Godzilla (2014)
Režija: Gareth Edwards
Glume: Arron Taylor Johson
Ken Watanbe
Elizabeth Olsen
Bryan Cranston
Ako već na početku filma postaviš ozbiljan ton kakav podrazumeva tragičan kraj majke glavnog junaka (besmisleno "iskorišćena" Juliet Binoch), potom u centar zbivanja staviš očajnog oca (Bryan Cranston) koji pokušava da razotkrije "zaveru" i dokaže svom sinu da nije ludak i krivac za smrt svoje voljene supruge,a tokom čitavog filma insistiraš na ljudskoj drami dok su čudovišta uglavnom dekor i pozadina dešavanja, normalno je da ovaj film pre svega analiziram upravo sa te, ljudske, dimenzije. A tu je ovaj film katastrofe prava katastrofa.
Zašto je tako ? Nisam, pre ovog filma, gledao nijednu Godzilu (ako ne računam onu sa Metju Broderikom) pa ne znam koliko je ovo u skladu sa japanskom tradicijom niti ću ovde da se bavim koliko je Edwardsova vizija u skladu sa zadatim kanonima (neki tvrde da je, ako ništa drugo, verodostojnija nego ona već pomenuta iz 1998 godine).
Ovde, u ovogodišnjoj verziji, u središtu priče su ljudi (neki dokoni su izračunali da se sama Godzila u filmu pod imenom Godzilla pojavljuje ukupno osam minuta). Nevolja je što su svi ti ljudi (i njihove sudbine) ovde "papirnati" i bezlični. To se naročito odnosi na katastrofalno lošeg Taylor-Johnson u nosećoj ulozi "heroja" .Više emocija bi nam podario fikus i to kad ga ne bi zalivali mesec dana.
Jedini zanimljiv lik, naučnik Joe Brody (Cranston) biva "eliminisan" i pre nego što (i on i mi) vidi Godzilu dok se svi ostali glumci ovde (priznajem maksimalno) trude u pokušaju da iz suve drenovine (dijaloga) uzalud izvuku šljivovicu, u svojim krš-kliše-katastrofa (Novo pravilo: dozvoljeno je da se reč "katastrofa" u analizi filmova katastrofe koristi neograničen broj puta) ulogama. To važi i za zabrinutu poluhisteričnu/polutupavu suprugu (Olsen) te za "opakog" generala sve do zbunjenog naučnika. Inače sjajni, Ken Watanbe ovde čitav film provodi sa izrazom lica čoveka koji kao da ima probleme sa varenjem
(ne valja ona šljivovica na prazan stomak).
A tek uloga "stojim pored i zabrinuto gledam" njegove asistentkinje koju tumači jedna karakterna glumica poput Sally Hawkins ??? Džulije Binoš i njene dve sekunde (il' behu tri?) već sam pomenuo.
Dobro, ako je omanuo na ljudskom planu kakav je onda sa čudovištima ? Čini mi se da se ni tu nije nešto proslavio. Gledao sam 2D verziju ali postoji nekoliko scena kada u pozadini vidimo zanimljiv fajt između naših monstruma dok neki ljudi (vojnici) uleću u kadar sa efektom koji više liči na trenutke kada vam u bioskopu zaklanjaju pogled ka platnu oni zakasneli gledaoci u redovima ispred vas dok traže svoja mesta za sedenje. Mogu da zamislim kako to ovde izgleda u 3D.
Da budem fer, ima u Godzili par trenutaka istinske napetosti i strave, nekoliko kul akcionih sekvenci i monstrumi deluju pristojno i efektno (kada ih vidimo). To su ipak toliko retki momenti u ovom dvosatnom, monotonom i pretencioznom filmu da jednostavno ne mogu da ga ocenim išta bolje od
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Biograf
Pacific Rim (2013)
Ovo moram priznati, "Pacifik Rim" je najbolji film o robotima protiv džinovskih čudovišta koji sam ikada pogledao.
I jedini film o robotima protiv džinovskih čudovišta koji sam gledao.
Režija: Guillermo Del Toro
Glume: Charlie Hunnam
Idris Elba
Rinko Kikuchi
Del Toro je režiser koji je omiljen u mnogim uticajnim filmskim krugovima iz razloga koji su meni, na osnovu uvida u njegovu filmografiju, totalno neobjašnjivi. Ne sumnjam da je u pitanju sjajan momak, omiljen u društvu i neko kome bih i ja dao 190 miliona dolara za snimanje filma. Samo da ih imam.
Za razliku od Godzile, "Pacifik Rim" nam od početka, svojim kratkim uvodnim segmentom, daje na znanje da je jedina svrha ovog filma čistokrvna (bioskopska) zabava i odmah nas vodi ka prvoj borbi. U stvari, ima nešto u toj spotovskoj sekvenci u kojem je prikazana istorija sukoba ljudi i čudovišta, što podseća na satirični ton legendarnih "Svemirskih vojnika" ali na tome sve i ostaje.
Od eventualne satire, društvene angažovanosti i sličnih (ne)realnih očekivanja nema ništa i odmah prelazimo na ono zbog čega je, verujem, i publika došla da gleda ovaj film.
Borbe džinovskih robota i čudovišta. Toga ima ovde u izobilju. Jeste li videli ono, kada, kao robot pomoću majgerija odvali čudovište u jaja.. Niste ? Dobro, možda nema takve scene...ali ima sličnih.
I to je...zabavno. Stvarno zabavno. U početku. Ali dok čekaš na te zabavne delove patiš se sa onim dosadnim u kojima gledamo ljude koji se trude da budu zabavni (ludi naučnik)..
ili, kao, karakterni (Idris Elba).
A tek ovi što se trude da budu i "harizmatični" (piloti robota). Tuga.
Pacifik Rim bi bio savršen da su izbacili sve te ljude i samo pustili da gledamo borbe divovskih guštera/bubašvaba/komaraca i mašina. Bio bi to izvrstan crtani film. Možda malo monotan (na koliko, stvarno, različitih načina možeš da prikažeš kako se šibaju ovi "pacifisti" ?) ali svejedno...klinci bi uživali u njemu.
Upravo zbog toga, što će se ovaj film sigurno svideti desetogodišnjacima (pa možda i onima sa 11,12 i osam,devet godina) dajem mu nešto bolju ocenu od Godzile.
Na skali od (1-6) ocena...ali baš nategnuta: 3-
recenzija: Biograf
Post a Comment