Braća Rusi nam podariše prošle godine ovaj pravi tranzicioni film koji bi sasvim lagano mogao da se primeni i na naše trenutne,bolje rečeno, višedecenijske prilike.
Major je priča o majoru policije koga tog, pokazaće se kobnog, jutra obaveštavaju da mu se supruga porodila. Naravno, sav radostan, hita ka bolnici. Ali ruska zima, kao ruska zima. Sneg i led svuda, pa čak i na putevima. Naš major Sergej vozi džip 200 na sat, kao u lošem vicu ili lošoj pesmi, kad iznenada mu se na putu pojavljuje majka koja vuče svog sina na sankama. Kasno je za kočenje i dečak je ubijen. On odmah obaveštava svoje kolege koji ubrzo stižu na mesto zločina. Pred Sergejem je "jednostavan" izbor. Da li će priznati krivicu i završiti u zatvoru ili će, uz pomoć svojih prijatelja iz policije, da ovo zataška, da svali krivicu na majku (napr. tako što će joj ljubazni policajac ponuditi alkohol da bi se navodno nesrećna žena smirila a potom optužiti da je bila pijana i pre nego što se zločin desio).
I ovo se otprilike odigra u prvih deset minuta filma. Izuzetno snažan početak ove drame je ono što će vas definitivno naterati da je odgledate do kraja. Spirala nasilja, korupcije, nemorala i beznadežnosti za običnog čoveka koji se nađe pred konspirativnim zidom laži u prvoj polovini filma gotovo bukvalno udara u stomak i poprilično je teška za gledanje (ne u smislu određenih vizuelnih prizora već je teskoba sa platna(ekrana) odlično projektovana na gledaoce).
Prosto je neverovatno ali nažalost dovoljno ubedljivo (naročito za naše prilike...pogotovo kada se setimo sličnih slučajeva u veoma bliskoj prošlosti) kako i na koji način, gotovo nonšalantno, kao nešto normalno i svakodnevno policajci od žrtava prave krivce.
Ipak, kada Sergeju proradi savest i kada se odigra još jedan krvav događaj i stvari definitivno otrgnu kontroli, film od drame postaje akcioni triler i tu ozbiljno gubi snagu i autentičnost. Dešavanja od tog trenutka, mada, uglavnom na neki način i opravdana postupcima određenih likova, deluju nadrealno, nestvarno...
Od moralne priče Major se pretvara u prosečan krimić nalik nekim, mnogo boljim, filmovima i ta epopeja deluje i razvučeno i beživotno. Mada se na samom kraju režiser (Yuriy Bykov) koji ovde glumi i najboljeg Sergejevog prijatelja, okrutnog inspektora Pašu zaduženog za organizaciju zataškavanja, vraća na osnovu svoje priče i moralnog izbora između dobra i zla, kraj nije tako efektan kao što bi, svojim posledicama, morao imati na gledaoce.
Ispade da je Majoru najveća mana ta što nije onoliko dobar kao što je početak filma obećavao ali ko je Bykovu kriv kada nam je pokazao u samom filmu da ume mnogo bolje.
Mada, možda po oceni ne bi tako rekli, preporuka za gledanje...
Režija: Yuriy Bykov
Glume: Denis Shvedov
Irina Nizina
Yuriy Bykov
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
Post a Comment