TutaMutinu analizu prethodne epizode "Sunovrat" pogledajte ovde.
Ne znam da li će Ravna Gora nastaviti ovu tradiciju i u narednim epizodama ali evo i ova četvrta ima samo jednu reč u svom nazivu.
Sem što je dosledna u nazivu Ravna Gora ostaje dosledna i u nivou kvaliteta koju nam svaka epizoda pruža. Problem je što je taj kvalitet prilično nizak. Ali kada sam već započeo sa gledanjem i ovim pisanjem red je i da to ispratim do kraja.
Najbolji deo "Pukovnika" bio je naravno onaj kratki dokumentarni
i hvala tvorcima serije što nam bar eto preko ovih slika pružaju jedan pravi, spektakularni pogled na dramatična dešavanja iz aprila 1941. Jeste, i dalje smo u aprilu. 7 dana u četiri epizode, malo li je ?
Radko Polič je nesumnjivo harizmatični glumac, jedan od onih koji su obeležili exYu kinematografiju, a i njegov potpukovnika Rudolf Ukmar je od najinteresantnijih likova napisanih u ove četiri epizode. Ovde ga zatičemo na graničnom prelazu gde ga nakon što se izjasni kao Jugosloven strpaju u kamion sa zarobljenicima. Dobar početak epizode
Sada sledi ono što su svi nestrpljivo iščekivali.
"Gospodine pukovniče" i tako tri puta. I kada se konačno okrene, vidi Draže...ili je Glogovac ?
Saznajemo da je to čovek koji ume da čita mape i da predvodi grupu od nekih 8,9 a možda i deset vojnika i oficira.
Ja ih ovde izbrojah deset. Naravno, nemam pojma o istorijiskim faktima (više sam upućen u egipatsku istoriju) i možda je stvarno sve počelo sa ovih deset ljudi. Ipak, uskoro stiže i brojčana pomoć...
Evo četvoro jahača na četiri konja sa četiri noge (ukupno 16 nogu a ako računamo i jahačke, čitavih 24)
Ali zato Mandu ne možeš omašiti. On glumi lika kojem je nadimak Taras (po Buljbi)
I kao da smeha nije bilo dovoljno sa Tarasom, tragikomične scene koje slede donose nam Radenka.
Radenko je živ, a živeo i kralj. Teško se probijam kroz narednih nekoliko minuta ne znajući ko je ovde lošije glumio, da li glumac koji liči na kralja ili onaj što liči na Đenerala Simovića.
Pa čak i lik Lazara Ristovskog ovde doživljava glumački krah. Toliko se puta Đeneral Mirković hvatao za glavu u ovoj seriji da sam se upitao da nije stvarno ova istorijska ličnost preminula od, nedaj Bože nikome, nekakvog tumora mozga
Proverio sam, nije... Mirković je umro u dubokoj starosti, u izgnanstvu (London 1969 g.)
Na sreću ili tugu, sve ovo ipak nije samo do glumaca. Bilo je teško izboriti se sa materijalom kojim je dat. Mlađima još teže. U svakom slučaju, koliko sam razumeo, ovde Mirkovića boli glava jer su Nemci zauzeli batajnički aerodrom. Da li je tako bilo stvarno ili ne, ne želim da tvrdim , ali česte migrene su stvarno nezgodan problem.
Za časak idemo u Beograd:
(više od pet a manje od deset nemačkih okupatorskih snaga, prve stvarno masovne scene)
kad tamo brat Taralać koji ne priča sa drugim Taralać bratom leži u postelji ozbiljno bolestan
A zatim hitamo tamo gde je nesumnjivo uvek mnogo zanimljivije, Planinicu,
I sada dolaze kadrovi zbog kojih je nesumnjivo bilo vredno pogledati ovu epizodu. Kakav pukovnik, kakav Draža, ovo je vredelo čekati.
Stiže komunista učitelj (verovatni nadimak Uča) i posmatra kako ovca rađa dva jaganjca (što je inače još jedan zgodan povod da nam najstariji Taralać prorekne zlu sudbinu koja nas čeka jer kada ovca rodi dvojke to ne sluti na dobro )
(pa majku mu Božiju, rat je počeo, a na šta će da sluti... ???!!!)
Sada Uča baca kamen na najmlađu Taralaćku i time je vabi da mu dođe.
A kada mu ona dođe, gledajte šta se dešava.
Ni ne želim da razmišljam o čemu je tada Uča razmišljao, odavno nisam perverznije scene gledao. Nadam se da ovu seriju ne smeju da gledaju deca mlađa od 16 godina. I to nije sve, na vrhuncu, evo šta će završiti u šaci Radmile Taralać.
(ufff... a pomislio sam na najgore...i to u udarnom terminu na javnom servisu...na sreću prevarih se)
Ovo je bio i najzabavniji deo ove epizode. Ono što sledi uglavnom ako nije dosadno onda nije ni pretežno zanimljivo. Gledamo putovanje kralja kroz kanjon Morače gde mu od silnih krivina spopade muka
Na samom kraju, vraćamo se tamo zbog čega smo svi i hteli da pogledamo ovu epizodu, a nesumnjivo i čitavu Ravnu Goru.
Jes', vala, rat je strašan. Bilo ne ponovilo se. U stvari, već se ponovilo.
Na samom kraju, otkrivamo kako je Draža dobio nadimak čiča (dao mu ga je onaj baja kome ne upamtih ime) a vidimo i kako Nebojša Glogovac (sasvim pristojna njegova uloga do sada) u ulozi pukovnika daje direktno naređenje svojim podređenima da formiraju trojku i da obiđu jedno susedno, kako reče, muslimansko selo. Čisto da vide da li je i ono prošlo kao ovo spaljeno.
Takođe, naređuje da nikome od seljaka na koje naiđu ne sme faliti dlaka sa glave. Verujem da će ga ta trojka poslušati... a to ćemo valjda videti u narednoj epizodi.
Sve u svemu, za delić slabija epizoda od treće ali i dalje bolja od prve dve.
do sledećeg viđenja
pozdrav
od
TutaMute
---> epizoda 5 "Kama"
Post a Comment