Laws of Attraction (2004)

Laws of Attraction (2004)

Ako ste ipak pogledali ovaj film iz 2004 godine onda vam nema pomoći. Vi drugi, srećniji, koji niste imali takvu priliku možda se nakon ovoga  teksta koji sledi ipak odlučite za taj hrabar korak...u provaliju.

"Au... na šta nam liči ovaj film" reče Brosnan. "Bolje da ćutim" pomisli Mur

Zaljubljeni advokati su postali nekakvo opšte filmsko mesto. Šta bi drugo radili advokati osim što bi se malkice svađali malkice ljubili...doduše, kod nas vole i da štrajkuju ?
 Ali dokle je muškaraca, žena i advokata uvek ćemo imati ovakve filmove.

Da li da ustanem ili da odustanem ?

 Ne sećam se "Brokeback planine" sa advokatima ali ovih drugih, heteroseksualnih ima baš pregršt. Reprezentativni primer je svakako klasik (i odlična komedija) "Adamovo rebro"a pada mi na pamet i Robert Redfordovi orlovi dok svi znate za nesrećnu u ljubavi Ali MekBili.
"Laws of Atraction" je režirao Peter Howitt autor zanimljive karijere koji nas je najviše obradovao svojim debi ostvarenjem iz 1998 "Sliding Doors". Ovu irsko/britansku/nemačku koprodukciju je svojim učešćem (kao glumac i producent) pogurao Brosnan koji je ovim projektom pokušao da zakorači na teren romantične komedije.
 Na žalost, ovaj prvi njegov film nakon Džejms Bond faze, bio je neuspešan i u finansijskom i u "umetničkom" aspektu.
 U pitanju je bleda neduhovita komedija koja ne funkcioniše na mnogo nivoa, od glumaca do scenarija koji je pravi primer traljavog nenadahnutog švrakopisa.

Skidam košulju da legnem sa onom koju volim...

Ja još spavam po navici u tvojoj majci....

Verujem cenjeni sude da dobro poznaješ ljude

Ali ono što je najzanimljivije u ovom film je odnos majke i ćerke, tačnije glumice koje ih glume. Majka (Frances Fisher) je samo osam godina starija od svoje ćerke (Julianne Moore) i to se vidi. Zašto su odlučili da to tako bude nemam ti ni pojma niti tri blage veze a ni četiri...

Ja sam mama

Ne, ja sam mama

Ne, ne, ne...ja sam mama

Mama i ćera joj

i na kraju, naravno, živeli su dugovečno i srećno...

Na skali od (1-6) ocena: 2

recenzija: Biograf

Seraphim Falls (2006)

Seraphim Falls (2006)

O kako me je iznervirao ovaj film. Na jednom mestu okupiš baje poput Brosnana i Nisona, imaš genijalca iza kamere poput Džon Tola koji stvarno vrhunski odradi svoj posao i napraviš ovakav krš onda nema milosti. Naročito kada sve te talentovane ljude angažuješ za žanr koji je klinički mrtav poput (nikad prežaljenog) vesterna i umesto pokušaja barem veštačkog disanja zabodeš još jedan kolac u njega. A Seraphim Falls je jedan pravi i to glogov...

Režija: David Von Acken
Glume: Liam Neeson
             Pierce Brosnan
             Michael Wyncot


A počeo je tako sjajno. Začuje se pucanj i Brosnan, koji je do tada mirno sedeo pod krošnjama drveta prekrivenog snegom, biva pogođen. Pogođen ali i dalje sposoban da se sjuri niz padinu, sakrije svoje tragove a potom i savlada jednog od progonitelja u jednoj bizarnoj ali efektnoj sceni koja uključuje bacanje/padanje noža sa vrha stabla na glavu.

Sve je tu. Ikonografija, glumci pa čak i Ed Lauter zbog koga i "Seraphim Falls" svojim početkom neodoljivo priziva sećanja, na inače sjajni, Death Hunt.

Taj prvi, snežni deo filma je odličan. Nison predvodi grupu unajmljenih lovaca na glave koji, iz nekog, samo Nisanu dobro poznatog razloga, po svaku cenu, želi da uhvati živog trapera(da li je samo traper?) Brosnana.

Nažalost, kada se potera preseli u sunčane predele i kada polako otkrivamo skrivene slojeve motiva i postupaka naših protagonista film neizdrživo srlja ka ambisu...

Umesto priče o osveti, moralu i pokajanju na surovom divljem zapadu dobijamo upravo priču o osveti, moralu i pokajanju ali ispričanu na jedan totalno pogrešan način. Kada se potera pretvori u karikaturu, zahvaljujući, blago rečeno, nelogičnim postupcima aktera, i kada reditelj (koji je i scenarista) u priču, na prilično bukvalan način uvede i boga i satanu, i kada se čitav film pretvori u jednu pretenciozno kvazifilozofsko proseravanje (da 'prostite na ovom izrazu ali ovo đubre i ne zaslužuje bolje) kojim se vređa gledaočeva inteligencija od filma ne ostaje ništa. U toj završnici, koja se odigrava u pustinji,prosto je žalosno gledati ove dobre glumce, koji se kao ribe na suvom, batrgaju sa lošim dijalozima i neverovatnim psihološkim obrtima pred koje ih dovodi "genijalni" David Von Acken. Mrzim Davida Von Ackena !

Na skali od (1-6) ocena: 2*

* iz poštovanja prema uloženom trudu glumaca i predivnoj fotografiji Džona Tola

recenzija: Biograf