Neke filmove jednostavno treba zaobići. Ne moraju oni stvarno biti loši ali sem ukoliko nemate ovu, svetu prosvetiteljsku, dužnost poput moje, ove proizvode jednostavno zaobiđite. Neka se samo ja patim... (priznajem, ponekad se osećam stvarno kao On*, i sada, znam, kroz kakve muke, On mora da prolazi da bi Mi, konačno, ušli u tu mirnu luku...'ebiga, samo niko da mu kaže da je On kapetan Titanika)
* svaka sličnost sa stvarnim ljudima i političarima sasvim je slučajna i posve namerna
1) The Possesion of Michael King (2014)
Nikada nisam voleo faund futidž (čast izuzecima poput Chronicle) te ako vam kažem da mi ni ova posesija Majkla Kinga nije ostala u sjajnom sećanju nećete biti iznenađeni. Priča o Kingu Majklu koji pokušava da dokaže da natprirodno (ne) postoji, nekako se u početku i drži na plećima dobrog glumca Shane Johnsona, ali kada kolabrira taj pad je spektakularno loš. Nema nimalo originalnosti u ovom niskobudžetnom hororu.
Na skali od (1-6) ocena: 2-
2) The Taking of Deborah Logan (2014)
Ovo čudo je od početka train wreck ... i to još faund futidž.
Na skali od (1-6) ocena: 1
3) The Best of Me (2014)
Nikolas Sparks je poslednjih decenija veoma popularan pisac. Naročito u Americi. Toliko da mu je ovaj film čak deveta ekranizacija nekog njegovog romana. Priznajem, nisam pre ove pogledao ni jednu, mada, "Notebook" i "Poruka u boci" će svakako biti, kad tad, 'overeni'.
To što nisam ni pročitao ni jedan od Sparksovih pisanija ne znači da ja nisam ljubitelj ljubića (ili romantik u duši) već samo znači da ni za mnoge, meni interesantnije, pisce nisam imao vremena.
Doduše, a nakon odgledanog filma, želja za čitanjem novela Nikolasa Sparksa je gotovo ugašena. "The Best Of Me" od početka deluje kao loše našminkani klovn koji pokušava da izigrava strašnog krotitelja lavova. Nažalost nije u pitanju komedija već melodrama koja bi valjda trebala da nam izmami suze.
U "The Best Of Me" je sve od početka pogrešno. Od glumaca koji izgledaju prestaro za sedamnaestogodišnjake, zapleta na nivou jeftinih roto ljubića (ako ste dovoljno stari pa ih se sećate) o nesrećnoj mladaločkoj ljubavi koju kvari zločesti karikatura otac, te sve do neverovatnog, "morate pogledati da bi ste poverovali", završetka, koji uključuje i transplataciju srca. Dodatni začin je i lenja režije koja, i onako dosadan film, dodatno razvlači na gotovo dva sata.
Michelle Monaghan je i dalje lepa, naročito kada plače, a nikada mi neće biti jasno zbog čega James Marsden i dalje dobija glavne uloge.
Na skali od (1-6) ocena: 2
4) The Lookalike (2014)
Justin Long beše momak od Dru Barimor ? Ne ? Bilo kako bilo on je i producent i glavni glumac ovog kvazi trilera. Mada, Jerry O'Connell je ovde glavni, ali verovatno zato što nije i producent nije ni prvi na špici.A glumi i John "Seks i grad" Corbett koji beše momak od Bo Derek ? Zar ne ?
"The Lookalike" je nemušti pokušaj da se napravi nekakva parafraza (najgorih) radova Kventina Tarantina, tako što će kombinovati duhovite filozofske rasprave između protagonista koji dolaze iz kriminalnog miljea sa stilizovanim uzbudljivim nasiljem na ivici komedije i sve to pomešano kroz neo noir ugođaj u vidu korišćenja osvetljenja tj. fotografije, ali i krajnje sudbine većine svojih junaka.
Od svega toga što sam naveo u prethodnoj (neverovatno pametnoj) rečenici režiser Richard Gray i ekipa nije postigla ama baš ništa. "The Lookalike" je loš, gotovo negledljiv, film.
Na skali od (1-6) ocena: 1
5) Perfect Sisters (2014)
Ne znam kakva je bila konstalicija zvezda te 1995 godine kada je Mira Sorvino osvojila oskara ali ono što je sigurno jeste da Sorvino Mira nema sa glumom veze, što je manje više i dokazala njena karijera. U ovom "tolikom lošem da je stvarno loš" filmu ona glumi majku-alkoholičarku dve ćeri kojima se to nimalo ne dopada pa reše da je smaknu.
Ne liči ovo ni na TV film a nivo amaterizma režije i (nažalost) glume čini "Perfect Sisters" jednom perfektnom filmskom katastrofom.
Na skali od (1-6) ocena: 1
* svaka sličnost sa stvarnim ljudima i političarima sasvim je slučajna i posve namerna
1) The Possesion of Michael King (2014)
Nikada nisam voleo faund futidž (čast izuzecima poput Chronicle) te ako vam kažem da mi ni ova posesija Majkla Kinga nije ostala u sjajnom sećanju nećete biti iznenađeni. Priča o Kingu Majklu koji pokušava da dokaže da natprirodno (ne) postoji, nekako se u početku i drži na plećima dobrog glumca Shane Johnsona, ali kada kolabrira taj pad je spektakularno loš. Nema nimalo originalnosti u ovom niskobudžetnom hororu.
Na skali od (1-6) ocena: 2-
2) The Taking of Deborah Logan (2014)
I dok sam nešto i mogao da pohvalim u prethodnom zaposedanju, za ovaj horor sa babom koja ima Alchajmer pa joj se na svu tu muku prikači i nekakav demon/duh iz prošlosti neću imati nikakve milosti.
Na skali od (1-6) ocena: 1
3) The Best of Me (2014)
Nikolas Sparks je poslednjih decenija veoma popularan pisac. Naročito u Americi. Toliko da mu je ovaj film čak deveta ekranizacija nekog njegovog romana. Priznajem, nisam pre ove pogledao ni jednu, mada, "Notebook" i "Poruka u boci" će svakako biti, kad tad, 'overeni'.
Doduše, a nakon odgledanog filma, želja za čitanjem novela Nikolasa Sparksa je gotovo ugašena. "The Best Of Me" od početka deluje kao loše našminkani klovn koji pokušava da izigrava strašnog krotitelja lavova. Nažalost nije u pitanju komedija već melodrama koja bi valjda trebala da nam izmami suze.
U "The Best Of Me" je sve od početka pogrešno. Od glumaca koji izgledaju prestaro za sedamnaestogodišnjake, zapleta na nivou jeftinih roto ljubića (ako ste dovoljno stari pa ih se sećate) o nesrećnoj mladaločkoj ljubavi koju kvari zločesti karikatura otac, te sve do neverovatnog, "morate pogledati da bi ste poverovali", završetka, koji uključuje i transplataciju srca. Dodatni začin je i lenja režije koja, i onako dosadan film, dodatno razvlači na gotovo dva sata.
Michelle Monaghan je i dalje lepa, naročito kada plače, a nikada mi neće biti jasno zbog čega James Marsden i dalje dobija glavne uloge.
Na skali od (1-6) ocena: 2
4) The Lookalike (2014)
Justin Long beše momak od Dru Barimor ? Ne ? Bilo kako bilo on je i producent i glavni glumac ovog kvazi trilera. Mada, Jerry O'Connell je ovde glavni, ali verovatno zato što nije i producent nije ni prvi na špici.A glumi i John "Seks i grad" Corbett koji beše momak od Bo Derek ? Zar ne ?
Na skali od (1-6) ocena: 1
5) Perfect Sisters (2014)
Ne znam kakva je bila konstalicija zvezda te 1995 godine kada je Mira Sorvino osvojila oskara ali ono što je sigurno jeste da Sorvino Mira nema sa glumom veze, što je manje više i dokazala njena karijera. U ovom "tolikom lošem da je stvarno loš" filmu ona glumi majku-alkoholičarku dve ćeri kojima se to nimalo ne dopada pa reše da je smaknu.
Ne liči ovo ni na TV film a nivo amaterizma režije i (nažalost) glume čini "Perfect Sisters" jednom perfektnom filmskom katastrofom.
Na skali od (1-6) ocena: 1
