Odgledano... da se zabeleži.
1) Howl (2015)
Trejler za ovaj film mi je bio fenomenalaaaan... tj. više ideja nego sam trejler. Vanzemaljci napadaju voz..ne, Vukodlaci napadaju voz...da, Vukodlaci. Da li ste gledali ranije, ikada, vukodlake koji napadaju Thomas The Tank Engine i njegove drugare ?
Glavni junak je kodukter Joe (Ed Speleers koji je već iskusan sa vukodlakinjama) koji ima nesreću da se zatekne u noćnoj smeni u vozu zaglavljenom u nekoj engleskoj nedođiji. Ajde što on nema sreće nego nemaju ni ostali putnici jer em što kasne, em što će ih uskoro sve satrti opaki monstumi..
"Howl" traje jedva 90ak minuta ali u trenutku kada film tamo negde u tridesetom krene sa "akcijom" pretvara se u dosadno, bezvezno filmsko đubre koje negledljivo na gotovo svim nivoima. Pokušaji komike su efektni koliko i Partizan protiv Augsburga a tek je završnica vrhunac gluposti.
A možda sam previše očekivao pa sam zato tako strog... bilo kako bilo
Na skali od (1-6) ocena: 1
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
2) Let Us Prey (2014)
Proteklih par godina svedoci smo takozvanog revival-a/omaža filmskoj estetici osamdesetih ili još tačnije, direktnom kopiranju pojedinih koncepata/tema pojedinih kultnih filmova i autora. I mada je takav način rada oduvek bio prisutan nikada nisam cenio neke filmove samo na osnovu toga što me podsećaju na neke druge.
Jer ti drugi, ti uzori, ne samo da su mi draži, nego su objektivno uglavnom miljama (ili ako nismo u USA, kilometrima) bolji od filmova koji pokušavaju da ih "imitiraju" ili "reintrepitiraju".
Ovaj, gotovo sigurno najbolji irski horor iz 2014 godine (jer i ne znam da li je uopšte i snimljen neki drugi... irski) je jasna posveta radovima Džona Karpentera (od "Napada na policijsku stanicu" do "Princa tame") sve sa karakterističnom ala Karpenter muzičkom temom.
Ali kada se iskobeljamo iz uzora i odavanja počasti nekim (znatno boljim) filmovima "Let Us Prey" nam svojim konceptom ne nudi gotovo ništa novo niti pamtljivo. Štaviše, čak i taj "origanalni" deo o misterioznom strancu snažno podseća na jedan. što bi rekli braća Hrvati, TV uradak (ali ne Severine) Stivena Kinga koji začudo nije ekranizacija njegove novele već originalni scenario "Oluja veka"
Okej. Ima ovde nekoliko efektnih scena, atmosfera je pristojna ali... od ove ocene dalje neće moći,
Na skali od (1-6) ocena: 2+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
3) Musaranas aka Shrew's Nest (2014)
Španska, naizgled, varijacija na "Misery" je mnogo 'tela a malo toga postigla.
Odmah da kažem. Glavna glumica, Macarena Gómez, je odlična. Ludački ubedljiva.
"Shrew's nest" je kamerni film, gotovo u celini smešten u jednom stanu, sa veoma malim brojem glumaca i očigledno ograničenim budžetom. To mu ne smeta da bude vizuelno pristojan, naprotiv.
Upravo je veština koju su pokazali debitanti, Juan Fernando Andrés i Esteban Roel, u tom skučenom prostoru impresivna, mada nema sumnje da je tu veliku ulogu odigrao i producent, veliki Alex de la Iglesia
Opet, za film koji traje samo 91 minut, i to u ovom žanru, neoprostivo je da bude monoton ali još veća greška je kada počne upadati iz klišea u kliše. U poslednjoj trećini se pretvara u gotovo negledljivi karambol.. nasilja ali nažalost i uveliko logike...
Tanka, veoma tanka trojka... samo zato što je ovo debi ali još više jer je van engleskog govornog područja...
Na skali od (1-6) ocena: 3-
_0004.jpg)
Post a Comment