Režija: Marco Bellocchio
Glume: Michele Placido
Franco Nero
Miou-Miou
Inspektor Korado (Michele Placido) u ovom filmu glumi mladog Paola koji se poprilično ne snalazi u vojsci. Sve će se promeniti kada se harizmatični kapetan (Franco Nero) zainteresuje za njega. Naime, kapetan ima problema sa svojom mladom i privlačnom suprugom i sumnja u njeno neverstvo pa iskorišćava Paola da bude neka vrsta njenog tajnog "čuvara".
Taj uvodni deo filma, prva trećina, gotovo da je savršena. Gledamo torturu kroz koju prolaze "gušteri" u vojsci i kako zatvoren i ograničen prostor menja ljude i ubija svaku individualnost. Doduše, to je i suština svakog vojnog drila. Prilagoditi pojedinca kolektivu i slomiti njegovu volju.
Placido je ovde sjajan a Nero u lik kapetana unosi taman onoliko dovoljno ludila da se sve vreme pitamo da li je kapetan samo lud ili i opasno lud.
Nažalost, Trijumfalni marš već u drugoj trećini prelazi na teren Grlićeve Karaule, pa se tako pretvara u kvazi melodramu. Veoma brzo Paolo stupa u vezu sa kapetanovom ženom ali njen lik jednostavno nije dovoljno dobro prikazan, nije ubedljiv, pa film sa priličnog interesantnog terena prelazi u prilično dosadan.
Odnos Miou-Miou i Placida ne zrači nikakvom hemijom a tome je najviše zaslužan scenario i ravna gluma ove, tada prilično mlade glumice koja je izgradila značajnu karijeru pre svega u Francuskoj.
Sve u svemu, Trijumfalni marš je zanimljiv film i ako ništa drugo vredi ga pogledati zbog Franca Nera i naročito Placida.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
recenzija: Biograf
Post a Comment