je imati i zdravo kiosk izdanje. Tiraži stripova su sve manji svuda u svetu pa ne čudi što je takav trend i kod nas. Klince, pored video igrica i gomila druge lako dostupne zabave, jednostavno više ne zanima ova jedna od najstarijih ljudskih umetnosti.

Same ocene u ovim "recenzijama" smatrajte informativnim i nemojte se previše obazirati na njih. Kupite bar jedan strip mesečno, nije skupo...

//Origanalno objavljeno  2000 godine//
//Veseli Četvrtak u ediciji "Odabrane priče"  objavljuje ga u junu 2014 godine kao br. 26//

Ne ulazeći u tzv. kanonsko/zagorsko/fanovske/odisejske/ferijevska postulate, odmah moram reći da je Blago Žana Lafita jedan prosečan strip (čak i za Zagora) sa relativno zanimljivom pričom uprskanom pojedinim predugim i nepotrebnim dijalozima, crtežom (Chiarolla) koji se neće baš svakom svideti i otiskom (u izdanju VČ) koji je daleko slabiji od priloženog skena (vidi dole)

pa se kvalitet crteža i dodatno gubi. Pošto je sama epizoda direktno povezana na neke prethodne (Vudu osveta) i ne čudi što scenarista Burratini prepričava pojedine događaje iz te epizode ali to stvarno ubija razvoj radnje koja je i onako spora. 
 Ovo je uvod u tzv. Afričku odiseju tj. putešestvije Zagora se nastavlja na tom crnom kontinentu. 

Na skali od (1-5) ocena: 2+

recenzija: Biograf

Nakon "Dana Mrmota" a pre Kruzovog "Edge of Tomorrow" postajao je film pod imenom "Source Code"... 

Doduše nije fer uopšte upoređivati ove filmove. Jeste Dan Mrmota verovatno najpoznatiji film koji eksploatiše ideju o vremenskom paradoksu, tačnije o beskonačnoj vremenskoj petlji (time loop) ali kritikovati bilo koji film zbog toga što se poziva na tu istu ideju i to nazivati neoriginalnim ili kopijom je u suštini pomalo besmisleno. Da li to znači da više niko ne treba da snimi film o napadu vanzemaljaca na planetu Zemlju jer,eto, to smo već videli mali milion puta ?

 A "Source code" pristupa tom svojevrsnom SF gimmick-u na poprilično originalan i intersantan način.
Glavni junak, američki vojni pilot Colter Stevens (Jake Gyllenhaal), budi se u telu druge osobe, u vozu na putu za Čikago. 
 Nevolja je što ima samo 8 minuta pre nego što eksplodira skrivena bomba da pronađe odgovornog za taj zločin.

Sama ta nužnost da završi misiju za tako kratko vreme odmah donosi dodatni nivo adrenalina filmu pa ta prva polovina prođe veoma brzo, da ne kažem eksplozivno. Naravno, nije sve tako jednostavno kao što se čini i ubrzo saznajemo i neke druge detalje (otkud on uopšte u ovakvoj misiji napr.) ali čim počne da se priča širi, počinje i film da pomalo škripi.

Ipak, mane i jedan poprilično nerealan završetak (ako uopšte reč realnost možemo koristiti u SF ) ne mogu vam previše pokvariti ugođaj, tako da je Source Code na kraju jedna pristojna (ali lako zaboravljiva) zabava za jedno veče. 

Režija: Duncan Jones
Glume:  Jake Gyllenhaal
                 Michelle Monnaghan
                 Vera Farmiga

 I opet, inače sjajna, Vera Farmiga  u jednoj, u suštini, nebitnoj/za deskom/monitoru ulozi ?

Na skali od (1-6) ocena: 4-

recenzija: Biograf