DAJE SE NA ZNANJE:

05 January 2015

The Interview (2014)

Film koji je obeležio kraj 2014 godine  ušao bi verovatno u legendu da je ostao zauvek u nekom budžaku Sony studia. Bio bi to američki "Plastični Isus", James Francova "Misterija orga(ni)zma"...ali avaj. Prikazaše ga. U nezavisnim bioskopima u Americi (oko 200 umesto 2200 planiranih bioskopskih sala), online putem VOD  i, konČno, širom sveta putem beskompromisnih torenata.
Ova (ispod)prosečna komedija, verujem, bila bi zaboravljena za par nedelja da nije bilo one čitave halabuke o upadu hakera na kompanijske servere jednog od lidera holivudske (lake) zabave koja je kulminirala, navodnim, pretnjama o ponavljanju 11 septembra ako "Intervju" uđe u bioskope.

 Na kraju,  a nakon odgledanog filma, čini mi se da će najzabavniji deo čitave ove sage ostati odlomci iz email korespondencija (još uvek?) rukovodioca Sony/Columbia studia, poput nesrećne Amy Pascal i njenih komentara o "razmaženoj i netalentovanoj Angeline Jolie" ili komentara nekih drugih glavešina o režiseru Davidu Fincheru u kojima je poređen sa Hitlerom.  Pa opet, nekima su smešne i "Kursadžije" i "24 minuta sa Zoranom Kesićem" ali i "Državni posao". Samo, zakleo bih se u Bozzu Vampira (samo da ne čuje) da su veoma male šanse da su sve te tri stvari smešne istovetnoj publici. Koliko ljudi toliko ćudi ali i koliko publike toliko i love... 

  Mora da je i "Radovan Treći" nekima bio dosadan ("baš me smara onaj Radmilović") kao što sam i siguran da većina danas nema pojma ko je bio Vasa S. Tajčić. Zato su nam tu Mace,Cuce, Đoše, srećni ljudi nesrećnih sudbina, novogodišnje žikine dinastije ...
 Eto, priznajem, ne volim te Dinastije...uopšte. Osim one sa Karigtonovima. 
Ali kao što"Intervju" nije zaslužio da bude spominjan kao  primer slobode govora (ali eto igrom slučaja jeste) tako ni ova recenzija nije mesto da se polemiše sa ukusom i trendovima naših prosečnih pa zato i većinskih srpskih glasača. A i ko sam pa ja da nešto bulaznim o tuđim (filmskim) ukusima kada napr. sa uživanjem gledam italijanske horore iz sedamdesetih godina...da ne pominjem, a vala hoću i to i više puta, da mi se prethodni film autora "Intervjua" prilično dopao.



Za one koji ne znaju, evo osnovne premise. Dva prijatelja/saradnika/sapatnika su junaci ove potresne (po mnogo čemu) priče. Prvi, voditelj popularnog talk-show-a Skylark (James Franco)   kome su glavni događaji i gosti, Rob Lowe i njegova ćelavost ili Niki Minaž i njena vagina, ili Soraja i Stanijina Oro tarifa... Drugi, producent te emisije, talentovani Rapaport (Seth ROgen) koji i prvi dolazi do genijalne ideje da naprave intervju sa vođom Severne Koreje, Kim Džongun-om, jer je, naravno, Kim Džongun-un-un, najveći njihov obožavalac ...barem u Koreji...severnoj.
 Bilo kako bilo (a beše baš tako), CIA regrutuje naše junake da obave jednu tipičnu humanitarnu američku misiju.  Cilj je, jasno, spas napaćenih Korejanaca od njihove zlehude, zledžongune sudbine.  Metod je, atentat na Kima koji će doneti mir i demokratiju u tu daleku azijsku zemlju u kojoj nisu održane olimpijske igre u Seulu.
 I sve je tu, idealno postavljeno za snažnu satiru i zezanciju na račun Kima, CIA, Holivuda, novinara, Amerike...uz neizbežno pominjanje dikova , fakova , anusa, u različitim varijantima i kombinacijama.  Navikli smo na takve kombinacije od ove ekipe koja nam je 2013 godine donela  interesantanu i najbitnije istinski smešnu apokaliptičnu za'ebanciju "This is the End".


Nažalost, od svega navedenog, "Intervju" nam je samo doneo nove pošalice i šege sa anusima, fakovima, dikovima i penisima. A to možda može da bude smešno jednom...dva...puta. Nakon toga je već dosadno.
Mada, taj početni deo filma, ima neku svoju dinamiku i dobru dozu humora, nekako se sve, dolaskom u Koreju (Severnu) usporava, a količina zevanja umesto smejanja se neizdrživo intezivira.  Već pomenuti, "This is the End", imao je ponegde probleme sa tempom i pojedine gotovo negledljive deonice, ali su one na sreću bile kratke i brzo prekidane dobrim/smešnim gegovima ili "filozofskim" opservacijama/dijalozima glavnih junaka. 
 Ovde, dobra fora naiđe, u najboljem slučaju, na deset minuta. Ovo pravilo se uglavnom odnosi na prvih 50 minuta, a "The Interview" traje dugačkih 117. 
Još kada, u završnici filma, autori zaigraju na  najblatantniju i prilično neukusnu (čak i za ovaj film) američku patriotsku kartu, ostaje nam pomalo bljutav ukus u ustima. Znate onaj, kao nakon povraćanja.

Režija: Seth Rogen, Evan Goldberg

Glume :

James Franco,
Seth Rogen,
Lyzzi Caplan,
Randall Park


Na skali od (1-6) ocena: 2+


recenzija: Biograf