DAJE SE NA ZNANJE:

04 November 2014

The Family (2013)

The Family  je, navodno, dokaz  da se, nekada izuzetni, režiser Luc Beson još nije vratio u formu.  Tačno je samo to da ovaj film  nije dostojan njegove nekadašnje reputacije. O formi mogu pričati tek nakon što pogledam i ovogodišnji mega-uspešni (po zaradi) Lucy.




    Nakon što je svoj poslednji veliki film "Jovanku Orleanku" snimio još u prošlom veku (1999) Beson se  okrenuo producentskom poslu (i uspešnom zgrtanju para). Filmovi (serijali)  poput TakenHitmanTransporter su imali odličnu prođu na bioskopskim blagajnama i njegova producentska kuća EuropaCorp je postala značajan igrač na evropskom ali i svetskom tržištu. 


"Familija" ima nesumnjivog šarma. Ova je priča o porodici ostarelog mafijaša Đovanija (Robert De Niro u formi koju trenutno ima i golman Bufon u Juventusu),  koja se, u statusu  zaštićenog svedoka seljaka   po Evropi. Sem što mu je ucenjena glava od strane bivšeg gazde, Đovani ima i veoma nezgodnu narav (tipa Baloteli/Suarez u svojim najinspirativnijim momentima) pa mu se nezgode (poput ubistva) često dešavaju...jednostavno, nekih navika se ne možeš otarasiti.
 Ako je De Niro ovde pater familijas, mater familijas je nesumnjivo njegova supruga Megi  (sjajna Mišel Fajfer). Megi je, za razliku od Đovanija, nešto smirenija te umesto da ubije neljubaznog prodavca samo mu zapali radnju. Verujem da ćete lako zamisliti u kakve su se tinejdžere razvili  njihovo dvoje dece ?



Ova crnohumorna komedija ima obećavajući početak u kom nam Beson  glavne likove uvodi na jedan gotovo spektakularan način. Tih prvih desetak minuta je furiozno i daje (lažnu) nadu da nas očekuje nezaboravno filmsko iskustvo.
 Kasnije, kako se radnja odvija, "Familija" zapada u probleme i sa tempom i sa (nagomilanim) pojedinačnim idejnim rešenjima većine situacija. Napr. postoji jedna montažna sekvenca koja se sastoji od gomile različitih kratkih scena  koje nam, navodno, služe kao objašnjenje zašto je Đovani odličan otac. Zamišljena verovatno da bude i smehotresna i eliptična, ona gotovo ne izaziva ni jedan osmeh a elipse su takve da nam nakon završetka te sekvence nimalo nije jasnija poenta koju nam je, valjda, morala pružiti.  Ispade da su, a naravno nisu, one najzanimljivije stvari isečene iz tih scena, pa je montirana od onih dosadnijh delova (a tome, vala, elipse ne služe).
 Takođe, to što film traje gotovo dva sata nimalo ne pomaže ukupnom utisku.

Ipak, završnica nam donosi relativno zabavni okršaj u kojem učestvuju svi članovi familije. Kao što rekoh "Familija" nije dostojna starih filmova Luc Besona, ali ako znamo kakvih tu sve ima bisera, i ovakvu, sa svim svojim manama,  sam pogledao sa  uživanjem. 
Nesumnjivo je glavni razlog tome, što u njoj defiliju i neki familijarni glumaci koje pamtimo po mnogo boljim filmovima iz onih zlatnih vremena...eh, mladosti moja (poklanjala si al si krala...)

Na skali od (1-6) ocena: 3+


recenzija: Biograf