(3 u 1) Trojke: Housebond (2014), The One I Love (2014), Cold in July (2014)

(3 u 1) Trojke: Housebond (2014), The One I Love (2014), Cold in July (2014)

Sve su ovo pristojni filmovi. Neki od njih imaju fenomenalne kritike... ne i od mene.

1) Housebound (2014) 

Novozelandsko čedo (čudo) je dospelo u žižu javnosti jer ga je negde pomenuo lično Peter Jackson, bar tako mislim (a iz inata neću da guglujem i proveravam). Bilo kako bilo, "Housebound" trenutno na RottenTomatoes ima neverovatnih 97% što bi, jel'te, moralo značiti da je u pitanju instant klasik dostojan "Građanina Kejna" ili bar "Halloweena" . A nije... daleko je to od toga. Ne znam stvarno da li se tamo te kritičarske ocene moraju davati u skladu sa trenutnom konkurencijom/produkcijom i nivoom filmske industrije jer, gledano tako, "Housebound" jeste svakako jedan od zanimljivijih horor komedija iz prošle/proteklih godin(e)(a) ali barem na ovom blogu znajte da su sve naše ocene uporedive sa preko 100godišnjom tradicijom sedme umetnosti. Kada mi damo nekom filmu ocenu 5 ili (remek delo) 6 to je zato što taj film stvarno to zaslužuje i može izaći na megdan bilo kom drugom filmu, nevezano za godinu kada je napravljen.

Elem, u pitanju je simpatičan horor/triler/komedija o mladoj Keli koja je priseljena da odsluži kaznu u kućnom pritvoru (sa narukvicom a'la Ceca) roditeljske kuće koju je odavno napustilo. Osim nevolja sa svojom majkom i očuhom prave nevolje će započeti kada otkrije da kuća krije mnoge strašne tajne a možda i neke druge (ne)žive stanovnike...

 Simpatično kao što već napisah... ništa više od toga... možda da je kraći nekih 20ak minuta ovo bi stvarno i bilo filmsko delo vredno hvale...

Na skali od (1-6) ocena: 3+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2) Cold in July (2014) 

Na već pomenutom paradajz sajtu. triler Jim Micle-a ima 87%. Sasvim pristojna ocena.

Priča o običnom čoveku koji sticajem okolnosti, a nakon provale u njegov dom, biva uvučen u spiralu nasilja i zavera, u prve dve trećine je stvano obećavao. Bilo je i tu  izvesnih škripanja ali sama priča i preokreti su bili dovoljno zanimljivi dok je ovde sjajni Don Johnson bio dodatni šmekerski plus. Nažalost, preterana "all over the place" nasilna završnica gotovo sasvim ruši fini i pažljivo prethodni deo filma.

Smešten u 1989 godinu, "Cold in July" najviše  svoju estetiku duguje noir trilerima iz tog perioda. Zanimljivo... moglo je, moralo je ovo i bolje....

Glume i Dexter tj. Michael C. Hall i Sam Shepard.

Na skali od (1-6) ocena: 3
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3) The One I Love (2014) 

Paradajzer je ovom filmčiću dao 80%. Takođe pristojna ocena.

"The One I Love" konceptualno i "organizacijski" podseća na mali biser iz 2013 godine "Coherence" o kome smo već pisali. I "The One I Love" je smešten u jednu izolovanu kuću/imanje, svedenog glumačkog ansambla (u ovom slučaju praktično samo sa dvoje glumaca) i sa zanimljivom, ZonaSumrak/SF, premisom.

Za razliku od "Coherence" ovde autori namerno izbegavaju previše bavljenje tim SF delom te je "The One I Love" pre svega drama o međuljudskim bračnim odnosima o paru koji je toliko dugo već zajedno da je jednostavno zaboravio šta je to ono što zapravo voli kod svog partnera.

Previše "arti" za većinu publike a opet nedovoljno "arti"  da bi stvarno imao nekakvu "umetničku" vrednost "The One I Love" ostaje samo relativno zanimljiv eksperiment-igra kojoj možete ali i ne morate posvetiti svoju pažnju...

Na skali od (1-6) ocena: 3-

Najave i promene !

Najave i promene !

Sve što leti htelo bi da leti a zna se da ko visoko leti nisko pada...

Postoji desetak recenzija (FILM i TV) koji su već napisane i koje će sigurno biti objavljene, takođe postoji i nekoliko nedovršenih koji će, nadam se, biti završene i objavljene do kraja ove godine.
Postoji i nekoliko, ne započetih i ne napisanih, o filmovima koji stvarno vrede pa ću se potruditi i za to...

dakle, brdo "posla" me čeka u narednih par meseci...

Ali, nemam baš nešto volje (a bome ni publike) da nastavim tempom koji sam sam sebi nametnuo... Ne moram, ne mogu, pisati o baš svakom filmu, TV seriji koju pogledam. Nemam vremena...

Nisam lud :-) ... a bome i veoma je naporno.

Od januara 2016, i dalje će na ovom mestu biti mesta za moj osvrt na neki, nadam se zanimljiv, film (ne ulazeći u to da li je zanimljiv jer je mnogo loš :-)  ) ali u znatno manjim količinama (mada i ove trenutne nisu baš nešto velike).

Nadam se da ću tako imati vremena da pišem nešto za svoju dušu, totalno drugačije...ili totalno isto kao pre (BVIZ?).
 Još uvek ne znam, nisam baš sve smislio...ali do promena mora doći... to znam....
i to je jedino sigurno...

Pozdrav svim čitaocima...naročit pozdrav za Prijedor.... hvala svima....


i tu smo....ne idemo nigde....



:)

pozdrav

Biograf

Mix 2014 (5 u 1): The Best Of Me,Michael King,Deborah Logan i ostali....

Mix 2014 (5 u 1): The Best Of Me,Michael King,Deborah Logan i ostali....

Neke filmove jednostavno treba zaobići. Ne moraju oni stvarno biti loši ali sem ukoliko nemate ovu, svetu prosvetiteljsku, dužnost poput moje, ove proizvode jednostavno zaobiđite. Neka se samo ja patim... (priznajem, ponekad se osećam stvarno kao On*, i sada, znam, kroz kakve muke, On mora da prolazi da bi Mi, konačno, ušli u tu mirnu luku...'ebiga, samo  niko da mu kaže da je On kapetan Titanika)

* svaka sličnost sa stvarnim ljudima i političarima sasvim je slučajna i posve namerna

1) The Possesion of Michael King (2014)

Nikada nisam voleo faund futidž (čast izuzecima poput Chronicle) te ako vam kažem da mi ni ova posesija Majkla Kinga  nije ostala u sjajnom sećanju nećete biti iznenađeni. Priča o Kingu Majklu koji pokušava da dokaže da natprirodno (ne) postoji, nekako se u početku i drži na plećima dobrog glumca Shane Johnsona, ali kada kolabrira taj pad je spektakularno loš. Nema nimalo originalnosti u ovom niskobudžetnom hororu.

Na skali od (1-6) ocena: 2- 

2) The Taking of Deborah Logan (2014)

I dok sam nešto i mogao da pohvalim u prethodnom zaposedanju, za ovaj horor sa babom koja ima Alchajmer pa joj se na svu tu muku prikači i nekakav demon/duh iz prošlosti neću imati nikakve milosti.

Ovo čudo je od početka train wreck ... i to još faund futidž.

Na skali od (1-6) ocena: 1

3) The Best of Me (2014)

Nikolas Sparks je poslednjih decenija veoma popularan pisac. Naročito u Americi. Toliko da mu je ovaj film čak deveta ekranizacija nekog njegovog romana. Priznajem, nisam pre ove pogledao ni jednu, mada, "Notebook" i "Poruka u boci" će svakako biti, kad tad, 'overeni'.

To što nisam ni pročitao ni jedan od Sparksovih pisanija ne znači da ja nisam ljubitelj ljubića (ili romantik u duši) već samo znači da ni za mnoge, meni interesantnije, pisce nisam imao vremena.

Doduše, a nakon odgledanog filma, želja za čitanjem novela Nikolasa Sparksa je gotovo ugašena. "The Best Of Me" od početka deluje kao loše našminkani klovn koji pokušava da izigrava strašnog krotitelja lavova. Nažalost nije u pitanju komedija već  melodrama koja bi valjda trebala da nam izmami suze.

U "The Best Of Me" je sve od početka pogrešno. Od glumaca koji izgledaju prestaro za sedamnaestogodišnjake, zapleta na nivou jeftinih roto ljubića (ako ste dovoljno stari pa ih se sećate) o nesrećnoj mladaločkoj ljubavi koju kvari zločesti karikatura otac, te sve do neverovatnog, "morate pogledati da bi ste poverovali", završetka, koji uključuje i transplataciju srca. Dodatni začin je i lenja režije koja, i onako dosadan film, dodatno razvlači na gotovo dva sata.

Michelle Monaghan je i dalje lepa, naročito kada plače, a nikada mi neće biti jasno zbog čega James Marsden i dalje dobija glavne uloge.

Na skali od (1-6) ocena: 2

4) The Lookalike (2014)

Justin Long beše momak od Dru Barimor ? Ne ? Bilo kako bilo on je i producent i glavni glumac ovog kvazi trilera. Mada, Jerry O'Connell je ovde glavni, ali verovatno zato što nije i producent nije ni prvi na špici.A glumi i John "Seks i grad" Corbett koji beše momak od Bo Derek ? Zar ne ?

"The Lookalike" je nemušti pokušaj da se napravi nekakva parafraza (najgorih) radova Kventina Tarantina, tako što će kombinovati duhovite filozofske rasprave između protagonista koji dolaze iz kriminalnog miljea sa stilizovanim uzbudljivim nasiljem na ivici komedije i sve to pomešano kroz neo noir ugođaj u vidu korišćenja osvetljenja tj. fotografije, ali i krajnje sudbine većine svojih junaka.

Od svega toga što sam naveo u prethodnoj (neverovatno pametnoj) rečenici režiser Richard Gray i ekipa nije postigla ama baš ništa. "The Lookalike" je loš, gotovo negledljiv, film.

Na skali od (1-6) ocena: 1

5) Perfect Sisters (2014)

Ne znam kakva je bila konstalicija zvezda te 1995 godine kada je Mira Sorvino osvojila oskara ali ono što je sigurno jeste da Sorvino Mira nema sa glumom veze, što je manje više i dokazala njena karijera. U ovom "tolikom lošem da je stvarno loš" filmu ona glumi majku-alkoholičarku dve ćeri kojima se to nimalo ne dopada pa reše da je smaknu.

Ne liči ovo ni na TV film a nivo amaterizma režije i (nažalost) glume čini "Perfect Sisters" jednom perfektnom filmskom katastrofom.

Na skali od (1-6) ocena: 1

(1000) 995: Hard Candy (2005)

(1000) 995: Hard Candy (2005)

Kakav neprijatan početak ovog filma. Grozan,grozan... sve vreme dok gledaš tog  tipa i devojčicu tokom "sastanka" u kafiću nešto mi se krčka u želucu. Jednostavno, veoma mi je neprijatno. Taj odnos predatora i nevine žrtve, hijene i mlade antilope...ne, ne ovo je još užasnije. I sve ovo  vam kažem u maksimalno pozitivnom smislu što se tiče samog filma. Toliko su ubedljivi na tom početku da samo oni koji jesu takvi mogu da uživaju u tim trenucima. Ne, nije ni ostatak filma ništa lakši za gledanje ali početak je, pa... upotrebiću tu reč, ubistven... Još kada otkrijete da je on stvarno pedofil...ili možda i nije ?

1. Ako ste pravi filmofil ovaj film  će te poželeti da pogledate zbog:

 Ellen Page. Definitivno Ellen Page. Poslušajte me ljudi. Ovaj film će te gledati zbog njene perfektne uloge. Možda vam je neko pohvalio ovaj film, možda ga je neko kudio, ali definitivno glavni razlog što ga morate pogledati jeste ona. 

2.  A  gledali smo ga :  

 Iz svega već gore navedenog. Plus, osim što se i sam bavi kontraverznom temom i reakcije na njega su takođe takve. Mada, pretežno su ocene pozitivne. Ni ova neće biti negativna..ali..

3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:

Početak, ta neka prva trećina filma je toliko ubedljiva da jednostavno morate "Hard Candy" pogledati do kraja. A tu je i ta glavna "misterija" da li je ili nije...

4. Dvougao:
dobro:  Da se ne ponavljam, dodao bih i da je uloga Patrick Wilsona odlična naročito dok ne postane praktično pasivan igrač u ovoj duo drami/trileru/hororu. Ali tada se već film raspada po raznim drugim šavovima...
loše:    Kada "Hard Candy" u drugoj polovini zakorači dobrano na teritoriju "Saw" nasilja i kada umesto obećavajućeg društveno angažovanog filma dobijemo čisti eksploaticijski derivat "Saw"/"Hostel" provicijencije kvalitet pa i zanimljivost drastično opada. Jedino što drži pažnju i dalje jeste to pitanje da li je žrtva nevina ili zaslužuje sve muke koje su ga snašle. Završetak filma, na sreću, daje odgovor ali dodatno urušava kredibilitet filma. Šteta.

5. Šta bi bilo kad bi bilo:
 Da je Sanra Oh bila malo pronicljivija ?  Ma, ne... Zamislimo isti ovaj film samo da je fokus sa nasilja (klasični "torture porn" podžanr horor filmova) prebačen na probleme krivice, žrtve,posledica i sve ono čime se on u suštini i bavi ali kroz sasvim pogrešnu prizmu. Ili barem se ona meni ni malo nije dopala. Eto ti ga sada...sve se ipak na kraju svodi na lični utisak. Take it or leave it...

  Režija: David Slade
  Glume: Ellen Page, Patrick Wilson


ekstra dodatak: Šta je bilo posle:

Ellen Page je  imala osamnaest godina kada je snimila "Hard Candy". Nakon toga je njena karijera krenula uzlaznom linijom (Juno, Inception)  koja je trenutno, da li zbog svog "izlaska iz ormara" ili nečeg drugog, u nekoj vrsti hibernacije. Mada, mlada je Ellen...i definitivno talentovana.
Patrick Wilson je nastavio da snima niskobudžetne horor filmove i ima priličan (box office) uspeh,
David Slade. David ko David. Još dva filma, od toga jedan je iz petologije Twilight (for God's sake David!) i tv serija o  Hanibalu .

Na skali od (1-6) ocena: 3

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

* 1000 jeste lista ali nije top lista i filmovi nisu složeni ni po kom redosledu osim nasumičnog

(1000) 1000: The Oxford Murders (2008)

(1000) 1000: The Oxford Murders (2008)

Misteriozna ubistva u Oksfordu. Ne, ovo nije još jedan od slučajeva za inspektora Morsa, niti je ovo visoko tehnološki triler. Ovo je visoko intelektualni triler (ili bar tako pokušavaju da nam ga predstave) za ljubitelje matematike,filozofije ali i one koji vole i "DaVinčijev kod" i "Ime ruže".

1. Ako ste pravi filmofil ovaj film  će te poželeti da pogledate zbog:

Alex de la Iglesia 

2.  A  gledali smo ga :  

jer u stvari volimo i misterije i ubistva u Oksfordu. Volim i "Ime ruže" (roman više nego film ali ni film nije loš). 

3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
nije ova baba od gore već to što možda čekate da glumica Leonor Watling (to je ona dole) iskaže sav svoj potencijal ? Razumljivo...mada, čini mi se da ni njeni očigledni atributi nisu vredni da izgubite vreme na ovaj film

4. Dvougao:
loše:  I dok je veteran John Hurt savršeno odabran za ulogu profesora Artura Seldoma, Elijah Wood se u ulozi američkog studenta došljaka ovde snalazi kao riba na suvom (koja potom završi u čorbi). Loše, loše je ovo moj Elajdža... Ne znam, možda mi ženski čitaoci otkriju koji je razlog što je ovde  naš Elajdža takav srcolomac, osim onog očiglednog, da su junakinje očigledno lude ? Osim preglumljivanja (od mnogih) "The Oxford Murders" pati od čudnog miksa, pa često kao da gledamo različite i fimove i žanrove u jednoj sceni. Još gore, kako film teče, postaje sve lošiji i lošiji...

dobro:   ? Ako računamo par scena koji me podsećaju na starog (dobrog) de la Iglesia i par "atributa" glavne glumice ničeg drugog ne mogu da se setim

5. Šta bi bilo kad bi bilo:
 Možda bi sve bilo drugačije da je glavnu ulogu tumačio Gael Gacia Bernal umesto hobita Elajdže, ako su, naravno, tačne špekulacije na tu temu.

  Režija: Alex de la Iglesia
  Glume: Elijah Wood, John Hurt,Leonor Watling, Julia Cox

Na skali od (1-6) ocena: 2

recenzija: Biograf

* 1000 jeste lista ali nije top lista i filmovi nisu složeni ni po kom redosledu osim nasumičnog

Pretty Poison (1968)

Pretty Poison (1968)

Entoni Perkins je oduvek imao problema sa ženama. 

Ovde će upasti u prilične nevolje jer se zatreska u neodoljivu srednjoškolku. Kada na to dodamo da  je upravo pušten iz zatvora/ludnice/sanatorijuma a da mu razigrana imaginacija i  svet fantazija na neki način služe kao utočište od surovog sveta, situacija postaje dodatno komplikovana.

Upravo će zahvaljujući toj svojoj mašti,Denis Pit (Entoni Perkins)   uspeti da zavede, na izgled, naivnu Su Elen Stepanek (Tjuzdej Veld), tinejdžerku koja živi sama sa majkom, i kojoj avantura sa misterioznim novajlijom u gradu, otvara nove vidike.
 Započet kao neka vrsta romantične, doduše malo iščašene, komedije, "Pretty Poison" ubrzo kreće mračnom stazom koja nas vodi ka katarzičnom završetku.

I mada je zaplet sasvim pristojan, sa vrcavim i intelgentnim dijalozima, a režija takođe solidna, najveće blago ovog filma je nesumnjivo pojava Entoni Perkinsa koji dominira ekranom. Njegova harizma i glumački dar ovde vas prosto zakuca za sedište i gotovo magijski vas prenese u svet Denisa Pita tih devedesatak minuta koliko ovo ostvarenje traje.

Duh Normana Bejtsa oduvek je pratio karijeru Entoni Perkinsa. Ta, nesumnjivo, životna uloga  nažalost, osim slave, nije donela i  filmografiju kakav je njegov talenat zaslužio. "Pretty Poison" kome je samo malo nedostajalo da postane pravi klasik,svojom jasnom ironijskom postavkom između glavnih aktera (a naračito imajući u vidu "Psiho") na svojevrstan način pokazuje Perkinsov odnos prema tipizaciji uloga u kome su ga pokušavali ukalupiti. Ipak, 15 godina kasnije, 1983,  vratiće se Normanu Bejtsu.

Režija: Noel Black
Glume: Anthony Perkins
             Tuesday Weld
             Beverly Garland

Na skali od (1-6) ocena: 4-

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

End of the Game (1975)

End of the Game (1975)

Ispade da je glavni razlog zbog čega ćete možda poželiti da pogledate ovaj film, bizaran kameo Donalda Saterlenda koji ovde bukvalno glumi leš. Tih par, stvarno urnebesnih, scena sa početka odlično nas uvode u  iščašen svet "Sudije i njegovog dželata" (kako se zvao, u nas, istoimeni roman po kome je snimljen  "Der richter und sein Henker") koji nam je, pre svega poznat kao glumac, Maksimilijan Šel kreirao zajedno sa autorom tog romana, Friedrich Dürrenmatt, koji ovde čak i glumi.

Za muziku je bio zadužen Ennio Moricone ali samo na početku, u nekoj vrsti introa, imamo  prepoznatljivu melodičnu Morikoneovu temu. Ta prva polovina filma čiju kulminaciju imamo u takođe još jednoj bizarno/uvrnutoj sceni sahrane je i najbolji deo filma. Nažalost, ti nagoveštaji dobrog filma ostaju samo nagoveštaji i "End of the Game" ostaje zasluženo zaboravljeni film.
Ne pomaže tu ni lepa Žaklin

a ni to što ćemo, upravo u toj boljoj polovini, ugledati i miška od "Šampiona" Vojta, ako u tom trenutku ne trepnete.

 "End of the Game" osim povremenih, kao što rekoh, zanimljivih scena kao i upečatljivih (na jedan ili drugi način) uloga svih glumaca, pada na planu trilera i krimića tako da i razrešenje "misterije", mada neočekivano, deluje kao iz nekog drugog filma.
Martin Ritt, poznatiji kao režiser, ovde glumi glavnu ulogu.

Režija: Maximilian Schell
Glume: Martin Ritt
               Jon Voight
               Jacqueline Bisset

Na skali od (1-6) ocena: 3

recenzija: Biograf