Hannibal (2013-?)

Gotovo u isto vreme sa "Hanibalom" krenula je i serija  "Motel Bejts" takođe inspirisana jednom prepoznatljivom filmskom ikonom (Norman Bejts). Sem što su ti filmovi postali neizostavni deo filmske umetnosti, da nevolja za kreatore ovih serija bude veća, i film "Psiho" i "Kad jaganjci utihnu" pamtimo po ulogama koje su obeležile karijere dva vrsna glumca (Entoni Perkins i Entoni Hopkins) i gotovo nemoguće je bilo zamisliti da bilo ko drugi može udahnuti u te likove nešto novo i upečatljivo. Pokazalo se,  i to u oba slučaja, da je ključni elemenat uspeha ove dve serije bio u tome što su obe pronašle dostojne naslednike, pa i Freddie Highmore kao Norman Bejts a naročito Mads Mikkelsen kao dr. Hanibal Lektor briljiraju u tim ulogama.
 Ali ovde ćemo pričati o seriji Hanibal... o Motelu Bejts, nekom drugom prilikom (taman da odgledam i drugu sezonu).

Serija "Hannibal" je čedo Brajana Fulera scenariste i kreatora serija poput Pushing Daises, Dead Like Me i Wonderfalls koje su sve, osim poprilično zanimljivih koncepta i originalnih vizuelnih rešenja, imale tu nesreću da se ugase tj. "cancel-uju" gotovo odmah na početku. U stvari, Hanibal je prva Fulerova serija koja je doživela treću sezonu. Doduše, ako uzmemo u obzir ograničen format od 13 epizoda po sezoni, treća sezona bi po toj nekoj logici stvari, u nekim normalnim okolnostima svojim epizodama činila tek drugu regularnu sezonu... 

Elem, ako ste uopšte skontali šta sam hteo predhodnom rečenicom da kažem  odlično... ako niste...da ponovim...

ma ipak neću :)

Ono što Hannibal izdvaja od drugih serija je pre svega jedinstveni i mračni ali i maksimalno stilizovan prikaz nasilja kojim ova serija obiljuje, i to u ogromnim količinama. Ovolika količina krvi i "gore-a" ne očekujemo ni na kablovskim serijama a kamoli na jednom NBC. 
 Moj savet je da Hanibala sebi dozirati  u manjim količinama jer gledanje epizode za epizodom u kraćem vremenskom intervalu izaziva poprilično mučno gledaočevo iskustvo. Ta dodatna neprijatnost, kao bazična karakteristika ove serije, posebno je podvučena zvučnim skorom...sve vreme nas prati atmosferična gotovo neslušljiva kakafonija zvukova, muzika koja je samo povremeno  volumenski smanjena ali je tu sve vreme, u pozadini.
 Zahvaljući tom stilu, kreatori serije nam jasno daju do znanja da nikako ne žele da nam Hanibala prikažu kao nekakvog antiheroja koji eto, sticajem okolnosti, čini prave stvari ali na pogrešan način (tipa Dexter), već kao hladnog, proračunatog intiligentnog manipulatora i nemilosrdnog manijaka... Hanibal je ovde neko koga se (sa pravom) moramo plašiti. 
 Setimo se samo koliko nam je lik Hanibala Lektera u potonjim filmovima (Hannibal a pogotovo Red Dragon) postao, manje više, privlačniji tačnije prihvatljiviji, pre svega zahvaljujući šarmu i harizmi Entoni Hopkinsa.

Mikkelsen nam ovde svojom bravuroznom  glumom, lik Hanibala  "Kanibala" Lektera prikazuje u svoj svojoj demonskoj, užasnoj lepoti. Uspeva, ma koliko se to činila nemogućom misijom na početku, da u ovom kreiranom svetu tv show-a on postane jedini i pravi Hanibal Lekter.

Hanibal nije ni u kom pogledu savršena serija. Ima tu i preveliki broj grešaka da bi u njoj u potpunosti uživali. Neke epizode su i previše dosadne (naročito druga polovina druge sezone), neki likovi su komotno mogli biti izbačeni bez prevelike štete, gluma Hugh Darcy-a me poprilično nervira ali osnovna mana je ona što i daje šmek ovoj seriji. 
 Mi jednostavno znamo kako će se ovo sve završiti pa put do tog neizbežnog cilja (koji smo već odgledali (a neki i pročitali) u već pomenutim filmovima) mora stvarno biti strašno zanimljiv da bi nas primorao da ga sa pažnjom pratimo. A nesumnjivo upečatljiva i impresivna završnica druge sezone je baš ono što nam daje nade da će to putovanje biti ipak biti neponovljivo.

Na skali od (1-5) ukupna  prosečna ocena za prve 2 sezone: 3

recenzija: DeHičkok