Bozza Vampir iz Zemuna

Showing posts with label 2011. Show all posts

07 June 2015

Killer Joe (2011)

WTF ?!!! Kada znamo da će ovo biti verovatno poslednji film veterana Williama Friedkina (79 godina and counting...) onda mogu dodati još samo jedno WTF...

kompletna recenzija na novom sajtu http://www.bozzavampir.com/2017/05/09/killer-joe-2011/

20 January 2015

"The Big Year" je poslednje glumačko ostvarenje na tzv. velikom platnu, legendarnog Stiv Martina. Snimljen, sada već daleke, 2011 godine okupio je reprezentativnu ekipu komičara u kome su još i Owen Wilson i Jack Black.

Osnovni problem i verovatno glavni razlog neuspeha na blagajnama ovog filma je u prostoj činjenici što ovo, jednostavno, nije komedija. I ne samo da ovo nije komedija, već samo drama sa,eventualno/uslovno, elementima komedije, nego su marketinški geniji ljudima predstavili ovakav trejler

Ovaj trejler nema nikakve veze sa filmom. Mislim, jesu to kadrovi iz "Velike godine" ali verujte mi, daju totalno lažnu sliku. Nemojte brinuti što reklama, koja se, kao, sastoji iz naj urnebesnijih delova, nije nimalo smešna... ovo nije, ponavljam, nije komedija.

Dodatnu zabunu publici odmah na početku unosi i glas pripovedača (čujemo ga samo u off-u) koji pripada takođe čuvenom komediografu Ser Džon Klizu (ser je sir tj. titula a ne omiljena hrana miševa i Francuza).

Režija: David Frankel
Glume: Steve Martin
Jack Black
Owen Wilson

a glume i Angelica Huston, Jobeth Williams, Rosamund Pike....

Dakle, onda, o čemu se ovde radi ? O tri ljubitelja ptica. Mlađi programer (Blek), srednjovečni građevinski preduzetnik (Vilson) i stari iskusni biznismen (Martin) kreću u Big Year. Verujte, tek kada sam odgledao film, saznao sam da stvarno postoji taj Big Year, takmičenje u "brojanju" ptica koje se odvija u toku jedne kalendarske godine. Mislio sam da je to samo izmišljen mekgafin za potrebe filma (koji je inače snimljen po istoimenom romanu).

Za tih godinu dana, svaki od naših junaka će doneti važne životne odlike i proći kroz različite situacije zbog kojih će promeniti svoje poglede na svet, odnose sa drugim (bliskim) ljudima. Lepo ovo zvuči, zar ne ?

Nažalost, sva ta dešavanja su prikazana na jedan prilično ravan, plitak, nezanimljiv način, pa osim lepih kadrova i relativno gledljive priče (glavni razlog što, uglavnom, i najgore američke produkte možete odgledati do kraja taj što su pristojno upakovani) "The Big Year" ne pruža ništa više. Prava je šteta što ovakva glumačka postava nije iskorišćena za neki bolji scenario jer se više neće pružiti slična prilika.

O plastičnim operacijama i "voštanoj" transformaciji Stiva Martina već smo pisali. Zato ovde slede samo par fotografja

Na skali od (1-6) ocena: 3

recenzija: Biograf

20 October 2014

The Raid:Redemption (2011)

Režija: Gareth Evans

Glume: Iko Uwais
Joe Taslim
Donny Alamsyah

O čemu se ovde radi:

Grupa specijalaca stiže do zgrade u kojoj živi mafijaški vođa, strašni Tama. Njihov cilj je da pronađu i ubiju tog zločinca, odmetnika, teroristu i lidera zločinačke organizacije ogrezle u korupciji, krađi i ubistvima. Neki od vas bi možda pomislili da se ta zgrada nalazi u Beogradu (ili barem na vodi) ali ne....mesto radnje je Džakarta, Indonezija.

Ključna reč iz naziva filma:

Originalni, indonežanski naziv filma je "Serbuan Maut" pa bih izdvojio baš tu reč

SERBUAN

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

Konačno !

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Konačno se pojavio jedan punokrvan akcioni film koji nema milosti ni za svoje junake a najmanje za gledaoce. Nema ovde tapkanja u mestu, retrospektivnih monologa,trenutaka da odahnemo uz kaficu i čašicu razgovora...
Od samog starta, od trenutka kada provale u zgradu kreće nezaustavljiva lavina akcije, i svi karakteri se tokom filma upravo akcijom definišu i razvijaju.
A akcija je blago rečeno spektakularna...i najvažnije od svega, nema ovde nekakvih CGI efekata i neverovatnih (kompjuterskih generisanih) vratolomija. Ne, ono što vidimo je surovo realno, prizemno, krvavo i beskrajno, beskrajno zabavno u najpozitivnijem smislu te reči.

Šta je dobro u ovom filmu ?

The Raid je pravi rolekoster film. Kada "zakoračiš" u njega nema više stajanja. Napr. kada naš glavni junak Rama (Iko Uwais) istroši municiju pretvara se u ubilačku mašinu i u obračunu koristi samo ruke i nož.

Šta je još dobro u filmu ?

Borilačka veština koju nam Rama demonstrira se zove pencak silat. Nakon gledanja ovog filma zaboravićete na karate,tekvondo i tajlandski boks. Ovo bih voleo da treniram...o da...

Šta je loše u ovom filmu ?

Ne nema ništa loše u ovom filmu. Možda je samo nešto moglo biti malo bolje.

Šta je još loše u ovom filmu ?

Ajde kad već insistirate. Mada veoma jednostavne postavke, u pojedinim trenucima je saspens/napetost tolika da Raid dobrano ulazi na teritoriju horora (i to nije mana) ali poigravanje sa živcima gledaoca je i ovde (kao i uvek) opasno. U "Prepadu" (kada bi preveli na naški naziv) nema odmora pa tolika količina nasilja i adrenalina nekima može biti i previše. Ne mogu da tvrdim da je ovo film namenjen pre svega muškarcima ali retke su žene koje bi uživale u njemu... a šteta je...

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Ne pamtim u poslednjih desetak godina bolji akcioni, a pogotovo, borilački film. "The Raid" je klasa koju je veoma teško dostići. U međuvremenu se pojavio i nastavak filma ali sve me nešto strah da se previše ne razočaram, pa ga još nisam pogledao.

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

Većina

Vredi li ovo gledati ?

A šta mislite kakav je odgovor na ovo pitanje ? Odmah da ste ga pogledali...jel bre jasno !!!
:-)

Zaključak za kraj:

Ima "The Raid" nekih sitnih problema sa pojedinim (ne)logičkim rešenjima i postupcima određenih likova kao i sa, verovatno predugom, završnicom ali je to toliko nebitno u poređenju sa celinom i sa uticajem koji je "The Raid" mogao da ima na budućnost akcionih fimova...mada, snimljen je te 2011 godine...možda će se ipak pojaviti neki novi filmovi inspirisani njegovom poetikom. Amerikanci uskoro naravno snimaju rimejk koji očekujemo negde krajem 2015 godine... izvinite što ću ovo reći/napisati ali :
Samo da ne useru...

Na skali od (1-6) ocena: 5

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

04 August 2014

Bridesmaids (2011)

I mada ovaj veliki hit iz 2011 godine kao jedan od svojih komičnih vrhunaca ima i scenu sa dijarejom, poput, prošlog meseca, ovde prikazane "Osvete na ženski način" (The Other Woman) ta scena je ovde urađena, ne mogu baš reći sa boljim ukusom, ali svakako sa mnogo većim komičnim efektom.

Ovaj, gotovo kompletno tzv. "ženski" film, mnogi upoređuju sa The Hangover iz 2009, koji bazično ima sličnu postavku teme, samo što tamo muško društvo sa momačke večeri upada u niz nevolja, dok ovde, kao i što sam naziv kaže, u problemima su deveruše. Ipak nije fer upoređivati ova dva filma, pre svega jer je ideja za Bridesmaids i prva verzija scenarija napravljena još 2006 godine. Doduše, gotovo da nema sumnje, da je uspeh The Hangover-a bio znak za autore u kom pravcu i koja vrsta humora ima trenutnu prođu na američkim blagajnama.
U ženskoj postavci dominira Melissa McCarthy kojoj ova uloga donosi i nominaciju za Oskara a tu su i Rose Byrne i Maya Rudolph. Scenario (takođe nominovan za Oskara) napisale su Annie Mummolo i Kristen Wiig koja ovde glumi i glavnu ulogu.

Film je prepun tzv. prizemnog humora ali, za divno čudo, to ovde funkcioniše odlično, a kada se to spoji sa nekoliko urnebesnih skečeva Bridesmaids postaje jedna od najsmešnijih komedija koje sam gledao poslednjih godina.

Prepreku za uživanje u ovoj komediji jedino može da vam predstavlja činjenica da glavni lik u tumačenju Kristen Wiig nije napravljen da bi vam se nešto preterano svideo i da je prilično iritantan, ali i takav, meni je bio beskrajno šarmantan. Takođe, ako očekujete od svakog ženskog filma i romantiku, onda u ovom slučaju imate apsolutno pogrešna očekivanja.
Ono što je osnovna mana Bridesmaidsa jeste da je jednostavno predug. 125 minuta za svaku komediju predstavlja problem a naročito za komediju ovog tipa.

I da ne zaboravim za kraj i odličnu ulogu Chrisa O'Dowda koji, mada muškarac, predstavlja u suštini pravu dušu ovog filma.

Režija: Paul Feig
Glume: Kristen Wiig
Melissa McCarthy

Na skali od (1-6) ocena: 4+

recenzija: Biograf

01 August 2014

Source Code (2011)

Nakon "Dana Mrmota" a pre Kruzovog "Edge of Tomorrow" postajao je film pod imenom "Source Code"...

Doduše nije fer uopšte upoređivati ove filmove. Jeste Dan Mrmota verovatno najpoznatiji film koji eksploatiše ideju o vremenskom paradoksu, tačnije o beskonačnoj vremenskoj petlji (time loop) ali kritikovati bilo koji film zbog toga što se poziva na tu istu ideju i to nazivati neoriginalnim ili kopijom je u suštini pomalo besmisleno. Da li to znači da više niko ne treba da snimi film o napadu vanzemaljaca na planetu Zemlju jer,eto, to smo već videli mali milion puta ?

A "Source code" pristupa tom svojevrsnom SF gimmick-u na poprilično originalan i intersantan način.
Glavni junak, američki vojni pilot Colter Stevens (Jake Gyllenhaal), budi se u telu druge osobe, u vozu na putu za Čikago.
Nevolja je što ima samo 8 minuta pre nego što eksplodira skrivena bomba da pronađe odgovornog za taj zločin.

Sama ta nužnost da završi misiju za tako kratko vreme odmah donosi dodatni nivo adrenalina filmu pa ta prva polovina prođe veoma brzo, da ne kažem eksplozivno. Naravno, nije sve tako jednostavno kao što se čini i ubrzo saznajemo i neke druge detalje (otkud on uopšte u ovakvoj misiji napr.) ali čim počne da se priča širi, počinje i film da pomalo škripi.

Ipak, mane i jedan poprilično nerealan završetak (ako uopšte reč realnost možemo koristiti u SF ) ne mogu vam previše pokvariti ugođaj, tako da je Source Code na kraju jedna pristojna (ali lako zaboravljiva) zabava za jedno veče.

Režija: Duncan Jones
Glume: Jake Gyllenhaal
Michelle Monnaghan
Vera Farmiga

I opet, inače sjajna, Vera Farmiga u jednoj, u suštini, nebitnoj/za deskom/monitoru ulozi ?

Na skali od (1-6) ocena: 4-

recenzija: Biograf

23 July 2014

Neprijatelj (2011)

Negde sam pročitao da je ovo najbolji Zečevićev film. Doduše ako su u igri "Mala noćna muzika" i "Kupi mi Eliota" ("Četvrtog čoveka" još nisam pogledao) onda to i nije neka preporuka.

Ipak, ovaj uvodni deo je možda i previše grub. Apsolutno poštujem rad i trud ovog, sad već sredovečnog, autora koji uprkos svemu (a tu mislim na ekonomsko stanje i uopšte stanje filma u ovoj zemlji zvanoj Srbija) uspeva da ima neku vrstu konstantnosti u svom radu.
Nakon što je debitovao sa interesantnim dokumentarnim filmom "Dečak iz Junkovca" (zanimljivim najviše po svom glavnom junaku Radomiru Belaćeviću) dobio je priliku da par godina kasnije snimi i svoj prvi celovečernji film "Kupi mi Eliota" koji nažalost ostaje crnim slovima upisanim u našu kinematografiju zahvaljujući pre svega što je u pitanju "vanity" projekat svojih producenata (Ivana Mihić and co.).
Nakon toga, četiri godine kasnije (2002), pojavljuje se Zečevićev "TT sindrom" (meni njegov najdraži film) koji uprkos nekih svojih mana ostaje pozitivan eksces u srpskoj kinematografiji (ako računamo period od 1991 godine pa do danas) i u kome Zečević pokazuje svoj nesumnjiv rediteljski talenat.
Poslednju deceniju Zečević taj svoj talenat nažalost najviše troši učestvujući u manje više katastrofalnim tv projektima poput "Sinđelića" i napr. "Vojne akademije" koji su, mada zanatsko korektni snimljeni, nesumnjiv primer scenarističkog stanja (ili bolje rečeno 'ranja) koje dominira ovim prostorima poslednjih godina.
Zečević je doduše najmanje kriv što su scenariji u tim serijama gotovo ispod nivoa i Čalićevih komedija ("Idi mi dođi mi") i što nam je glumački potencijal proteklih decenija rapidno oslabio.

I kad već pominjem glumački potencijal konačno je vreme da nešto napišem i o Neprijatelju. Vuk Kostić je ovde pružio svoju najbolju ulogu i konačno pokazao da stvarno (ponekad) i ume da glumi. Tihomir Stanić u ulozi hromog Dabe dao je svom liku dovoljno mistike i autentičnosti da bude pamtljiv ali opet samo onoliko koliko mu je to sam scenario dopustio...

Priča o malom odredu koji neposredno nakon završetka rata kreće u raščišćavanje minskih terena da bi u napuštenoj fabrici otkrili čoveka zazidanog u podumu (Stanić) imala je sve potencijale da bude poprilično zanimljiv žanrovski film.

Jer na jednom mestu imamo zlokobnog misterioznog stranca nakon čijeg oslobađanja kreće serijal nesrećnih incidenata i imamo na svakom koraku po neku minu koja samo čeka da eksplodira... odlična je to podloga za saspens.

I film nas u tom svom prvom delu u potpunosti zadovoljava u svakom pogledu ali kako se priča bliži klimaksu umesto dramsko/akciono/trilerskih elemenata počinju da dominiraju filozofski što potpuno nepotrebno (u smislu filmskog toka) Neprijatelj bacaju na teren drame sa poukom i naukom o besmislenosti rata (i kako za zlo nismo krivi mi već taj neki nadnaravni entitet ,drekavac ?, koji manipuliše našim manama i slabostima).

Kao kada bi se u sredini filma fenomenalna "Južnjačka uteha" Voltera Hila pretvorila u paraboličnu/simboličnu/melodramsku priču o jadnom i nesrećnom položaju Kajdžunaca u močvarama Luizijane.

Dobro,preterujem. Nema u Neprijatelju nikakvog naglog preokreta ili tome slično, i taj drugi nivo filma, sa "filozofskim" pogledima na rat postoji od samog početka, samo što on gotovo dominatno zavlada u drugoj polovini.

I tako, ponovo, film pada na (nedovoljnom dobrom ali daleko od lošeg) scenariju ali ta mina na koju je ovog puta Zečević nagazio definitivno nije fatalna jer Neprijatelj je solidno režiran i fotografisan film...

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

20 May 2014