(3 u 1) Horor: Howl (2015), Let Us Prey (2014), Musaranas aka Shrew s Nest (2014)

(3 u 1) Horor: Howl (2015), Let Us Prey (2014), Musaranas aka Shrew s Nest (2014)

Odgledano... da se zabeleži.

1)  Howl (2015) 

Trejler za ovaj film mi je bio fenomenalaaaan... tj. više ideja nego sam trejler. Vanzemaljci napadaju voz..ne, Vukodlaci napadaju voz...da, Vukodlaci. Da li ste gledali ranije, ikada, vukodlake koji napadaju Thomas The Tank Engine i njegove drugare ?

Glavni junak je kodukter Joe (Ed Speleers koji je već iskusan sa vukodlakinjama)  koji ima nesreću da se zatekne u noćnoj smeni u vozu zaglavljenom u nekoj engleskoj nedođiji. Ajde što on nema sreće nego nemaju ni ostali putnici jer em što kasne, em što će ih uskoro sve satrti opaki monstumi..

"Howl" traje jedva 90ak minuta ali u trenutku kada film tamo negde u tridesetom krene sa "akcijom" pretvara se u dosadno, bezvezno filmsko đubre koje negledljivo na gotovo svim nivoima. Pokušaji komike su efektni koliko i Partizan protiv Augsburga a tek je završnica vrhunac gluposti.

A možda sam previše očekivao pa sam zato tako strog... bilo kako bilo

Na skali od (1-6) ocena: 1
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2) Let Us Prey (2014) 

Proteklih par godina svedoci smo takozvanog revival-a/omaža filmskoj estetici osamdesetih ili još tačnije, direktnom kopiranju pojedinih koncepata/tema pojedinih kultnih filmova i autora. I mada je takav način rada oduvek bio prisutan nikada nisam cenio neke filmove samo na osnovu toga što me podsećaju na neke druge.

Jer ti drugi, ti uzori, ne samo da su mi draži, nego su objektivno uglavnom miljama (ili ako nismo u USA, kilometrima) bolji od filmova koji pokušavaju da ih "imitiraju" ili "reintrepitiraju".

Ovaj, gotovo sigurno najbolji irski horor iz 2014 godine (jer i ne znam da li je uopšte i snimljen neki drugi... irski) je jasna posveta radovima Džona Karpentera (od "Napada na policijsku stanicu" do "Princa tame") sve sa karakterističnom ala Karpenter muzičkom temom.

Ali kada se iskobeljamo iz uzora i odavanja počasti nekim (znatno boljim) filmovima "Let Us Prey" nam svojim konceptom ne nudi gotovo ništa novo niti pamtljivo. Štaviše, čak i taj "origanalni" deo o misterioznom strancu snažno podseća na jedan. što bi rekli braća Hrvati, TV uradak (ali ne Severine) Stivena Kinga koji začudo nije ekranizacija njegove novele već originalni scenario "Oluja veka"

Okej. Ima ovde nekoliko efektnih scena, atmosfera je pristojna ali... od ove ocene dalje neće moći,

Na skali od (1-6) ocena: 2+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3) Musaranas aka Shrew's Nest (2014) 

Španska, naizgled, varijacija na "Misery" je mnogo 'tela a malo toga postigla.

Odmah da kažem. Glavna glumica, Macarena Gómez, je odlična. Ludački ubedljiva. 

"Shrew's nest" je kamerni film, gotovo u celini smešten u jednom stanu,  sa veoma malim brojem glumaca i očigledno ograničenim budžetom. To mu ne smeta da bude vizuelno pristojan, naprotiv. 
Upravo je veština koju su pokazali debitanti, Juan Fernando Andrés i Esteban Roel, u tom skučenom prostoru impresivna, mada nema sumnje da je tu veliku ulogu odigrao i producent, veliki Alex de la Iglesia 

Opet, za film koji traje samo 91 minut, i to u ovom žanru, neoprostivo je da bude monoton ali još veća greška je kada počne upadati iz klišea u kliše. U poslednjoj trećini se pretvara u gotovo negledljivi karambol.. nasilja ali nažalost i uveliko logike...

Tanka, veoma tanka trojka... samo zato što je ovo debi ali još više jer je van engleskog govornog područja...


Na skali od (1-6) ocena: 3-

La residencia aka The House That Screamed (1969)

La residencia aka The House That Screamed (1969)

Postoji trenutak u ovom filmu kada od relativno predvidljive (ali korektno prikazane) priče, "La residencia" zakorači na totalno nepoznat teren za gledaoce i kada sve karte postaju otvorene. Taj momenat teskobe koja se uvuče u gledaoca traje relativno kratko ali kada se, mada nakon prvobitnog šoka, priča nastavi ka (ne)očekivanom kraju i taj sam završetak dovoljno je efektan i takođe šokantan da se trajno ureže u naše pamćenje.

Radnja je smeštena u ženski internat negde u Francuskoj, sredinom 19 veka, u trenucima kada u njega stiže nova učenica, osamnaestogodišnja Tereza. Školom rukovodi  direktorka Fourneou (Lilli Palmer). Ona ima i pomoć tročlane ženske bande učenica oličene u lideru, okrutnoj Ireni (manijakalno-maestralna Mary Maude) ,koja uz pomoć ucena i sile kontroliše ostale učenice. I tako dok pratimo naizgled redovne i normalne aktivnosti u internatu ubrzo otkrivamo da on krije mračne tajne...

Činjenica da je ovaj film snimljen 1969 i da predstavlja prvu špansku produkciju na engleskom jeziku namenjenu pre svega internacionaloj distribuciji. Mada, u svoje vreme, poprilično loše prihvaćen , svojim tretmanom teme i naročito vizuelnom postavkom ima malo sumnje da je imao uticaja na neke daleko poznatije naslove snimljene narednih godina i decenija poput Suspirie a ikonografski svakako ima udela i u postavci popularne serije Internat.

 Vizuelno impresivan čak i na ovakvoj kopiji koja je trenutno dostupna (nadam se da će se ipak neko setiti da ovo objavi i na blue ray), uz odličnu muziku i kvalitetnu režiju La residencia predstavlja film koji svakako morate videti.

"La residencia" nije savršen film. Svakako je mogao biti dinamičnije montiran i nešto kraći od svojih 99 minuta. Sa druge strane, postoje verzije  koje traju i samo 80-ak minuta gde samo mogu da zamislim koliko je tim intervencijama ovaj film unakažen.  

John Moulder-Brown i Lili Palmer

Cristina Galbo i Mary Maude

Ljubitelji tipičnih gaillo  i exploitation filmova ovde će naći manje zadovoljstva jer, mada smešten u idealni ambijent za eksploataciju, ovde su scene nasilja a naročito golotinje svedene na minimum i mnogo toga je prepušteno mašti ili bolje rečeno noćnoj mori  gledaoca. Takođe, film je poprilično spor ali ovaj gotovo gotski horor  svoj užas i bazira pre svega na finoj građenoj atmosferi . 

Režija: Narciso Ibanez Serador

Glume: Lilli Palmer

             Cristina Galbo

             John Moulder-Brown 

Na skali od (1-6) ocena: 4-

recenzija: Biograf

Los amantes pasajeros (2013)

Los amantes pasajeros (2013)

Poslednji film Pedra Almodovara koji sam pogledao bio je iz sada već daleke 2002, Hable Con Ella. Koliko se sećam, beše to jedna prilično dobra i upečatljiva melodrama u najboljoj tradiciji Almodovara.

Los amantes pasajeros je komedija, prilično jednostavna i pitka. Povremeno, doduše ređe, stvarno je i smešna.
Priča je gotovo u potpunosti smeštena u putnički avion ali i dalje imamo sve ono na šta nas je navikao Pedro. 
Prelepe boje.

Ekscentrične likove od kojih nisu baš svi gejevi.

('gde su šta rade' oni iz El Internado)

pa čak i sa kim se prelepa Blanca Suarez (iznad) trenutno zabavlja (a u šemi je sa ovim glumcem dole)

i jedno fenomenalno izvođenje pesme 'I'm so Excited !'

Ipak sve to, pa i onaj minut sa početka filma sa Banderasom i trudnom Penelopom Kruz, nije dovoljno da Los amantes pasajeros-ima dam veću ocenu od ove dole

Na skali od (1-6) ocena: 3 

recenzija: Biograf

El Cuerpo aka The Body (2012)

El Cuerpo aka The Body (2012)

Režiser: Oriol Paulo
Glume: Jose Coronado, Hugo Silva, Belen Rueda

El Cuerpo je jedan (i previše) pametan triler koji je nam je prošle godine stigao iz Španije.

nastavak recenzije je na novom sajtu http://www.bozzavampir.com/2016/09/24/el-cuerpo-aka-body-2012/

El Habitante Icierto aka The Uninvited Guest (2004)

El Habitante Icierto aka The Uninvited Guest (2004)

Režiser:  Guillem Morales

Glume:  Andoni Gracia, Monica Lopez

Španski psihološki triler iz sada već daleke 2004 godine donosi nam dovoljno dozu napetosti i zanimljivosti da vredi odvojiti 90-ak minuta za njegovo gledanje.

 Felix ( Andoni Gracia ) je pre nekoliko meseci raskinuo sa devojkom i ostaje da živi sam u svojoj prostanoj kući. Jedne olujne noći, stranac na vratima ga zamoli za uslugu da telefonira (mobilnih telefona nema u filmu) i nakon što ga pusti u kuću Felix nakon nekoliko minuta otkriva da je nepoznati nestao. Da li je stranac stvarno nestao ili se krije negde u ogromnoj vili ili je sve to posledica Feliksove paranoje otkrićete nakon gledanja filma...ili možda nećete.

I mada film i svojom špicom i sjajnom muzičkom temom najavljuje i podseća na neke radove Hičkoka drugi deo filma nas vodi ka Linčovskim obrtima

Taj drugi deo filma, kao i samo razjašnjenje misterije, mada manje više pametno i donekle logično, ono je što će mnogim gledaocima predstavljati trn u oku.

Ipak, ja ću El Habitante Icierto pamtiti pre svega kao jedan mali kamerni efektni triler.

Dobre strane definitivno preovlađuju one lošije (Režiser Morales koji je istovremeno i autor scenarija  mnogo je bolji u "oponašanju" Hičkoka nego Linča)

El Habitante Icierto svakako zaslužuje pozitivnu ocenu

plus, postoje neke scene koje će vam se definitivno urezati u pamćenje... i to ne mislim na ovu donju

već pre svega ovu donju ...

Na skali od (1-6) ocena: 4-

recenzija: Biograf