Kakav neprijatan početak ovog filma. Grozan,grozan... sve vreme dok gledaš tog  tipa i devojčicu tokom "sastanka" u kafiću nešto mi se krčka u želucu. Jednostavno, veoma mi je neprijatno. Taj odnos predatora i nevine žrtve, hijene i mlade antilope...ne, ne ovo je još užasnije. I sve ovo  vam kažem u maksimalno pozitivnom smislu što se tiče samog filma. Toliko su ubedljivi na tom početku da samo oni koji jesu takvi mogu da uživaju u tim trenucima. Ne, nije ni ostatak filma ništa lakši za gledanje ali početak je, pa... upotrebiću tu reč, ubistven... Još kada otkrijete da je on stvarno pedofil...ili možda i nije ?

1. Ako ste pravi filmofil ovaj film  će te poželeti da pogledate zbog:

 Ellen Page. Definitivno Ellen Page. Poslušajte me ljudi. Ovaj film će te gledati zbog njene perfektne uloge. Možda vam je neko pohvalio ovaj film, možda ga je neko kudio, ali definitivno glavni razlog što ga morate pogledati jeste ona. 

2.  A  gledali smo ga :  

 Iz svega već gore navedenog. Plus, osim što se i sam bavi kontraverznom temom i reakcije na njega su takođe takve. Mada, pretežno su ocene pozitivne. Ni ova neće biti negativna..ali..

3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:

Početak, ta neka prva trećina filma je toliko ubedljiva da jednostavno morate "Hard Candy" pogledati do kraja. A tu je i ta glavna "misterija" da li je ili nije...

4. Dvougao:
dobro:  Da se ne ponavljam, dodao bih i da je uloga Patrick Wilsona odlična naročito dok ne postane praktično pasivan igrač u ovoj duo drami/trileru/hororu. Ali tada se već film raspada po raznim drugim šavovima...
loše:    Kada "Hard Candy" u drugoj polovini zakorači dobrano na teritoriju "Saw" nasilja i kada umesto obećavajućeg društveno angažovanog filma dobijemo čisti eksploaticijski derivat "Saw"/"Hostel" provicijencije kvalitet pa i zanimljivost drastično opada. Jedino što drži pažnju i dalje jeste to pitanje da li je žrtva nevina ili zaslužuje sve muke koje su ga snašle. Završetak filma, na sreću, daje odgovor ali dodatno urušava kredibilitet filma. Šteta.

5. Šta bi bilo kad bi bilo:
 Da je Sanra Oh bila malo pronicljivija ?  Ma, ne... Zamislimo isti ovaj film samo da je fokus sa nasilja (klasični "torture porn" podžanr horor filmova) prebačen na probleme krivice, žrtve,posledica i sve ono čime se on u suštini i bavi ali kroz sasvim pogrešnu prizmu. Ili barem se ona meni ni malo nije dopala. Eto ti ga sada...sve se ipak na kraju svodi na lični utisak. Take it or leave it...

  Režija: David Slade
  Glume: Ellen Page, Patrick Wilson


ekstra dodatak: Šta je bilo posle:

Ellen Page je  imala osamnaest godina kada je snimila "Hard Candy". Nakon toga je njena karijera krenula uzlaznom linijom (Juno, Inception)  koja je trenutno, da li zbog svog "izlaska iz ormara" ili nečeg drugog, u nekoj vrsti hibernacije. Mada, mlada je Ellen...i definitivno talentovana.
Patrick Wilson je nastavio da snima niskobudžetne horor filmove i ima priličan (box office) uspeh,
David Slade. David ko David. Još dva filma, od toga jedan je iz petologije Twilight (for God's sake David!) i tv serija o  Hanibalu .

Na skali od (1-6) ocena: 3

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

* 1000 jeste lista ali nije top lista i filmovi nisu složeni ni po kom redosledu osim nasumičnog

Prava (zvanična) priča o marvelovom filmskom univerzumu u kome svaki film u stvari predstavlja samo epizodu "serije" započinje sa ovim veoma (finansijski) uspešnim box-office hitom iz sada već daleke 2008 godine.

Tada je "Marvel studio" napravio čeličnog čoveka, po prvi put u potpunosti u svojoj produkciji, sa idejom da on bude prvi korak ka budućim "Osvetnicima". Bio je to veoma hrabar i riskantan potez. Filmska prava za ovog, ipak, globalno nepoznatog superheroja (za razliku od napr. Spiderman-a) su se šetale od nemila do nedraga, sa projektom su bili povezani i Tom Kruz i Kventin Tarantino (ali ne zajedno) no niko nije hteo da se kocka sa ekranizacijom strip junaka za koga sam ČAK* i ja po prvi put čuo tek kada je snimljen film.  Na kraju, 2005 godine, Marvel uspeva da povrati prava i...kao što kažu neki (ČAK* i ja) ostalo je istorija, tačnije kocka je bačena.

*ČAK je naravno Čak Noris.
 Odisejom sa filmskim pravima marvleovih junaka ću se možda pozabaviti nekom drugom prilikom a dotle možete samo da ga guglate.

Kakav je dakle ovaj Iron Man ? Dobar. Nije da nije. Zabavniji je od onog 'dosadnog' Hulka o kome smo pisali pre dva dana. Da li je i bolji film ? Čini mi se da ipak jeste. Naročito je uspešan kao temeljac za franšizu kakav je "Iron Men" nakon svog debija postao.

 Kada se Marvel konačno odlučio da stavi sva jaja u jednu korpu povukao je još nekoliko, pokazalo se dobrih ali tada  i veoma rizičnih poteza. Kao glavna zvezda je angažovan, nesumnjivo sjajan i harizamtičan glumac ali sa opšte poznatim ličnim demonima i problemima (drugs and alcohol with little rock and roll) , Robert Downey JR. Njegova karijera je bila prepuna blistavih trenutaka ali i užasnih padova.  Ipak, na nagovor i (nesebičnu upornost) režisera Jon Favreau Robert je izabran za lik Toni Starka bivšeg multimilionera i plejboja koji svoje znanje i bogastvo, nakon dramatičnih događaja, okreće ka dobrobiti (američkog) čovečanstva.
 Pokazalo se da je Robert JR. postao ključ uspeha čitave franšize. Njegov šarm dominira u svakoj pojavi ovog maskiranog heroja sa svemogućim odelom.

Za uspeh filma zaslužan je podjednako (ako ne i mnogo više)  Jon Favreau koji je uspeo da fino iskombinuje dozu komedije sa vizuelnim spektaklom i pravovremenim intervalima ozbiljnosti (taman kada  i koliko je potrebno). To što je zanemario Starkove origanlne korene vezane za Vijetnamski rat i transponovao ih u Avganistan mora da je veoma prijalo patriotskom raspoloženju američke publike i donelo dodatni uspeh na blagajnama.

Upravo sa tim vojnim kliše/predrasudnim delom imam i najviše problema, i na nivou same priče i motiva postupaka nekih likova (zar je dovoljno da je neko musliman da bi "znali" da je terorista) ali ne vezano za taj aspekt (oko možemo ali nećemo da se sporimo) početak "Iron Man" pati od lošeg tempa i traljavog raspleta (na nivou kako se (Ali) babi snilo...u pećini). Kada konačno Iron Man poleti u tom svom prvom originalnom odelu (koje je omaž onome što je IronMan u početku nosio u stripu) film se zalaufa finom i nadasve zabavnom brzinom.

Mada mi se lično ne dopada (tematski) šta je iskorišćeno za osavremenjivanje ovog stripa taj potez je bio praktično neophodan jer teško je zamisliti Avengerse smeštene u dvadesetom veku.

I Džef Bridžis u ulozi Starkovog strica poseduje dovoljno harizme da samo svojom pojavom "garantuje" za svaki njegov (svoj) postupak. Čak i Gvinet Paltrou, u priličnoj nezahvalnoj ulozi "potajno" zaljubljenog/ljubomornog asistenta u ovom prvom delu je na nivou i "ne smeta" radnji.

Na kraju, nakon 126 minuta, "Iron Man" će vam pružiti sve ono zbog čega volimo da gledamo holivudske spektakle. Akcija, eksplozije i zabava.

 Opet, sa druge strane, a nevezano za ovaj konkretan film, teško je, iz naše pozicije, shvatiti da je u ovakav tralalala-lala projekat uloženo 140 miliona $. Neke države svima skidaju plate za 10% da bi uštedele te pare a u nekim državama toliko para se uloži u samo jedan običan letnji hit.

Režija: Jon Favreau
Glume: Robert Downey JR., Jeff Bridges, Terrence Howard,Gwyneth Paltrow

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf

Zvanična verzija kaže, Marvelov filmski univerzum počinje sa "Iron Man" iz 2008. Ja kažem, screw zvaničnu verziju.

Hulk, na način na koga ga poznajemo iz "Osvetnika" prvi put se pojavio u ovom filmu, a i  "Neverovatni Hulk" iz 2008 se direktno nastavlja na završetak ovog ostvarenja Ang Lee-a.
Moram priznati, izuzetno je bila hrabra odluka da se režija ekranizacije ovog stripa poveri tako profilisanom režiseru kakav je ovaj Tajvanac (iliti Kinez sa Tajvana) koji je (uspešno) preneo na veliko platno i kostimiranu dramu nastalu  po klasiku Džejn Ostin  ("Razum i osećajnost") ili savremenu oporu društvenu dramu o stanju američke srednje  klase ("Ledene oluja"), dok je (podjednako dobro) svima nama podario i borilačko ljubavnu istorijsku fantaziju smeštenu u mandarinsku Kinu ("Pritajeni tigar skriveni zmaj"). Ako niste do sada već shvatili, svaki od ova tri navedena filma vam preporučujem.

O.K. sve je to lepo ali reci ti nama, čiča, kakav je Hulk ? Pa, rekao bih da je zelen, veoma zelen...i velik...i jak. A tek kada pobesni...

Nezgodan je ovaj Hulk. Nezgodan je i po karakteru ali najviše je nezgodan, što se tiče postojećih ali i svih budućih filmskih ekranizacija, to što ga je moguće vizuelizovati isključivo kao kompjuterski generisan lik. I sve dok ta animacija ne postane u potpunosti realna Hulk će uvek izgledati kao Šrek. Zbog toga, on najbolje fukcioniše kao deo grupe, poput "Osvetnika", dok kao glavni lik filma, pomešan sa drugim, živim, bićima tj. ljudima, još uvek deluje previše veštački, nerealno... sve izgleda u suštini isto  kao onaj negdašnji ples Džerija i Toma  sa Džin Kelijem.

Ang Lee je "Hulka" zamislio kao neku vrstu antičke tragedije u kojoj će centralna tema biti odnos između oca i sina, ludog naučnika Davida Bannera koji na samom sebi vrši ekspiremente sa modifikovnim DNK i Bruce Bannera koji genetski, svojim rođenjem, dobija modifikovanu očevu DNK strukturu pa se potom, nesrećnik, dodatno izloži gama zračenjima koji, na kraju, stvaraju našeg besnog džina. Nemam ništa protiv ovog koncepta i Lee ga je dosledno sproveo.
 Nevolja je što Hulk nikako ne može biti deo (antičke) drame jer ma koliko truda uložili ne možemo ga nikako shvatiti ozbiljno. Zbog toga on i (uglavnom) odlično funkcioniše u "Osvetnicima" jer je deo nekoliko urnebesno-smehotresnih scena.
 U ovom "Hulku" iz 2003 godine, nema komedije...ali ima puno...puno, i previše, drame.

Vizuelno, čini mi se da je Ang Lee uspeo da se najviše približi formi stripa, i to je očigledno sa nekoliko (savršenih) multi-split-skrinova (videti fotografije)  i u pojedinim trenucima "Hulk" zaista izgleda kao vrhunski spektakl.

Nažalost, takvih trenutaka u ovih (predugih) 138 minuta nema dovoljno te je "Hulk" često, jednostavno rečeno, dosadan. Osim dužine, zamerka se mora uputiti nedovoljno dobrom scenariju, Nik Nolt, da li zbog samih dijaloga ili lošeg "vođenja", šmira i preglumljuje ne mali broj puta, dok su i svi ostali (ljudski) likovi nekako za nijansu jačem emotivnom intezitetu od one koje sama dešavanja na "platnu" zaslužuju.

I krajnja zamerka scenariju, ako je već ideja bila da se napravi dramski superheroj film, da je nedopustivo naivan u nekim, ključnim, trenucima pa svojom neozbiljnošću ruši kredibilitet te ideje.

"Hulk" je spektakl sa puno mana ali isto tako i sa puno vrlina pa krajnja ocena kao i osećaj nakon gledanja je polovičan. Ne mogu reći da je loš pa opet ne mogu ga nešto i hvaliti.

Režija: Ang Lee
Glume: Eric Bana,Jennifer Connelly, Nick Nolte

Na skali od (1-6) ocena: 3-

recenzija: Biograf

Kao po običaju "Miramax" je za oskara (ovog puta 2008 godina) spremio tešku  artiljeriju uz ovaj film . Od kontraverznih i na žalost uvek aktuelnih tema (pedofilija,katolička crkva, rasna diskriminacija) kojim se "Doubt" bavi preko toga da je film snimljen po pozorišnom komadu koji je osvojio Pulicerovu nagradu pa sve do toga da su za glavne uloge angažovani tako karakterni glumci poput Meril Strip i  Filipa Sejmura Hofman (pokojnog sada a tada živog...mada ako ovo čitate 2086 godine svi smo mi već tamo daleko...)

1. Ako ste pravi filmofil ovaj film  će te poželeti da pogledate zbog:

 Te 2008 godine čak četiri glumca iz "Doubt" su osvojili oskar nominacije.  Naravno i scenario je osvojio to isto, nominaciju. "Doubt" je na kraju ispao veliki gubitnik a zarada na blagajnama je bila veoma skromna. Dobitnik Pulicerove nagrade za ovaj pozorišni komad John Patrick Shanley je osim scenarija bio zadužen i za režiju. Inače prilično je zanimljiva filmografija ovog Džona, ali to proverite sami...i neću da vam dam link :-). 

2.  A  gledali smo ga :  

 Dešavanja su smeštena u katoličku školu 1964 godine. Mlada (časna) sestra James počinje da sumnja da harizmatični sveštenik ima, blago rečeno, nedoličan odnos sa učenikom škole (koji je i prvi afroamerikanac u njoj).

3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
 Glumci su svi od reda perfektni. Ipak, izdvojio bih kratku ali izuzetno ubedljivu ulogu Viole Davis kao majke dečaka koji se našao u centru ove drame. Viola je nominovana još jednom za oskara a trenutno je možete gledati u seriji  "How to get away with Murder ?"  

4. Dvougao:

dobro/loše:  "Doubt" je definitivno film vredan pažnje. Tema je, za američko društvo, uvek provokativna (pogotovo taj rasni segment priče) a Shanley je vešto u istu priču isprepletao i rasne i verske i ekonomske  probleme pa ih je još začinio i sa generacijskim jazom, modernizacijom i tradicijom, homoseksualnošću i "ljubavi". Verujem da ovo na pozornici izgleda savršeno.
 Film...pa i ne baš. Neke stvari kada se transportuju na filmsko platno ne smeju ostati statične i kamerne. Film je izuzento vizuelno sredstvo da neke ideje još jače i efektnije prikaže a tu je Shanley bio prilično konzervativan. Čini mi se da se previše uplašio da ne naruši strukturu svog dragocenog pozorišnog komada i pitanje je kako bi ovaj film izgledao da je za režiju bio zadužen neko drugi.

5. Šta bi bilo kad bi bilo:
  Da je ovaj film snimljen tamo negde krajem šezdesetih godina sada bi na ovom mestu pričali o apsolutnom remek delu koje je promenilo, ne samo filmsku, istoriju.

  Režija:  John Patrick Shanley
  Glume: Meryl Streep, Philip Seymour  Hoffman, Amy Adams

Na skali od (1-6) ocena: 4

recenzija: Biograf

* 1000 jeste lista ali nije top lista i filmovi nisu složeni ni po kom redosledu osim nasumičnog

----> prethodno o ovoj seriji 

U danima kada su stigle informacije da druge sezone i zvanično neće biti (baš me interesuje ko se tome uopšte i nadao) red je da dam i završni, kraći komentar za ovu obećavajuću (pre gledanja) seriju sa mojim omiljenim John Simmom.

Osim turobne atmosfere "Intruders" je omanuo gotovo na svim ostalim nivoima. Monotona, ravna, bez ikakvog emotivnog impakta, sa baš lošom Miro Sorvinom, predvidljivim zapletom i raspletom, "Intruders" me je možda i više razočarao od "Extant-a". Od njega i nisam nešto previše očekivao dok su "Intruders" sa ekipom koja je stajala iza njega delovala kao mnogo ozbiljnija priča.

"Intruders" ima neku vrstu otvorenog kraja ali za razliku od "Extanta" koji je eto, neverovatno ali istinito, dobio drugu šansu, nikada nećemo saznati da li bi u tom imaginarnom nastavku (istoimeni roman nema nasatavak) ovde išta bilo bolje.

Na skali od (1-5) ocena: 2


recenzija: DeHičkok

Mnogo je zanimljivija priča o istoriji nastanka ovog filma (snimanje je započeto 2012) nego sam film (o vešticama koje se pretvaraju u zmajeve i sedmom sinu sedmog brata) ali nećemo gubiti vreme ni na jedno ni na drugo.

1. Ako ste pravi filmofil ovaj film  će te poželeti da pogledate zbog:

 Jeff Bridgesa i Julianne Moore.  A možda volite i zmajeve.

2.  A  gledali smo ga :  

 jer volimo zmajeve

3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:

tri puta sam zaspao. Nisam baš siguran da sam ga odgledao u potpunosti ali jesam video kraj. To beše ono kada piše "The End" ? E...ovde toga nema. Mada, baš je kul odjavna špica. Dal' zato što je stvarno kul ili sam samo bio sretan što je konačno došao kraj.

4. Dvougao:
loše:  Fantazija o zmajevima i lovcima na zmajeve i druge ale ne može biti loša kada imate manje od 11 godina. Ja imam znatno više od 11. Efekti su relativno pristojni i vidi se da je u film uloženo bar 50 miliona dolara. Problem je što je uloženo duplo više.
dobro:   Nadam se da su bar Džef i Džulija uzeli masne honorare što su se pojavili u ovoj katastrofi. Jer definitivno "Seventh Son" pripada filmovima katastrofe... samo što nisu likovi u filmu u opasnosti od katastrofe već gledaoci.

5. Šta bi bilo kad bi bilo:
 Možda bih stvarno voleo ovaj film da imam deset godina ? Ne... čini mi se da je prava mera predškolski uzrast.

  Režija: Sergei Bodrov
  Glume: Ben Barnes i ono dvoje gore već pomenutih

Na skali od (1-6) ocena: 2-

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

* 1000 jeste lista ali nije top lista i filmovi nisu složeni ni po kom redosledu osim nasumičnog

Previously on Justified 

9) "Burned"

Jere Burns kao Vin Dafi je uvek bio prava dragocenost u "Justified-u". Ranije, ovu glumčinu, sam pamtio po staroj (dobroj) humorističkoj seriji "Dragi Džon", ali izgleda da će mi ipak "Justified" obeležiti njegovu karijeru. Ako ste se pitali ko je bio taj tajanstveni doušnik od pre nekih 30-ak godina zbog koga je muž Katherine Halle završio u zatvoru (a ubrzo u mrtvačnici) otkrićete u ovoj epizodi. 

Loreta će ovde prvo upoznati Markhamovog novog najamanika,"Kolorado" Buna (Jonathan Tucker), a potom gotovo reinkarnirati svoju tetu Megs na divnom okupljanju u piceriji koji će ostaviti kiseo osmeh na mnogim licima. A i (ne)uspešna pljačka je u toku.

10) "Trust"

E ovo je bio neočekivan završetak epizode. Bojd je ranjen ali nije ga upucao Rejlan već Eva koja sve karte baca na poslednju kartu (i pravi kulu od...karata). Mada je na kraju epizode E(j)va trenutno najbogatiji stanovnik Harlana siguran sam da to neće dugo trajati.

Majki, Majki, pa zar i ti sine Brute. Dafi,Dafi, samo da si pustio Majkia da samostalno bira TV kanale...i da ga nisi zvao Majki
(prethodni pasus će shvatiti samo oni koji pogledaju epizodu...doduše, ne mislim da će čak i njima taj pasus/pastiš/papazjanija biti duhovita)

11) "Fugitivie Number One"

Približava se kraj sezone/serije i ostajemo bez starih (ali i novih) igrača. U ovoj epizodi "Strictly Ballroom Dancing With the Stars" opraštamo se od naivnog Karla (tipičan Bojdov oproštaj) ali definitivno će "ples" Ketrin i Majkija, u odsudnim momentima za život Vil Dafija, biti ono po čemu ćemo pre svega pamtiti ovu epizodu.

12) "Collateral"

Ne znam da li sam vam već rekao ali ova sezona "Justified" je f-e-n-o-m-e-n-a-l-n-a. Pretposlednja epizoda fini je uvod u ono što nas čeka u završnici. E(j)vin ujak ima dinamitni susret sa Bojdom, Rejlan revolveraški (takođe sa Bojdom), ali najviše će nastradati Bob.

Tu je i kratka epizoda o nesrećnom Meril Haganu (Shea Whigham) koja nam otkriva Bojda u jednom drugačijem (idealističkom) svetlu ali...A man's got to do what a man's got to do...tj. Boyd got to do...

Ovaj tekst se pojavljuje u osvit sumraka "Justified"-a jer će se za par sati emitovati poslednja epizoda. Kada se slegnu utisci (i prestanem da plačem) sledi i završna zabeleška o jednoj od najboljih serija koja nas je zabavaljala proteklih šest godina.