Oni koji su imali nekakve bajke o Švedskoj, nakon gledanja ovog filma, shvatiće da bajke ipak treba ostaviti Andersonu.
Režija: Ruben Ostlund
Glume: Kevin Vaz
Johan Jonason
Švedska iz filma Play nije onakva kakvu ste je sigruno zamišljali. Švedska u ovom filmu je predstavljena kao jedno uređeno,čisto, hladno i sterilno društvo u kojem su pojedinci pa i deca prepušteni sami sebi.
Izuzetno je neprijatan osećaj koji izaziva gledanje ovog filma. Sve nam je predstavljeno u total ili ameriken kadrovima, maksimalno distancirano od gledaoca, tako da se ne sećam da je u filmu bio uopšte i jedan krupni kadar. Kamera je smeštena dalje od protagonista, koje poneki put u i ne vidimo (napr. scena tuče u tramvaju), gotovo kao da gledamo snimke nekih sigurnosnih kamera. Samo povremeni švenkovi nam skreću pažnju da ipak nije mašina iza kamere već režiser.
Upravo zbog načina kako je snimljen, Play je izuzetno napet film, tačnije rečeno jeziv, jer apsolutno nemamo pojma kako će sve završtiti a sve nam ukazuje da nas ne očekuje ni malo srećan kraj. Glavni junaci su deca, a tema maloletničke delikvencije, maltretiranja, zastrašivanja iživljavanja i torture naročito neće prijati onima koji, kao i ja, imaju mališane koje tek treba da zakorače u neke tinejdžerske vode... jer ako je ovako u Švedskoj, kako je tek ondak u ovoj zemlji Srbiji (sa Beogradom na vodi).
Nažalost, a bez ikakve namere da dodatno razotkrivam priču filma, kraj gotovo obesmišljava čitav prethodni deo filma. Posle sam saznao da je priča zasnovana na istinitim događajima ali svejedno, režiser kao da nije imao dovoljno hrabrosti da istera sve do (gorkog) kraja. Zbog toga, i najviše zbog toga, sledi ocena koju vidite dole.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
recenzija: Biograf
Post a Comment