Il giorno della civetta aka Mafia (1968)

Fascinatno je (a  danas prosto i neverovatno) koliko je, ne samo u evropskim nego i svetskim okvirima, italijanska kinematografija bila značajna za istoriju filmske umetnosti u nekoliko decenija prošlog veka.

Režija: Damiano Damiani

Glume:   Claudia Cardinale

                   Franco Nero

                   Lee J. Cobb

                      

O čemu se ovde radi: 

Italija. Sicilija. Mafia...u stvari, sama reč mafija se ne pominje u filmu. A i engleski naziv, osim bombastične "Mafia" bio je "The Day of the Owl". Inače, sam sadržaj bih napr. opisao ovako:
-"Kada se desi svirepo ubistvo  policijski kapetan Belodi (Nero) otkriva da je veoma teško razbiti zid ćutanja u tom mestašcu na Siciliji. Svedok ovog događaja nestaje istog dana a njegova supruga Rosa Nicolosi (Cardinale) se nađe u centru sukoba između ambicioznog kapetana koji ne bira sredstva da bi isterao pravdu i lokalnog moćnika Don Mariana (Lee J. Cobb)"

Ključna reč iz naziva filma:

civetta

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Omerta

Ima li tu nešto zanimljivo ?

 Svašta nešto. Direktor fotografije je čuveni Tonnino Delli Colli koji je, za razliku od mnogih njegovih savremenika, svoju karijeru gotovo celokupno proveo u Italiji, a nama je najpoznatiji po kolaboraciji sa Serđom Leonom. Da, Delli Colli je čovek koji je snimio "Dobar,rđav,zao", "Bilo jednom u Americi","Bilo jednom na Divljem zapadu"... I sam uvodni kadar ovog filma je savršen prikaz njegovog raskošnog talenta. 

  Iza kamere je i reditelj Damiani kome je ovo tek prva, u nizu budućih, saradnja sa Franco Nerom (koji ovaj projekat prihvatio, nakon planetarnog uspeha sa Djangom i početka njegove internacionalne karijere, na nagovor svoje tadašnje (i sadašnje) ljubavi Vanesse Redgrave koja je bila oduševljena romanom Leonarda Sciascia po kojem je ovaj film i snimljen).
Damiani je verovatno jedan od najreprezantitivnijih autor tzv. Poliziotteschi podžanra koji je jedna od osobenosti italijanskog filma sedamdesetih godina prošlog veka.

 Tu je i autor muzike, Giovanni Fusco, kome ovaj film predstavlja jedno od poslednjih dela jer te iste godine i umire. Fusco je najpoznatiji po saradnji sa još jednim gigantom italijanskog filma Michelangelo Antonioniem. Ono što će svaki gledalac ovog filma primetiti je neverovatna sličnost jedne od muzičkih tema koja se provlači kroz čitav film sa čuvenim valcerom Nine Rota iz Kuma. Nažalost, na youtube nisam našao kompletnu verziju te teme ali i ovaj isečak, na samom početku kompozicije, može dovoljno da odslika tu sličnost. Podsetimo, prvi Kum je snimljen tek 1972 godine i stvarno ne znam kako se Rota izvukao sa ovim. Možda se pozvao na tzv. željkojoksimovićki zakon?

Šta je dobro u ovom filmu ?

 Sve što sam naveo u prethodnom delu recenzije.

Šta je još dobro u filmu ?

  Kraj filma. Imao sam strepnju tokom čitavog gledanja da će ga Damiani uprskati na kraju. Ipak je ovo 1968 godina, filmovi o mafiji i uopšte javno bavljenje tom problematikom tek je započinjalo svoj živo,t tako da "Il giorno della civetta" pati od povremenih naivnih rešenja ali na sreću, Damiani (koji je značajno preradio i izmenio priču iz istoimenog romana) je ostao dosledan.

Šta je loše u ovom filmu ?

  Kao što već pomenuh, neki odnosi između likova, za današnje pojmove (i našeg gledalačko/životnog iskustva) deluju naivno i nezamislivo. Takođe, film koji započne efektnim i napetim činom ubistva može razočarati gledaoce koji možda očekuje slične scene i u nastavku. Ne, ovo je drama. 

Šta je još loše u ovom filmu ?

Ne želim da pričam o tome. 

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

 Kao jedna od preteča filmova sa ovom "sicilijanskom" tematikom normalno je da se za ovih gotovo pet decenija od njegove pojave, omakao i po neki bolji film.

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

   Naravno.

Vredi li ovo gledati ?

   Svakako. Verujem da svako u "Il giorno della civetta" može naći bar nešto u čemu će uživati. 

Zaključak za kraj:

Snimanju "Kao sova danju" (ex-YU naziv) nije se samo protivila mafija (incidenti i čudne nesreće, na sreću bez ljudskih žrtava, pratili su ekipu) već je i lokalna zajednica (vlast/političari) pretila raznim zabranama i ne davanjem dozvola za lokacije. Damieno Damieni je uspeo vešto da izbegne sve te zamke (uz pomoć novinara/javnosti) i da snimi, u suštini, veoma beskrompomisno delo za svoje doba. O aktuelnosti ovog filma i danas, svedoči taj njegov završetak... koji...  prikazuje jasnu distinkciju između ljudi i Ljudi.

Na skali od (1-6) ocena: 4

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka