Ovakvi filmovi se više nikada neće snimati. Jedostavno, današnja publika to ne želi da gleda. Premijerno prikazan 1964 godine, a sniman krajem 1962 i tokom 1963, 'Noć Iguane' je  okupio  neke od najvećih talenata toga doba ispred a i iza kamera a bome i oko, jer je Ričard Barton  na snimanje poveo i svoju buduću suprugu Elizabet Tejlor. Ekranizacija pozorišne drame Tenesi Vilijamsa (Tramvaj zvani želja,Mačka na usijanom limenom krovu itd...) postigla je veliki uspeh na blagajnama te godine. Danas je tako nešto nezamislivo. Većinsku bioskopsku publiku sada čine tinejdžeri a njih sigurno ne interesuje drama o 'matorcima'... 'em što u filmu non stop nešto brbljaju 'em niko od njih nema super moći i ne nosi neki šareni kostim. Ovaj film je koštao tada oko tri miliona dolara a zaradio gotovo četiri puta više. Koji filmski studio bi se sada usudio da snimi ovako nešto nadajući se takvoj zaradi ?

Ričard Barton je bivši sveštenik kojem se sada posao svodi na vodiča turističkih tura po prelepim zabitima Meksika.

Grupa baptističkih učiteljica predvođena Miss Judith Fellowes (Grayson Hall)
doneće mu nove nevolje (naročito mlada lolita (Sue Lyon)). Spas i duhovno isceljenje pokušaće da pronađe u hotelu na obali jednog malenog meksičkog naselja. Hotel vodi Maksin (Ava Gardner), a uskoro im se pridružuje i Hana (Debora Kar) sa svojim dedom, koji je, kako kaže "najstariji američki pesnik".

"Noć iguane" i sa ovakvom sjajnom ekipom zapravo spada u slabije filmove Džona Hjustona, mada, u suštini to ništa ne znači, jer ne može se baš svaki put snimiti remek delo.  
Glumački gotovo perfektno odigran, od strane sve tri zvezde, i podržan jednako dobro od ostalih glumaca, "Noć iguane" pada u domenu same priče.

Hjustonova solidna režija  nije uspela prevazići kamernost osnovne pozorišne drame a moram priznati ni sama drama sigurno ne spada među vrhunska dela Tenesi Vilijamsa. Ipak, i ovakav, ovaj film je mnogo bolji od većine današnje produkcije.

Nekada su veliki studiji stajali iza ovakvih filmova. Danas, eventualno, ovako nešto možemo videti na TV...i to kablovskom.

Na skali od (1-6) ocena: 4+

recenzija: Biograf

Kako nam kaže TutaMuta, treća epizoda nije bila toliko inspirativna kao prethodna ali ipak i ovog puta se Tuta (a i Muta) potrudio da nam izdvoji najupečatljivije elemente iz "Sunovrata".
-----

Malo je teško pisati o trećoj epizodi Ravne Gore posle sulude prve i brilijantno komične druge epizode. Ova nije bila  (ni upola) smešna a u suštini, generalno, nije bila ni toliko loša (kao prethodne). Otprilike ovakve, kao ovu,  očekivao sam  kao neke standardne.

              (o ne, prvi kadar je opet lišće...na sreću to je bila samo varka)

Počinje odmah tamo gde je stvarno zanimljivo (a to nije Planinica). Idemo na front.

Navikli su nas već scenartisti da se ovde likovi uglavnom tretiraju kao karikature i da njhove rečenice ne zvuče niti prirodno niti primereno ali u redu... I u Zagoru su uglavnom svi karakteri bili takvi pa mi to nije smetalao da ga čitam, sem kad mi je baš smetalo....

 Nego, bitno je da je ovo ipak na frontu (doduše pozadinskom) i da ne slušam priče o šnajderaju, rakiji i dirižablima.

Planinica se pojavljuje u nekom osmom minutu i začudo i tu se dešavaju relativno zanimljive stvari.

(slaninica u Planinici)

Saznajemo da braća Taralać uopšte ne slažu, sukobljeni su oko međe i oko toga kome je otac ostavio kvalitetnije zemljište. Tipičan slučaj za tipično srpske familijarne odnose, poručuju nam autori i sa time mogu delimično da se složim (ipak sam u Srbiji tek nekoliko stotina godina, a ni u mom rodnom Egiptu nije bilo baš nešto bolje...pitajte slobodno druge faraone ko je sve napr. završavao u grobnicama sa nama mumijama)

Tu je i učitelj, traži Žarka i šetka se sa puškama i sa drugovima.

(tipičan komunistički osmeh) 

(pozdravite Radmilu)

(a zašto bar ovde  gluma nije na na nivou indijskih sapunica ako već po pravljenju faca pokušavaju da imitiraju za njih nedostižne domete Male Neveste )

Razumem ja potrebu naturščika da glume u filmovima/serijama  ali ne razumem potrebu producenata/autora serije da nisu našli neke kvalitetnije. Doduše, nadam se da i Olga Odanović ovako glumi jer je to režiser od nje tražio.

(Neće da valja)

Ipak, sve u svemu, do sada, ako ne i  najzanimljiviji bar najkorisniji momenti boravka u Planinici do sada.

Ovo scene u vozu zaslužuju stvarno pohvalu. Piči muzika, trubači, vojska pijanči i peva. 

 (daj mu ga brate, ožeži)

Kao što rekoh, majstorski je ovde napravljena poprilično napeta i mučna atmosfera. Ove scene su stvarno dobre. Nažalost vrhunac sukoba Milisava i pijanog, a po svemu sudeći budućeg četnika, Triše kada mu on zapreti ovako

(Hoćeš sad da ti iščupam jabučicu !!!)

se razreši očajnom, ali stvarno, i oprostite što koristim ovakve izraze na ovom svetom mestu,  debilnom, rečenicom, i u ovom kontekstu i uopšte

(Polako Trišo bog te šišo)

Ipak, beležimo, treća epizoda, oko dvadesetog minuta,  najuzbudljiviji deo Ravne Gore do sada....Sledi povratak Milisava u rodno selo (sve sa devojčicom koju je "kidnapovao" u prošloj epizodi)

Nakon toga, gledamo relativno zanimljiva dešavanja među oficirima vojske Jugoslavije... Nenad Jezdiće definitivno prestaje više da liči na Crnog Gruju i u potpunosti ulazi u lik majora Stankovića a uvek je lepo videti Radka Poliča, ovog puta u ulozi potpukovnika Rudolfa Ukmara. Sasvim o.k. su ove scene

Nakon toga sledi malo patetike, u vidu povratka onog našeg nesrećnog bicikliste Vukašina Taralaća kući, ali ajde i to je donekle korektno urađeno. Mirko Babić kao deda Obrad i kamera koja se zadržava na njegovom licu u tom trenutku konačno slikom prenosi mnogo više nego što može da se iskaže rečima. Ovo je pre svega vizuelni medij i dobro je da se i režiser to poneki put doseti. 

A onda naravno dolazi deo koji je možda bio super u Selo gori baba se češlja (a tu seriju nisam gledao) a koji u ovakvim, barem kako se tvrdi, ozbiljnim, od istorijiskih važnosti projektima jednostavno nije dopustiv.

Kada se Boda Nikolić (a deca ga znaju kao Šilju) i Ljiljana Stjepanović (a ja je znam kao Spečenu) pojave u ovim kostimima već je znak da će mast da ode u propast (s'tim što se nadam da će ovi, svakako, dobri glumci u daljim epizodama dobiti i neke "normalnije" tekstove ). Doduše, ko bi drugi i mogao da glumi roditelje Milisava.

 A evo ga i on kako jurca za zmajem sa onom jadnom devojčicom.

Kao da ovo sve nije dovoljno tu je i još jedan "talentovan" naturščik

I kao da sve to što sve nije dovoljno dolazi i vrhunac i kraj epizode u vidu tipične scene za neku meksičko/venecuelansku seriju.

Pa zar je svrha pojave poručnika Garića na onom konju podno sela Planinica da se vrati u razrušeni Beograd i otkrije (svima nama) da su mu ćerka (kod Milisava) i žena (nemam pojma gde je) nestali da bi, onako hrabro, junački plakao nad slikom 

Kada bi blio manje ovakvih a više onakvih delova Ravna Gora bi još možda bila i dobra...ali, u redu, tek je treća epizoda i ona je bila najbolja od svih do sada...u četvrtoj kažu pojavljuje se lično On...pa hajde da vidimo i to čudo.

---> epizoda 4 "Pukovnik"