Njegov pregled i pogled na prvu epizodu možete pogledati ovde.
----
Imao sam mnoga očekivanja u vezi druge epizode. I ne samo da mi nisu ispunjena nego je "Slom" doneo mnogo toga što apsolutno nisam očekivao ali me je takođe i mnogo više zabavila.
Krenimo redom.
Epizoda opet počinje dokumentarnim snimcima. Lepa je ovo iskoršćena ideja. Ne samo da zahvaljući njima možemo stvarno i videti nemačke vojnike nego štaviše vidimo i tenkove a bome svašta još nešto što u suštini u seriji Ravna Gora uopšte ne vidimo.
Ipak, u ovoj epizodi dominiraće prirodne lepote Srbije.
(em što je lepo em ne košta ništa da se snimi)
Jedino što je malo nezgodno, kada se prvi put pojavilo lišće, pomislih da je RTS iz nekog razgloga prekinuo emitovanje serije i pustio muzički intermeco.Na sreću odmah se potom pojavio ovaj natpis:
(ovaj brod liči na Titanik ali siguran sam da nije, nadam se da neko od vas može da mi otkrije skriveno značenje koje se krije iza slike)
Za one koji ne obraćaju pažnju, scena iz sela Planinica počinju u 02:49 min. epizode. A šta se to dešava tamo
(stari đed Obrad Taralić)
(Radmila Taralić, buduća šnajderka)
Obrad i njegov sin Stanoje sede i razgovaraju o porodici. Da li pustiti Radmilu u Mionicu na kurs za šnajderke, gde li su i šta im rade sinovi-unuci Žarko i Vukadin
(porodični skup)
Đed reče: "Nije vreme da se ide nigde " i rasplaka nam do tada nasmejanu Radmilu.
Kao da je starac osetio da je još juče počeo rat. Da, juče ! Ova se sve dešava dan nakon bombordovanja Beograda i napada na Jugoslaviju.
Stanoje takođe gotovo da ima vidovite sposobnosti. Evo šta će reći svome ocu
"Dva sina mi nisu kući, rat samo što nije a ona mi kuka po celu noć"
(ali i drugi članovi domaćinstva su uznemireni)
Kao da je počeo rat...još juče.
I tada, začu se neka buka na nebu. U 10 min. i 06 sekundi Obrad pomisli da je u pitanju dirižabl.
Misterija je trajala veoma kratko. Nije u pitanju dirižabl već aeroplan/jeroplan. U 11 min. i 11 sekundi gotovo svi shvataju da iznad njih leti jeroplan/aeroplan.
(neprijateljski, sa kukastim krstom)
On na sreću ne baca bombe već plakate. Svi se okupljaju oko Stanoja jer po svemu sudeći samo on ume da razume nemački jezik. Stanoje je i jedini koji je podigao jedan od hiljadu plakata koji su rasuti nad njegovim sokakom. Drugi i onako ne znaju da čitaju nemački.
"Šta piše,šta piše !!!" čuje se od mnogih koji okružuju Stanoja. Kada u krupnom planu ugledamo letak shvatam da on ipak nije ispisan na nemačkom već da Stanojeve komšije i porodica u stvari najviše vole da im on čita
( Opet nas napali Nemci, majku im jebem švapsku)
Prosto je neverovatno kako je kreator Ravne Gore uspeo da smesti čitav drugi dan rata u deset minuta u selu Planinica. Pucanje na gnezdo kukavice, šnajderaj, bolesni komšija, dirižabl...sve su to stvari čiju ćemo simboliku, u to nema sumnje, otkriti tek u narednim epizodama.
Konačno, ili tek, posle 11 minuta napuštamo Planinicu i u 13:39 odlazimo na sledeću lokaciju i u sledeći dan. Kolone izbeglica. Naša vekovna sudbina.
(izbegli sa ognjišta)
(lepota odsjaja sunca u reci koja tiho huči i lagano teče)
Već je sledeći dan. Evo nas u Malom Zvorniku. Vreme sada prosto leti.
(sednica vlade kojoj prisustvuje kraljevsko visočanstvo kralj Petar
p.s. jel' se ove titule pišu velikim ili malim slovima ?)
(ovo je ta trojka, tačno se vidi lažna šminka i verujem da među njima ima i ubačenih zamaskiranih špijuna )
(Dr. Maček, efektni Irfan Mensur )
(Šta li ovaj priča, zabole me glava)
(O čemu zbori ovaj Maček ? Eh, da mi je tu tata...)
(tata je uvek tu)
(nevjerojatno)
Sve u svemu, najzanimljiviji deo ove epizode se odigrao upravo tu u podzemnom gradu. Valjda ovo nije sve od Lazara Ristovskog. Stvarno mi njegov lik deluje kao neko ko može izneti ovaj projekat na svojim širokim glumačkim leđima. I šta je to sa ovim akcentima ? Za neke razumem da imaju drugačije, ali zašto Đeneral Dušan Simović, predsednik vlade, govori ovako ? Da li neko zna ? Da nije i on možda neki premaskirani napr. Makedonac koji je tu špijunski ubačen u naše redove ?
(Đenerala Mirkovića i dalje boli glava. Ovo ne sluti na dobro)
(obratite pažnju na šešir)
(narod u panici a vojska u rasulu)
Dakle, ovo je taj Milisav. Baš sam se prevario u vezi njega u prošloj epizodi. Polako, ovaj vozač đenerala Mirkovića postaje mnogo bitniji faktor u seriji od samog đenerala. Evo dole nekoliko ključnih kadrova kojim se definiše njegov lik. Sada nam je tek jasno zbog čega su na početku epizode bili prikazani oni listovi. Listovi su tu da bi ih Milisav ubrao.
Veoma brzo otkrivamo i ljudsku stranu Milisava. On naime pomaže jednoj devojčici u nevolji.
(ovaj model šešira je izgleda bio veoma popularan u to doba)
Takođe, zahvaljujući sledećem kadru
shvatamo svu nesrećnu sudbinu našeg naroda. Ovi jadni starci sa slomljenim točkom na zaprezi već drugi dan sede na istom mestu jer im očigledno niko ne želi pomoći. Čak ni naš heroj Milisav, ne nudi im da ih poveze u svojim kolima.
Ali nema veze i dalje su tu lepi pejzaži.
Sada slede i najveće iznenađenje u ovoj epizodi. Sećate se onog bicikliste iz prošle epizode. On nije poginuo, naprotiv, on već danima na biciklu jezdi Srbijom pravo ka svom domu. U pitanju je sin Vukadin Taralić, dezerter. Moraću da preformulišem pouku iz prošle epizode koja je glasila: Ne vraćaj se iz kafane biciklom u Ko se biciklom iz kafane vraća taj u kafanu biciklom dolazi.
Nisam ga doduše prepoznao sve dok nije, u trenutku napuštanja dobrog čobanina i dobrih ovaca, seo na svoju bicikletu.
(ovce se najbolje čuvaju uz dobru rakiju)
Evo našeg Vukadina kako piči na svojoj "mašini" niz brda,planine i doline, bogaze i jaruge, cvetiće i leptiriće...
(čobanin i bicikl)
(cvetići i leptirići)
Ovo njegovo putešestvije zauzima centralno mesto u epizodi i traje više od sedam minuta, od 33:00 do 40:45.
Ali vrhunac nam dolazi u sledećem segmentnu i ovaj deo je ujedno i najurnebesniji deo koji su nam autori ovog projekta dosada podarili.
(tajna grupa ljubitelja ruskih narodnih pesama na tajnom mestu)
(Izvinite ljudi, al' ja više ne mogu da se pravim da ne čujem muziku)
(Zbogom gluvaći, odoh ja na žurku, )
(ajd' leba ti pojačaj to do daske, sad će onaj najbolji deo)
(Znao sam, sad će da nam rebnu muzički dinar...a lepo sam ti rekao da je preglasno)
(Baš vam je lep radio. Jel' mogu i ja malkice da slušam, tamo među ruševinama nema ni struje a kamoli tranzistora)
(a kad će sledeća pesma, dosadan je ovaj čika što priča na stranjskom)
(e ova je pravi hit)
Biću iskren. Sve ono što je bilo napisano ispod prethodnih slika (u vezi 'radio' ekipe) je izmišljeno. U stvari, evo šta se govorilo u tim scenama:
"Nemaš iskustva u konspirativnom radu druže moj!"
"Drugovi nema vremena za gubljenje, da čujemo vesti!"
Ovo sve je izgovorio Student.
Sledeće, završne scene epizode "Slom" dešavaju se na frontu. Po prvi put vidimo naše vojnike u borbi mada i dalje ne vidimo Nemce (da li je to što ne prikazuje neprijateljsku vojsku, osim u dokumentarnim isečcima, u stvari poruka autora da su nam neprijatelji bez lica, i da se pravi kriju među nama ? Ili je možda samo do uštede na budžetu ?)
Sledeće, završne scene epizode "Slom" dešavaju se na frontu. Po prvi put vidimo naše vojnike u borbi mada i dalje ne vidimo Nemce (da li je to što ne prikazuje neprijateljsku vojsku, osim u dokumentarnim isečcima, u stvari poruka autora da su nam neprijatelji bez lica, i da se pravi kriju među nama ? Ili je možda samo do uštede na budžetu ?)
Evo konačno i malo akcije.
(Alo Požega, javi se)
(ovo sve deluje prilično uverljivo, od uniformi do same scenografije, plus za Ravnu Goru)
Ali onda se desi ovaj trenutak. I ne samo zbog toga što je Nenad Jezdić glumio Crnog Gruju ova scena deluje kao da joj lično osmislio Blejk Edvards. Pogledajte i sami sledeće slike:
(Major Stanković: Njih nek oslobađaju Drinu nece preći, da jebu oca)
barem da su ostali na istoj udaljenosti, tj. da kamera nije sa ameriken plana prišla srednjem krupnom planu, smehotresni efekat bi bio manji. Ali možda je to i bila namera autora. I u najtežim trenucima bez šale je kao bez kralja.
Dal' zbog prethodnih scena ili zato što je stvarno duhovito, ali i naredni kadrovi nisu skidali osmeh sa mog lica:
(Hrvati dezertiraju, Stanković na to kaže:Srpski vojnik nikom ne puca u leđa)
I BAM. Evo šta se dešava:
(umesto da shvate da se ovi vojnici predaju, Nemci ih zasuše raketama)
Verujem da bi svaka druga vojska, koja vidi protivničke vojnike kako jure ka njima, iste te vojnike dočekala sa širokim osmehom i raširenim rukama.
(nevjerorajtno)
I tako dođosmo do kraja najzabavnije (do sada) epizode Ravne Gore. Nadam se da će i naredne biti jednako zanimljive,
do sledećeg viđenja
pozdrav
od
Post a Comment