The Perks of Being a Wallflower (2012)

The Perks of Being a Wallflower (2012)

Totalno jedinstveno filmsko iskustvo je gledanje ovog ne tako običnog filma koje je u potpunosti autorski projekat i to u najčistijem mogućem obliku.

 Film je režirao Stephen Chbosky prema sopstvenom scenariju koji se zasniva na njegovom istoimenom romanu iz 1999 godine. Dakle, autor romana je napisao scenario za film, što i nije tako neuobičajeno, ali istovremeno ga je i režirao što jeste  izuzetno retko. U stvari, trenutno mi pada na pamet samo naš Duško Kovačević sa svojim "Profesionalcem" ali  tu se postavlja pitanje koliko je on stvarno samostalno režirao taj film.

 "The Perks of Being a Wallflower" je snažan, ubedljiv i nezaboravan film.

Režija: Stephen Chbosky
Glume: Logan Lerman, Emma Watson, Ezra Miller

Primetio sam da mi je mnogo teže da pišem o dobrim filmovima nego o onim lošim. Loši daju daleko više materijala za sprdnju, šegu i šalu dok često ne mogu da pronađem odgovarajuće reči kojim bi moja osećanja nakon odgledanog dobrog filma preneo na papir,tastaturu, monitor...
 Ali čini mi se da je tako i sa ljubavlju. U nekog se prosto zaljubiš "na prvi pogled" i taj osećaj i mnogo bolji "pisci" od mene nisu uspeli da pretvore u reči...jer, neke stvari nisu prevodive u reči...

I naš glavni junak, mladi Charlie (Lerman) koji tek započinje svoj srednjoškolski život (doduše sa kašnjenjem od jedne godine zbog razloga koje ćemo doznati kasnije), upoznaje maturatkinju Sam (Watson) i zatreska se u nju odmah,onako dečački, naivno i  iskreno, onako kako možeš samo kad si mlad.

"The Perks of Being a Wallflower" vas od samog otvaranja "hvata" (ko toplo kuvano vino u zimskim noćima) i ubacuje u svoj imaginarni svet smešten negde tamo početkom devedesetih godina (doba u kojem sam i ja, eto priznajem, bio srednjoškolac).
 Glumci su jednostavno sjajni. Svo troje (Ezra,Logan,Emma) su izuzetno uverljivi i ne mogu zamisliti neke druge umesto njih. Scenario i dijalozi su perfektni uprkos tome (ili upravo zbog )  što sve zvuči "književno" i "veštački", odnosno, likovi izgovaraju rečenice koje nisu prirodne i obične, kao da su otrgnute iz nekog, neospornog, vrhunskog pisanog dela. Otprilike kao kada gledamo ekranizaciju nekog Šekspirovog dela. Ako vam smeta način govora u napr. "Romeo i Juliji"   ne verujem da je "The Perks of Being a Wallflower" baš pravi film za vas.

   Takođe, naši junaci su svi redom "veći od života" ali to, ovde, začudo nimalo (bar meni) ne smeta i upravo zbog toga uživao sam u svakom minutu provedenim sa njima. Završnica filma donosi onu neprijatnu tenziju koju osećate u stomaku, kada, ono kao, znate da će se nešto loše desiti, a osećaj je naravno grozniji ako su vas prethodno dobro,dobro, "navukli"na te likove...kada vam je do njihove sudbine neobično jako stalo.

 Ta završnica nije (filmski) savršena i možda je mogla imati neki par sitnih izmena da bi bila ubedljiva kao prethodni deo filma ali i takva nije nimalo razočaravajuća.

"The Perks of Being a Wallflower" je sjajan film, jedan od onih kojih ćete jednostavno voleti...uprkos svemu (i nepoznavanju Bowieve pesme "Heroes"). Ali opet, kao što rekoh negde pri početku, za neke ljubavi ne moraju postojati nikakvi racionalni razlozi i ovaj film možete i morate voleti pre svega svojim srcem... a opet, siguran sam da nekima ova šolja čaja neće prijati.

Na skali od (1-6) ocena: 5-

recenzija: Biograf

The Raid:Redemption (2011)

The Raid:Redemption (2011)

Režija: Gareth Evans

Glume:   Iko Uwais
                Joe Taslim
                Donny Alamsyah
       

O čemu se ovde radi: 

Grupa specijalaca stiže do zgrade u kojoj živi mafijaški vođa, strašni Tama. Njihov cilj je da pronađu i ubiju tog zločinca, odmetnika, teroristu i lidera zločinačke organizacije ogrezle u korupciji, krađi i ubistvima. Neki od vas bi možda pomislili da se ta zgrada nalazi u Beogradu (ili barem na vodi) ali ne....mesto radnje je Džakarta, Indonezija.

Ključna reč iz naziva filma:

Originalni, indonežanski naziv filma je "Serbuan Maut" pa bih izdvojio baš tu reč

SERBUAN

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Konačno !

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Konačno se pojavio jedan punokrvan akcioni film koji nema milosti ni za svoje junake a najmanje za gledaoce. Nema ovde tapkanja u mestu, retrospektivnih monologa,trenutaka da odahnemo uz kaficu i čašicu razgovora... 
 Od samog starta, od trenutka kada provale u zgradu kreće nezaustavljiva lavina akcije, i svi karakteri se tokom filma upravo akcijom definišu i razvijaju. 
A akcija je blago rečeno spektakularna...i najvažnije od svega, nema ovde nekakvih CGI efekata i neverovatnih (kompjuterskih generisanih) vratolomija. Ne, ono što vidimo je surovo realno, prizemno, krvavo i beskrajno, beskrajno zabavno u najpozitivnijem smislu te reči.

Šta je dobro u ovom filmu ?

The Raid je pravi rolekoster film. Kada "zakoračiš" u njega nema više stajanja. Napr. kada naš glavni junak Rama (Iko Uwais) istroši municiju pretvara se u ubilačku mašinu i u obračunu koristi samo ruke i nož.

Šta je još dobro u filmu ?

Borilačka veština koju nam Rama demonstrira se zove pencak silat. Nakon gledanja ovog filma zaboravićete na karate,tekvondo i tajlandski boks. Ovo bih voleo da treniram...o da...

Šta je loše u ovom filmu ?

 Ne nema ništa loše u ovom filmu. Možda je samo nešto moglo biti malo bolje.

Šta je još loše u ovom filmu ?

Ajde kad već insistirate. Mada veoma jednostavne postavke, u pojedinim trenucima je saspens/napetost tolika da Raid dobrano ulazi na teritoriju horora (i to nije mana) ali poigravanje sa živcima gledaoca je i ovde (kao i uvek) opasno. U "Prepadu" (kada bi preveli na naški naziv) nema odmora pa  tolika količina nasilja i adrenalina nekima može biti i previše. Ne mogu da tvrdim da je ovo film namenjen pre svega muškarcima ali retke su žene koje bi uživale u njemu... a šteta je... 

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Ne pamtim u poslednjih desetak godina bolji akcioni, a pogotovo, borilački film. "The Raid" je klasa koju je veoma teško dostići. U međuvremenu se pojavio i nastavak filma ali sve me nešto strah da se previše ne razočaram, pa ga još nisam pogledao.

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

 Većina

Vredi li ovo gledati ?

 A šta mislite kakav je odgovor na ovo pitanje ? Odmah da ste ga pogledali...jel bre jasno !!! 
:-)

Zaključak za kraj:

 Ima "The Raid" nekih sitnih problema sa pojedinim (ne)logičkim rešenjima i postupcima određenih likova kao i sa, verovatno predugom, završnicom ali je to toliko nebitno u poređenju sa celinom i sa uticajem koji je "The Raid" mogao da ima na budućnost akcionih fimova...mada, snimljen je te 2011 godine...možda će se ipak pojaviti neki novi filmovi inspirisani njegovom poetikom. Amerikanci  uskoro naravno snimaju   rimejk koji očekujemo negde krajem 2015 godine... izvinite što ću ovo reći/napisati ali :
Samo da ne useru...

Na skali od (1-6) ocena: 5

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

White Heat (1949)

White Heat (1949)

Režiser: Raoul Walsh

Glume:   James Cagney
                     Edmond O'Brien
                     Virginia Mayo
                      

O čemu se ovde radi: 

 Gangster (o kako divne starinske reči) Coddy Jarret (maestralni James Cagney), inače sadista i psihopata sa edipovim kompleksom, nakon krvave pljačke poštanskog voza završava u zatvoru. 

Ključna reč iz naziva filma:

Heat

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

Cagney

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Ovde pričamo o filmskom klasiku. Nezaobilaznom lektirom za svakoga ko voli film. Kako biti originalan na temu o kojoj je već ispisano brdo zanimljivih tekstova... ovaj film se bre izučava u školama. Ali ajde da pokušam....barem da ukažem na neke, možda manje istaknute detalje. Napr. Raoul Walsh. Ovaj gigant američkog filma nezasluženo je u senci nekih režisera koji su radili (i stvarali) u to doba.  Pregršt režija (IMDB nam daje podatak o čak 139 !), različitih žanrova, Walshova kinematografija nam krije pravo filmsko blago. Za razliku od napr, Johna Forda koga su i tada smatrali velikim autorom i koji je snimao filmove nagrađene oskarima i za režiju i za najbolji film, Walsh je proglašavan samo korektnim zanatlijom. Tek kasnije, nakon završene karijere i kritika i javnost je počela da sa više uvažavanja posmatra njegovu filmografiju. A ona je stvarno impresivna... pomenuću ovde samo još tri  filma koja neizostavno morate videti: High Siera,They Died with Their Boots On,  Gentlmen Jim. 

Šta je dobro u ovom filmu ?

Nesumnjivo je uloga James Cagney ona po kojoj ljudi pamte ovaj film. Njegova rečenica 
"Made it, Ma! Top of the world!" je ušla u filmske anale

Šta je još dobro u filmu ?

 White Heat je i dalje, i nakon 60 godina, veoma interesantan film. Napr. interesantno je videti koju je tehnologiju tada koristila policija za utvrđivanje lokacija automobila na kome je bio zakačen odašiljač. 

Takođe, i dalje je Belo usijanje jedno uzbudljivo i napeto ostvarenje. Možda je tehnologija zastarela ali ovaj film to svakako nije.

Šta je loše u ovom filmu ?

Pogledajte ovaj kaksaderski poduhvat !!! Pa zar to može biti loše ?

Šta je još loše u ovom filmu ?

Ovo dvoje su loši. Mislim, takvi su im karakteri/likovi. Inače, i Virginia Mayo i nesrećni Steve Cochran (umro pod sumnjivim okolnostima u 48 godini života) su sasvim solidni u o ovom filmu.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Malo

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

? Kakvog li glupog pitanja.

Vredi li ovo gledati ?

Ako još niste, što pre...i onda ga redovno uzimajte u normalnim dozama na svakih 4,5 godina.

Zaključak za kraj:

Klasik. Istinski klasik.


Na skali od (1-6) ocena: 5+


recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

Frozen (2013)

Frozen (2013)

Spektakularni crtani film, svakako najambiciozniji u poslednjih nekoliko decenija stigao je i u naše bioskope.
Gledao sam ga u Tuckwood-u, 2D projekcija, porodično (poslednjih godina u bioskopima samo gledam crtaće), u sali u kojoj se nalazi  malo platno koje svakako ne odgovora potrebama filma.

"Ledeno kraljevstvo" je Dizni snimio u Cinemascopu, dakle, po default-u zahteva ogromno bioskopsko platno. Frozen je gotovo klasični mjuzikl, pa i ozvučenje mora biti savršeno a takođe je napravljen pre svega kao 3D, što znači da u Srbiji praktično ne postoji ni jedan bioskop koji bi mogao da zadovolji sve ove uslove a da bi u ovom predivnom crtaću uživali baš onako u potpunosti kako su ga autori  i zamislili.

Obratite pažnju na ovaj trejler. Poprilično je zavaravajući. Kao što rekoh, Frozen je mjuzikl, a i sinhronizacija, tj. glasovi glumaca iz reklame i samog filma se razlikuju. Sinhronizacija je inače vrhunski urađena. Songovi se naravno pevaju...na srpskom. Te pesme možda čak i bolje zvuče nego u originalu.

 Osim Lejle Hot (koja peva sve ženske glasove) naročito bih istakao Dubravka Jovanovića. Njegova uloga od nekih pet minuta u kojem je pozajmio glas vlasniku prodavnice je urnebesna. Taj deo verovatno klincima i nije bio toliko smešan ali je među nama 'velikima' izazvao provalu smeha.
 I kad već pominjem odrasle, Ledeno Kraljevstvo je crtani u kome podjednako mogu uživati i stariji gledaoci. Današnji crtani filmovi su kvalitativno daleko bolji od igranih filmova koji nam stižu iz Holivuda. Razlog tome je verovatno taj što se godišnje snima veoma mali broj dugometražnih crtaća. Oni su izuzetno skupi za produkciju pa studiji dobro vode računa o takvim projektima. Vrhunski scenario se jednostavno mora podrazumevati a kada se udruže talenti kao za Frozen pod pokroviteljstvom(produkcijom) genija kao što je John Lasseter dobijamo ovo remek delo. Definitivno najbolji crtać iz 2013 godine a sasvim moguće i najbolji uopšte film iz prošle godine.

Na skali od (1-6) ocena: 5

recenzija: Biograf

Hodejegerne aka Headhunters (2011)

Hodejegerne aka Headhunters (2011)

Režiser: Morten Tyldum
Glume: Aksel Hennie,Nikolaj Coster-Waldau


 Najzabavniji film koji sam pogledao prošle godine snimljen je u stvari godinu ranije, 2011, i to ne u svima dragom Holivudu, već u trenutno, verovatno najzanimljivoj kinematografiji, skandinavskoj. Konkretnije, ovog puta u pitanju je Norveška (uz učešće i nemačkog kapitala) a o TV/Filmskoj invaziji sa severa nekom drugom prilikom (ako naš Gimitrije pronađe malo više vremena u svojim duhovnim dužnostima)
Glavni (anti)junak je  Roger Brown(?) profesionalni lovac na kadrove (mada headhunting u ovom filmu  ima najmanje veze sa biroom za rad). U slobodno vreme Roger je i lopov pre svega zainteresovan za vredne kolekcionarske eksponate. I da ne zaboravimo, Roger je visok metar i žilet i prava je ljiga od čoveka.

Toliko o sadržaju filma. Šteta je bilo šta više otkrivati iz priče. Samo ću  vam pokvariti uživanje, zato nemojte gledati ni trejler. Nego vratimo se mi našem Rođi. Kao što rekoh stvarno je taj Roger na početku jedan grozan,antipatičan tip i odavno nisam video takav uspešan salto mortale kada je u pitanju razvoj likova na filmu. Od nekog koga mrzimo Roger negde već u polovini priči postaje neko za koga navijamo i  strepimo, najkraće, Roger postaje naš heroj. Bravo Rođo.

  'Lovac na glave' je jedan odličan akcioni triler. Ako oprostimo nekoliko nelogičnosti Headhunters dostiže u pojedinim trenucima domete dostojne starog dobrog Hičkoka.

I zato požurite da pogledate ovaj film pre nego što Amerikanci dosete i naprave rimejk. U stvari već postoje  nezvanične najave o tim podlim holivudskim planovima.

Od mene čista petica...

Na skali od (1-6) ocena: 5

recenzija: Biograf

Death Hunt (1981)

Death Hunt (1981)

 Pogledao sam Death Hunt (1981) verovatno jedan od najboljih filmova  Charles Bronson-a u kojima je on glavni protagonist. Snimljen je 1981 godine od strane Petera Hunta  koji je dobrim poznavaocima filma uglavnom prepoznatiljiv kao montažer a potom i režiser nekih od prvih filmova iz serijala o Džejmsu Bondu.

Ostatak recenzije na novom sajtu ---> Death Hunt (1981)