The Perks of Being a Wallflower (2012)

The Perks of Being a Wallflower (2012)

Totalno jedinstveno filmsko iskustvo je gledanje ovog ne tako običnog filma koje je u potpunosti autorski projekat i to u najčistijem mogućem obliku.

 Film je režirao Stephen Chbosky prema sopstvenom scenariju koji se zasniva na njegovom istoimenom romanu iz 1999 godine. Dakle, autor romana je napisao scenario za film, što i nije tako neuobičajeno, ali istovremeno ga je i režirao što jeste  izuzetno retko. U stvari, trenutno mi pada na pamet samo naš Duško Kovačević sa svojim "Profesionalcem" ali  tu se postavlja pitanje koliko je on stvarno samostalno režirao taj film.

 "The Perks of Being a Wallflower" je snažan, ubedljiv i nezaboravan film.

Režija: Stephen Chbosky
Glume: Logan Lerman, Emma Watson, Ezra Miller

Primetio sam da mi je mnogo teže da pišem o dobrim filmovima nego o onim lošim. Loši daju daleko više materijala za sprdnju, šegu i šalu dok često ne mogu da pronađem odgovarajuće reči kojim bi moja osećanja nakon odgledanog dobrog filma preneo na papir,tastaturu, monitor...
 Ali čini mi se da je tako i sa ljubavlju. U nekog se prosto zaljubiš "na prvi pogled" i taj osećaj i mnogo bolji "pisci" od mene nisu uspeli da pretvore u reči...jer, neke stvari nisu prevodive u reči...

I naš glavni junak, mladi Charlie (Lerman) koji tek započinje svoj srednjoškolski život (doduše sa kašnjenjem od jedne godine zbog razloga koje ćemo doznati kasnije), upoznaje maturatkinju Sam (Watson) i zatreska se u nju odmah,onako dečački, naivno i  iskreno, onako kako možeš samo kad si mlad.

"The Perks of Being a Wallflower" vas od samog otvaranja "hvata" (ko toplo kuvano vino u zimskim noćima) i ubacuje u svoj imaginarni svet smešten negde tamo početkom devedesetih godina (doba u kojem sam i ja, eto priznajem, bio srednjoškolac).
 Glumci su jednostavno sjajni. Svo troje (Ezra,Logan,Emma) su izuzetno uverljivi i ne mogu zamisliti neke druge umesto njih. Scenario i dijalozi su perfektni uprkos tome (ili upravo zbog )  što sve zvuči "književno" i "veštački", odnosno, likovi izgovaraju rečenice koje nisu prirodne i obične, kao da su otrgnute iz nekog, neospornog, vrhunskog pisanog dela. Otprilike kao kada gledamo ekranizaciju nekog Šekspirovog dela. Ako vam smeta način govora u napr. "Romeo i Juliji"   ne verujem da je "The Perks of Being a Wallflower" baš pravi film za vas.

   Takođe, naši junaci su svi redom "veći od života" ali to, ovde, začudo nimalo (bar meni) ne smeta i upravo zbog toga uživao sam u svakom minutu provedenim sa njima. Završnica filma donosi onu neprijatnu tenziju koju osećate u stomaku, kada, ono kao, znate da će se nešto loše desiti, a osećaj je naravno grozniji ako su vas prethodno dobro,dobro, "navukli"na te likove...kada vam je do njihove sudbine neobično jako stalo.

 Ta završnica nije (filmski) savršena i možda je mogla imati neki par sitnih izmena da bi bila ubedljiva kao prethodni deo filma ali i takva nije nimalo razočaravajuća.

"The Perks of Being a Wallflower" je sjajan film, jedan od onih kojih ćete jednostavno voleti...uprkos svemu (i nepoznavanju Bowieve pesme "Heroes"). Ali opet, kao što rekoh negde pri početku, za neke ljubavi ne moraju postojati nikakvi racionalni razlozi i ovaj film možete i morate voleti pre svega svojim srcem... a opet, siguran sam da nekima ova šolja čaja neće prijati.

Na skali od (1-6) ocena: 5-

recenzija: Biograf

The Place Beyond the Pines (2012)

The Place Beyond the Pines (2012)

Jedan od onih filmova koje je veoma lako voleti a, čini mi se, još lakše mrzeti.

Režija: Derek Cianfrance

Glume: Ryan Gosling

             Bradley Cooper 

             Eva Mendes

I mada ga je nezahvalno porediti sa nekim našim ostvarenjima (jer to su ipak dva raličita nivoa poimanja filmske umetnosti) dok sam ga gledao nisam mogao da se otrgnem pomisli da bi ovako nešto rado snimili autori filmova poput "Mala", "Tamna je noć" i ponajviše, "3 letnja dana". Toliku količinu negativnih dešavanja u životima junaka "The Place Beyond the Pines", uz neverovatne koincidencije i obrte odavno nisam video u nekom američkom filmu i oni (likovi) kao da su pobegli iz nekog našeg  "socijalnog" filma.
 Na sreću "The Place Beyond the Pines" je mnogo bolji film od pomenutih (a naših).

Ova, gotovo epska struktura filma, koja pokriva različite generacije i vremenske periode, je najbolja u svom glumačkom delu. Svo troje glumaca (da, čak i Eva Mendes) su nam pružili vrhunske kreacije. Rajan je odličan kao eks-cirkuzant/motorista/pljačkaš banke/na izgled introvertan/otac, Bredli je veoma dobar kao policajac/heroj/kukavica/karijerista/otac a i Eva je dobra u svojoj nezahvalnoj ulozi žene akuzativa (jer sve vreme "trpi" radnju). Rej Ljota je ipak taj koji svojom kratkom epizodom pokupi sav glumački šnjur. I dok bi mogao da zamislim i neke druge glumce u ulogama koje igra pomenuta trojka, ne postoji niko ko bi bolje od Ljote odigrao ulogu jezivog/"prljavog" policajca i samo zbog njegove bravure vredi pogledati film.

Osnovna mana "The Place Beyond the Pines" je njegovo trajane. Dva sata i dvadeset minuta za ovakvu priču je jednostavno predugo. Niti je toliko tema univerzalna (kako pokušava da nam "proda" Cianfrance) niti nam je stvarno bilo potrebno da gledamo neke situacije (pa i neke likove) kako obavljaju radnje od nikakve važnosti za film. Naročito poslednja trećina filma donosi pad i istovremeno uvodi nove likove za koje, navodno, publika "mora" da gaji simpatije ili bar nekakva osećanja. Tome nimalo ne pomaže veoma vidljiva činjenica da likove sedamnaestogodišnjaka tumače znatno stariji glumci.

 Derek Cianfrance je uspeo, mada sam siguran da mu to nije bilo namera,  da nijednog aktere ove teške drame ne prihvatimo kao realnu osobu, od krvi i mesa, već ih je prikazao kao nekakve pijune na šahovskoj tabli kojima neko drugi (režiser i scenarista) diriguje sudbinu i smešta ih u određene situacije jer, eto, baš bi bilo zgodno kada bi bili baš tamo i baš u tom momentu. I kao što nam u šahu, najčešće nije stalo do tih pijuna, tako i u ovom filmu autori nam ne daju šansu da nam stvarno bude bitna sudbina bilo koga od ovih imaginarnih likova.

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf

Jack Reacher (2012)

Jack Reacher (2012)

Voleli ili ne gospodina Toma Kruza on je trenutno jedina preostala holivudska filmska zvezda u onom nekadašnjem smislu. U doba kada su glumci postali samo šrafovi u megalomskim vizuelnim spektaklima u kome su najvažniji specijalni efekti i gde neki ljudi iz senke (producenti koji su toliko postalo bezlični, marketinško/agencijsko/tržišno/prosečno/ orjentisani da im više i imena ne pamitimo...) vode presudnu reč 

Kruz je jedan od retkih holivudskih faca koji još uvek može ne samo da bira, već i da izgura, projekte u kojima želi da učestvuje.

Šta mislite zbog čega u ovim aktuelnim superherojskim serijalima te likove glume neafirimisani glumci ? Iz jednog sasvim prostog  finansijskog razloga. Oni su mnogo jeftiniji. Oni  će pre za neku "smešnu" sumu prihvatiti obavezu rada na 698 nastavaka i 1425 zajedničkih projekata sa drugim, istim takvim , "superherojskim" glumcima. Ne postoji šansa da se više ikada ponovi greška koju je Marvel počinio kada je za  Iron Man angažovao  Roberta (koji je i Downey a i Jr. ), pa je trenutno Robert ubedljivo najplaćeniji holivudski glumac.

Vratimo se mi našem Tomi Kruzoviću kome, zbog sasvim van filmskih razloga,  sjaj na američkom tržištu možda bledi, ali je i dalje najveća svetska box office zvezda. Zna se, decenijama unazad, da će Kruzov film sigurno povratiti novac i pritom još zaraditi (fine) pare.
 Zbog toga on može da snima, u nizu, SF filmove tipa Edge of Tommorow i Oblivion ali i da glumi u kontraverznom Eyes Wide Shut ili u Magnoliji.
 On je taj koji je odlučio da ne igra na sigurno i da nakon mega uspešnog Top Gana (i napr. Koktela koji je potom usledio) izabere za svoj sledeći projekat praktično prateću ulogu u Kišnom čoveku. (Skorcezeovu Boja novca je stigla u bioskope iste godine kao i Top Gan pa je zato ne pominjem). 
 Teško je zamisliti toliki uspeh filma Rođen četvrtog jula  da je neko drugi glumio umesto Kruza.

Činjenica je da prvi filmski nastavak u kome je glumio Kruz došao tek 2000 godine sa drugim delom Nemoguće misije kao što je i fakat da je upravo Tom Kruz zaslužan što je odličan prvi deo tog filma režirao maestralni Brajan De Palma. Samo zahvaljujući Kruzovoj upornosti i (box office) harizmi Paramount je pristao da, tada, astronomski budžet poveri na snimanje De Palmi koji je kod mejdžors studija praktično izgubio sve kredite nizom neuspešnih (na blagajnama) filmova. 
 Hvala ti Tome što si tada udahnuo novi život jednom od mojih omiljenih reditelja (bez obzira što je De Palma nakon toga snimio i nešto što se odaziva na ime Crna Dalija !!!)

I konačno, da kažem nešto i o Ričer Džeku. U pitanju je i više nego solidno ostvarenje Kristofera Mekverija koji osim efektne  uloge Toma Kruza sadrži i  nastup, matorog šmekera Roberta Divala ali i  prilično jezivu ulogu režisera, a pod stare dane i glumca, Vernera Hercoga

 Ovaj neo noir triler će za koju godinu dobiti i svoj (sasvim zaslužen) nastavak. 
Dobar film.  Čak ni bleda Rozamund Pajk i pomalo antiklimaktičan završetak ne mogu da pokvare pozitivan utisak...

Bring it on Jack...

Na skali od (1-6) ocena: 4+

recenzija: Biograf

Stand Up Guys (2012)

Stand Up Guys (2012)

Ima nešto neopisivo u (o)sećanjima koje vas preplave kada prvi put na filmskom ekranu ugledate Al Pacina i Cristophera Walkena. Činjenica je da je ovo njihov prvi zajednički film kao što je činjenica da je ovo (gotovo sigurno) i njihov poslednji zajednički film.

 Al Pacino je Val, ostareli gangster koji je poslednjih 28 godina proveo u zatvoru zbog zločina koje je počinio ali toliko dugo pre svega jer  nije odao svoje saučesnike. Na izlazu iz zatvora ga dočekuje njegov najbolji prijatelj Doc (Walken) jedan od onih koji je mogao nastradati da Val nije čovek od reči (Stand Up Guy).

 Val pokušava da pruži svom prijatelju noć za pamćenje ne samo zato što mu je Val najbolji prijatelj (i jedini prijatelj kako će sam Walken u jednom trenutku izgovoriti) već zato što je preuzeo na sebe i obavezu da ga ubije. A Val je takođe “stand up guy”.

 Nažalost, osim ova dva veterana (a tu moramo dodati i trećeg, Alana Arkina, jer su trenuci kada su njih trojca zajedno ujedno i najdinamičniji i najbolji delovi filma)

sam film ne nudi ništa više… u stvari, moram da priznam da bi “Stand Up Guys” bio stvarno neopisivo dosadan bućkuriš u kome su pomešane i (preterane) šale sa erekcijom i setne ispovesti o prošlim danima, da nemamo ove dvojce (tj. trojce).

 Film je odličan kada režiser, inače nama poznat pre svega kao  glumac, Fisher Stevens prepusti svojim zvezdama da jednostavno budu ono što jesu i te scene gledamo sa velikim uživanjem. Šteta je samo što su takvi momenti retki  i što većina situacija u koje ih scenario dovodi izgledaju veštačko i nekohoretno.

 I da... zabrinulo me je kako izgleda Cristopher Walken…i ako je par godina mlađi od Al Pacina ovde deluje beskrajno staro…mislim, pa tek mu je 71 godina… ne daj se  čoveče !!!!

Režija: Fisher Stevens
Glume: Al Pacino, Cristopher Walken, Alan Arkin

Na skali od (1-6) ocena: 3-

recenzija: Biograf

Ted (2012)

Ted (2012)

Ne mogu da budem strog prema filmu u kojem glavnu ulogu ima plišani meda koji govori. Mada, ono što naš  junak, meda Ted, izgovara sigurno nije rečnik koji bi očekivali od omiljene dečije igračke.

Enormni uspeh ove komedije iz 2012 godine verovatno više govori o publici nego o kvalitetu samog filma. Jer, osim početne fore koja je ipak dovoljna za jedan kvalitetan skeč, Ted nema ništa drugo novo da nam ponudi. Da, Ted i pije i puši i psuje i xxx, i da, ima nekoliko urnebesnih fazona i dobro izgrađenih komičnih scena ali ništa više od toga.

 I jeste Marki Mark aka Marc Wahlberg ovde pružio izvanrednu ulogu u liku dobrodušnog (ali i verovatno blago retardiranog) Džona Beneta, dečaka kome se ispunila božićna želja pa mu je oživljeni plišani meda postao najbolji  prijatelj.
Takođe, i Mila Kunis je, kao i uvek, preslatka ali njenom liku scenario nije dao dovoljno materijala za izgradnju karaktera pa ili služi samo kao "levo smetalo" za glavnu priču ili čist "mAcGuffin" u izboru, koji je kao neizvestan,  postavljenom našem glavnom (ljudskom) junaku.

Takođe, neujednačen ritam filma, uz gotovo veštačko kalemljenje negativaca na kraju (koji, kao, žele da otmu Teda) i "akcioni" završetak nije u skladu sa dotadašnjim tokom ove komedije i samo je nepotrebno produžuju na tih 106 minuta.

Krajnji utisak je ipak u celini pozitivan jer one dobre (smešne) stvari nadvlađuju one loše pa je takva i krajnja ocena. Dobar je ovaj Ted.

Režija: Set MacFarlane

Glume: Set MacFarlane

                Marc Wahlberg

                Giovanni Ribisi 

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf

Red Lights (2012)

Red Lights (2012)

Režija: Rodrigo Cortes

Glume:   Sigourney Weawer 
                  Robert De Niro
                  Cilian Murphy

                          
O čemu se ovde radi: 

 Ovog puta, za razliku napr. od filma Aliens, Sigurni Viver predvodi tim koji broji ukupno dva čoveka. Drugog člana čini njen asistent (kao i uvek sjajni Cilian Murphy). Ovaj tim (inače sa univerziteta) proučava parapsihološke fenomene, tačnije razotkriva ih. Lažni proroci,vidovnjaci,telekinetičari,goustbastersi i isterivači đavola, čuvajte se...Ripli će vas srediti tj. raskrinkati...ali... ovog puta...

ništa neće biti kao u Aliensu... naročito kada se namerače na Simon Silver-a (Robert De Niro) čuvenog vidovnjaka  koji se nakon dugogodišnjeg misterioznog nestanka iznenada ponovo pojavljuje u gradu.

Ključna reč iz naziva filma:

Lights

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Interesantan

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Naravno... i ako je osnovna misterija ta da li je Robert De Nirov lik fejk ili stvarno poseduje moći film ne samo da drži pažnju već i završnica donosi totalno neočekivano razrešenje koje je i dalje manje više utemeljeno u samoj logici filma. Za scenario ali i režiju je zaslužan relativno mlad španski  stvaralac Rodrigo Cortes (1973 godište) koji je ovim filmom izgleda upropastio priliku da napravi karijeru na američkom tržištu. Nažalost, ovom filmu nije bila ni pružena prilika za bioskopskom distribucijom i gotovo odmah je tamo završio "na video policama" (ako tu definitivno zastarelu frazu možemo uopšte danas, u doba online servisa, koristiti)

Šta je dobro u ovom filmu ?

Sve tri noseće uloge su odlično odglumljene. Film u suštini i ima samo ta tri lika. Ostali su tu dati na nivou skice i ako i neke od njih glume poznati glumci.

Šta je još dobro u filmu ?

Scenario.

Šta je loše u ovom filmu ?

Scenario.

Šta je još loše u ovom filmu ?

Hajde da malo pojasnim to u vezi scenarija. Kao što rekoh na samom kraju nas čeka veliko otkriće. Ne mislim da je ideja loša. Naprotiv. Ne mislim ni da je "prevario" gledaoce. Naprotiv. Ima tu nekoliko sitnih tragova koji na kraju dobijaju sasvim jasan smisao. Ono u čemu je verovatno preterao jeste način na koji je snimljena završnica filma. Film koji gotovo nije koristio specijalne efekte (ili barem vidljive) na samom kraju bukvalno eksplodira a to nimalo nije u skladu sa osnovnim nitom filma. Ne treba to...jednostavno, Cortese Rodrigeze mogao si malo da ukočiš tu...

Takođe, ni dinamika filma nije baš sjajna...u pojedinim deonicama previše je statičan...da, ovo jeste u suštini drama ali moglo je to i bolje da se nijansira, finišira, zaokruži...

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Da

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

Naravno...

Vredi li ovo gledati ?

Naravno. Gotovo me čudi a bome i strašno nervira što je ovaj, u suštini sasvim solidan film, tako strašno nagrabusio i od publike i od kritike. Većina ga ne voli, gotovo i da mrzi... i ne želim da upadnem u raspravu o tome da je Red Lights suviše pametan za svoje dobro. Ne... jednostavno pružite mu šansu pa sudite sami...

Zaključak za kraj:

Solidna četvorka za ovo delo...uprkos svemu...i svim

Na skali od (1-6) ocena: 4

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

Safe House (2012)

Safe House (2012)

 Poprilično je ovo predvidljiv film. U stvari, pošto sam se zeznuo i odlučio da napišem ovaj prikaz sada, nekoliko meseci nakon odgledanog filma, sećanja na njega su mi poprilično slaba... što dovoljno govori o samom kvalitetu filma.

na novom blogu/sajtu je nastavak recenzije
https://www.bozzavampir.com/2018/01/08/safe-house-2012/

Taken 2 (2012)

Taken 2 (2012)

Režija: Olivier Megaton

Glume:   Liam Neeson
                    Maggie Grace
                      Rade Serbedžija

O čemu se ovde radi: 

 O strašno lošem nastavku veoma interesantnog prvog dela... i o Radetu Šerbedžiji

Ključna reč iz naziva filma:

2

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Fake(n)

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Rade Šerbedžija

Šta je dobro u ovom filmu ?

Rade Šerbedžija

Šta je još dobro u filmu ?

Ništa više... film je katastrofalno loš, glup i besmislen...

Šta je loše u ovom filmu ?

A šta nije ?

Šta je još loše u ovom filmu ?

Bacanje granata po Istanbulu, glupi kriminalci, upad u američku ambasadu, žuti taksiji...

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Da pomenem samo jedan... napr. Taken (prvi deo).

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

? Kakvo je to besmisleno pitanje ?

Vredi li ovo gledati ?

Ne...čak ni zbog Radeta Šerbedžije

Zaključak za kraj:

Taken iz 2008 mi je ostao u veoma dragom sećanju. Zbog toga je i razočarenje sa ovim filmom još veće. Takođe, drugačije je procenjivati niskobudžetne i ovakve produkcije. Zato ću pokazati istu milost prema Taken 2 koliko pokazuje u ovom serijalu i Liam Neeson  prema svojim neprijateljima.  

Na skali od (1-6) ocena: 1

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka