U susret Halloween-u: Oculus (2013)

 Ovo je jedan od onih filmova koji mi se lično previše ne dopaduju a opet mogu sasvim da razumem one koji u njemu vide nešto više od (nešto boljeg) prosečnog horor filma, pogotovo u perspektivi trenutne ponude.

Režija: Mike Flanagan
Glume: Karen Gillian
             Brenton Thwaites
             Katee Sackhoff



Nekoliko stvari u Oculusu moramo pohvaliti. Glumci (i deca i odrasli) su veoma dobri. I Luk Skaj..,pardon, Starbak (Katee Sackhoff) se, začudno, veoma dobro snašla u poprilično teškoj (i nezahvalnoj) ulozi supruge i majke koja polako gubi razum.
 Režija je precizna i efektna (naročito mi se dopada kompozicija kadrova u pojedinim scenama kada prelazi iz sadašnjosti u prošlost i obrnuto) a autori su uspeli da filmu sa skromnim budžetom  ( nekih pet miliona dolara) daju dojmljiv/upečatljiv vizuelni izgled uprkost tome što   se gotovo kompletno odvija u jednoj kući.
 I muzika...ovde je muzika, hvala Vučiću, prava filmska.

 Oculus se bavi  starom horor temom o ukletom predmetu koji teroriše svog vlasnika. Ovog puta je u pitanju magično i mračno ogledalo. Režiser Mike Flanagan, koji je i potpisnik scenarija, stvorio je  priču o bratu i sestri koji se nakon tragičnih događaja od pre jedanaest godina (kada su bili samo deca) ponovo okupljaju rešeni da ovog puta misteriju istraže do kraja.

  Idejom da li je ogledalo stvarno uzrok svih nevolja ili su naši junaci stvarno ludi (brat je upravo izašao iz jednog takvog mesta) i da li je dečija mašta kriva za noćne more koje ih progone poslednjih decenija, Flanagan se bavi u prvom delu filma na prilično vešt način.
 To je i najkvalitetniji deo filma. Kada se ta dilema razreši Oculus nepovratno upada u sve zamke i klišeje svoga žanra a to je utisak koji se sa, retko frustirajućim čak i za svoj žanr, krajem dodatno cementira.

Šteta...ovoliko truda i na kraju jedno veliko Puf... barem je bilo zanimljivo gledati nešto što i u svojim najneinspirativnim  delovima ne bih nazvao glupim... a to je već ogromni plus.

Na skali od (1-6) ocena: 3+*

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

* + jer sam danas dobre volje, a pomenuh i neki plus u ovoj recenziji