Marcia trionfale (1976)

Trijumfalni marš će svakako biti zanimljiv onima koji su imali priliku da idu u vojsku. Ta prva polovina filma je gotovo savršena u predstavljanju svih draži i besmislenosti koje je imalo obavezno služenje vojnog roka.

Režija: Marco Bellocchio
Glume: Michele Placido
             Franco Nero
             Miou-Miou


Inspektor Korado (Michele Placido) u ovom filmu glumi mladog Paola koji se poprilično ne snalazi u vojsci.  Sve će se promeniti kada se harizmatični kapetan (Franco Nero) zainteresuje za njega. Naime, kapetan ima problema sa svojom mladom i privlačnom suprugom i sumnja u njeno neverstvo pa iskorišćava Paola da bude neka vrsta njenog tajnog  "čuvara". 

Taj uvodni deo filma, prva trećina, gotovo da je savršena. Gledamo torturu kroz koju prolaze "gušteri" u vojsci i kako zatvoren i ograničen prostor menja ljude i ubija svaku individualnost. Doduše, to je i suština svakog vojnog drila. Prilagoditi pojedinca kolektivu i slomiti njegovu volju.

Placido je ovde sjajan a Nero u lik kapetana unosi taman onoliko dovoljno ludila da se sve vreme pitamo da li je kapetan samo lud ili i opasno lud. 

Nažalost, Trijumfalni marš već u drugoj trećini prelazi na teren Grlićeve Karaule, pa se tako pretvara u kvazi melodramu. Veoma brzo Paolo stupa u vezu sa kapetanovom ženom ali njen lik jednostavno nije dovoljno dobro prikazan, nije ubedljiv, pa film sa priličnog interesantnog terena prelazi u prilično dosadan.

Odnos Miou-Miou i Placida ne zrači nikakvom hemijom a tome je najviše zaslužan scenario i ravna gluma ove, tada prilično mlade glumice koja je izgradila značajnu karijeru pre svega u Francuskoj.

Sve u svemu, Trijumfalni marš je zanimljiv film i ako ništa drugo vredi ga pogledati zbog Franca Nera i naročito Placida.

Na skali od (1-6) ocena: 3 +

recenzija: Biograf