Il tuo vizio è una stanza chiusa e solo io ne ho la chiave aka Your Vice Is a Locked Room and Only I Have the Key (1972)

Kada spojimo Edgara Alana Poa, italijanski GIALLO, muziku Bruno Nicolaia i neizbežnu Edwige Fenech dobijemo upravo ovo:



Režija: Sergio Martino

Glume:   Luigi Pistilli

                Edwige Fenech

                Anita Strindberg

                      

O čemu se ovde radi: 

Pisac (propali) Oliverio organizuje na svom imanju zabave na kojima su glavni gosti njegovi prijatelji ali i pripadnici obližnje hipi komune. Glavna zvezda ovih zabava je njegova supruga Irina (Strindberg) nad kojom se Oliverio bezdušno iživljava i ponižava. Kada se desi ubistvo devojke/ljubavnice sa kojom je Oliverio bio u vezi on postaje i glavni osumnjičeni. 

Ključna reč iz naziva filma:

Toliko je dugačak naziv ovog filma da mi je veoma teško da izdvojim samo jednu reč...
ali ipak:

Il

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Mačka

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Nešto ? Svašta. Sergio Martino je režiser i dovoljno je pogledati samo njegov opus koji je ovde već prikazan (i ovde i ovde a bome i ovde). Edwige Fenech je uvek vredna gledanja, o Strindbergovoj lepoti sam već pisao, a muzika Bruno Nicolai je ne toliko upečatljiva (mada jeste odlična) koliko je prilagođena baroknom/gotskom stilu/atmosferi filma.

Šta je dobro u ovom filmu ?

 Inspirisan delima Edgara Alana Poa "Your Vice Is a Locked Room and Only I Have the Key", na nivou ikonografije i određenih motiva, se svakako može tumačiti kroz Po-ov univerzum. Vizuelno, film je prelep, ali na to nas je već navikao Martino svojim radovima pa ovo ne predstavlja nekakvo iznenađenje.

Šta je još dobro u filmu ?

 Lepotica Anita Strindberg ovde dokazuje da je bila i talentovana glumica, a njen lik, gotovo do ludila dovedene žene (savremenim rečnikom rečeno "žrtve nasilja u porodici") je snažan i ubedljiv.

Šta je loše u ovom filmu ?

 Nećete verovati ali Edwige Fenech. Ne, nije dobra Edwige  svojom glumom kriva. Jednostavno njen lik, koji se pojavljuje negde početkom druge trećine ovog giallo klasika, kao da je ubačen iz nekog drugog filma. Ona je svojom pojavom (kao neka dalja rođaka, Oliverio joj dođe, ako se dobro sećam,teča ?) zadužena da sludi mladog i naivnog komšiju, inače motoristu/motor-džokeja), da smuva izgubljenu Irenu, ali i da zaludi svog teču.
 Fenech svakako svojom pojavom ume da izazove svakakve vrste ludovanja ali ovde mi nedostaje još nešto osim njene pojave da stvarno poverujem u ovakve (prebrze) reakcije naših tragičnih* protagonista.

*tragičnih u smislu svojih sudbina, ništa ovo nije bilo ironično

Šta je još loše u ovom filmu ?

Zaplet. Tačnije rasplet. Mada i samim svojim nazivom Martino aludira na svoj prethodni film "Lo strano vizio della Signora Wardh" (sa gotovo istovetnom ekipom kao i ovde) koji je pravi primer gaillo "tour de force"  raspleta i preokreta raspleta sa raspletom u preokretu raspleta raspleta, ovde taj rasplet  ne deluje previše utemeljen u samoj priči i nije me, što bi se reklo,"kupio". Mada, sama završnica završnice sa mačkom je fini "touch" koji, osim na Poa, aludira i na jedan film koji je snimljen godinu dana ranije, a o kome ste mogli čitati ovde. Nije ni "Lo strano vizio della Signora Wardh"  imao nekakav logičko/realno/naučni dokazan završetak ali u njega sam jednostavno verovao.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

 Martinovi filmovi: Torso, Lo strano vizio della Signora Wardh, Morte suspeta di una minorenne 

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

  Martino:  Tutti i colori del buio aka All the Colors of the Dark

Vredi li ovo gledati ?

   Mnogima/nekima je ovo najdraži Martinov film. Poštujem to. Mene nije ni oduševio ni razočarao. Mada, kada na samom  početku ima ovakvu scenu

očekuješ mnogo više od njega. Sve u svemu, vredi pogledati. Zbog mnogih, već predočenih, razloga. One druge otkrijte sami.

Zaključak za kraj:

Da bi ste u potpunosti razumeli giallo i zbog čega je on tako zanimljiv i specifičan žanr ovaj film predstavlja  jedan od neophodnih ključeva za razrešenje te misterije.

Na skali od (1-6) ocena: 3

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka