The Virgin Suicides (1999)

The Virgin Suicides (1999)

S vremena na vreme pojavi se neki film koji te oduva sa nogu. Nije bitno kada je snimljen, bitno je samo kada si ga gledao

"The Virgin Suicidies" zamalo da bude baš jedan od takvih.

Režija: Sofia Coppola
Glume: Kirsten Dunst
             Josh Hartnett
             James Woods
             Kathleen Turner

Stajao mi je ovaj film na hard disku, na CD, na DVD dobrih desetak godina ali nikako se nisam usuđivao da ga pogledam. Zašto bih terao sebe da gledam priču o tinejdžerkama koje se (samo)ubijaju ? To mora da je užasno depresivan film a to što ga mnogi svetski kritičari fale verovatno ima veze samo sa tim čija ćerka crnu vunu prede, ako kapirate šta hoću da kažem ? Ne ?
Ne kapiram baš ni ja...ali verujte mi na reč, baš je mudro.

Dakle, ovo je priča o porodici Lisbon, smeštena u sedamdesete godine prošlog veka, Tačnije ovo je priča o pet sestara Lisbon. Ne,ne, ovo je priča o grupi drugara koja je bila zaljubljena u pet sestara Lisbon iz njihovog komšiluka.

A ne, nije ni to. Ovo je priča o prvoj pravoj ljubavi. Ono kada se zatreskaš i ne znaš šta te snašlo. 

Ma, nije ni to. Ovo je priča o verskoj zatucanosti i posledicama. O autoritativnim roditeljima i problemima odrastanja. 
 "The Virgin Suicidies" je sve to i ništa od toga.

Od prvog trenutka kada sam začuo taktove muzike grupe Air znao sam da je ovo film koji sam morao mnogo ranije da pogledam. Slušao sam temu/pesmu i soundtrack godinama a sada sam konačno gledao i slike koje ga prate... a Sofia Coppola te odmah ubaci u mašinu...i vozi... vozi... ludačka je to vožnja. Snažna,emotivna...
 Odlično manipuliše Sofija sa nama (gledaocima). Taman kada opadne pažnja ubaci pravu muziku ili se režijski raspojasa...vala... kako kadrira što bi neki rekli.
(Dobro, preterujem. Nema ovde egzibicija zbog kojih napr. volim filmove Brajana De Palme, ali je režija/stil sasvim vidljiv. I taj stil mi se sviđa)

Priča počinje sa (bezuspešnim) pokušajem samoubistva najmlađe sestre Lisbon. Narator, jedan od dečaka iz komšiluka, nam odmah otkriva kakva sudbina čeka sestre pa ovo nije nikakav tzv. "spojler".
 Zanimljivo je da narator nije jasno definisan ali znamo da je to neko od dečaka.

Džejms Vuds je ovde totalno suprotan od likova na koje nas je navikao (engergičnih, žestokih, "lakih na okidaču" mačo mena) tako da je njegova uloga pasivnog, mirnog, odsutnog oca (i nastavnika) koji je u potpunosti pod uticajem svoje autoritativne supruge (takođe sjajna Ketlin Tarner), jednostavno fenomenalna.

I kao što rekoh, vozi nas tako Sofija većim delom svog filma ali u jednom trenutku, a tačno znam i kom, ja sam odlučio da napustim taj "voz". Scena na školskom igralištu a nakon školske igranke je upravo ta u kojoj mi je magija nestala (a i snovi raspršeni...kao i nesrećnoj Lux Lisbon).
 Ne, film je do kraja sasvim korektan ali više to nije to. Nije remek delo. Kao da sam se tada emotivno diskonektovao...nekako mi se smučio "život", previše se razočarah u te likove sa ekrana... Znam, zvuči ovo totalno amaterski. 'ebiga, i ja sam
(nekad bio) ljudsko biće...i ja sam (bio) od krvi i mesa. Ljubav je to...ah ta mladalačka ljubav...

Mladost ludost....


Na skali od (1-6) ocena: 4+

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

Laws of Attraction (2004)

Laws of Attraction (2004)

Ako ste ipak pogledali ovaj film iz 2004 godine onda vam nema pomoći. Vi drugi, srećniji, koji niste imali takvu priliku možda se nakon ovoga  teksta koji sledi ipak odlučite za taj hrabar korak...u provaliju.

"Au... na šta nam liči ovaj film" reče Brosnan. "Bolje da ćutim" pomisli Mur

Zaljubljeni advokati su postali nekakvo opšte filmsko mesto. Šta bi drugo radili advokati osim što bi se malkice svađali malkice ljubili...doduše, kod nas vole i da štrajkuju ?
 Ali dokle je muškaraca, žena i advokata uvek ćemo imati ovakve filmove.

Da li da ustanem ili da odustanem ?

 Ne sećam se "Brokeback planine" sa advokatima ali ovih drugih, heteroseksualnih ima baš pregršt. Reprezentativni primer je svakako klasik (i odlična komedija) "Adamovo rebro"a pada mi na pamet i Robert Redfordovi orlovi dok svi znate za nesrećnu u ljubavi Ali MekBili.
"Laws of Atraction" je režirao Peter Howitt autor zanimljive karijere koji nas je najviše obradovao svojim debi ostvarenjem iz 1998 "Sliding Doors". Ovu irsko/britansku/nemačku koprodukciju je svojim učešćem (kao glumac i producent) pogurao Brosnan koji je ovim projektom pokušao da zakorači na teren romantične komedije.
 Na žalost, ovaj prvi njegov film nakon Džejms Bond faze, bio je neuspešan i u finansijskom i u "umetničkom" aspektu.
 U pitanju je bleda neduhovita komedija koja ne funkcioniše na mnogo nivoa, od glumaca do scenarija koji je pravi primer traljavog nenadahnutog švrakopisa.

Skidam košulju da legnem sa onom koju volim...

Ja još spavam po navici u tvojoj majci....

Verujem cenjeni sude da dobro poznaješ ljude

Ali ono što je najzanimljivije u ovom film je odnos majke i ćerke, tačnije glumice koje ih glume. Majka (Frances Fisher) je samo osam godina starija od svoje ćerke (Julianne Moore) i to se vidi. Zašto su odlučili da to tako bude nemam ti ni pojma niti tri blage veze a ni četiri...

Ja sam mama

Ne, ja sam mama

Ne, ne, ne...ja sam mama

Mama i ćera joj

i na kraju, naravno, živeli su dugovečno i srećno...

Na skali od (1-6) ocena: 2

recenzija: Biograf

Pretty Poison (1968)

Pretty Poison (1968)

Entoni Perkins je oduvek imao problema sa ženama. 

Ovde će upasti u prilične nevolje jer se zatreska u neodoljivu srednjoškolku. Kada na to dodamo da  je upravo pušten iz zatvora/ludnice/sanatorijuma a da mu razigrana imaginacija i  svet fantazija na neki način služe kao utočište od surovog sveta, situacija postaje dodatno komplikovana.

Upravo će zahvaljujući toj svojoj mašti,Denis Pit (Entoni Perkins)   uspeti da zavede, na izgled, naivnu Su Elen Stepanek (Tjuzdej Veld), tinejdžerku koja živi sama sa majkom, i kojoj avantura sa misterioznim novajlijom u gradu, otvara nove vidike.
 Započet kao neka vrsta romantične, doduše malo iščašene, komedije, "Pretty Poison" ubrzo kreće mračnom stazom koja nas vodi ka katarzičnom završetku.

I mada je zaplet sasvim pristojan, sa vrcavim i intelgentnim dijalozima, a režija takođe solidna, najveće blago ovog filma je nesumnjivo pojava Entoni Perkinsa koji dominira ekranom. Njegova harizma i glumački dar ovde vas prosto zakuca za sedište i gotovo magijski vas prenese u svet Denisa Pita tih devedesatak minuta koliko ovo ostvarenje traje.

Duh Normana Bejtsa oduvek je pratio karijeru Entoni Perkinsa. Ta, nesumnjivo, životna uloga  nažalost, osim slave, nije donela i  filmografiju kakav je njegov talenat zaslužio. "Pretty Poison" kome je samo malo nedostajalo da postane pravi klasik,svojom jasnom ironijskom postavkom između glavnih aktera (a naračito imajući u vidu "Psiho") na svojevrstan način pokazuje Perkinsov odnos prema tipizaciji uloga u kome su ga pokušavali ukalupiti. Ipak, 15 godina kasnije, 1983,  vratiće se Normanu Bejtsu.

Režija: Noel Black
Glume: Anthony Perkins
             Tuesday Weld
             Beverly Garland

Na skali od (1-6) ocena: 4-

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

(3 u 1) Moša: The Cure (2014), The Wedding Pact (2014), Syrup (2013)

(3 u 1) Moša: The Cure (2014), The Wedding Pact (2014), Syrup (2013)

Mlađi čitaoci se ne sećaju onih "zlatnih" vremena iz "veselih" devedesetih, kada su se, u jednom periodu, po video klubovima nalazile samo legalne VHS kopije. Zbog sankcija, među tim legalcima, nije bilo filmova mejdžors kompanija pa su nam razni Vings Hauseri bili glavna ponuda  na policama. Svaka čast Hauseru, imao je on i okej filmova, ali izabrati tada dobar film (a pogotovo kad često svraćaš u te klubove i zbog zgodnih plavokosih radnica ) bilo je veoma teško. Podsetimo ove mlađe, tada je internet bio tek u povoju a informacije o određenim filmovima mogli ste saznati samo putem određenih filmskih časopisa čijih se imena retko ko seća. Da skratim priču, glavna metoda odabira (osim preporuke) bio je omot kutije. Otprilike tako, zahvaljujući svom omotu, i ova tri filma su dospela u moje ruke.

1. The Wedding Pact (2014)

Od samog početka, prvih scena tzv. flešbekova smeštenih u studenski kampus koji se odigravaju nekih deset godina pre aktuelnih dešavanja, u kojima matori glumci glume (tako što imaju drugačije frizure nego u sadašnjosti) mlade studente shvatate da prisustvujete jednoj katastrofi. Ali kao što kapetan nikada ne napušta brod koji tone (osim ako nije kapetan Konkordije)  ni ja nisam prekinuo sa gledanjem. Bilo je teško iskustvo ali učinih to zbog vas, dragi moji čitaoci. 

 Ovo jeste romantična komedija, amaterska i niskobudžetna, ali istovremeno i dokaz da i loši horor filmovi sa možda i manje utrošenih para (vidi "Napuš(t)eni rudnik") mogu biti bar duplo bolji.

Na skali od (1-6) ocena: 1

2. The Cure (2014)

Šta tek reći o ovom čudu ? "Wedding Pact" bar nije pokušavao da bude ništa drugo osim neobavezne, doduše loše, rom. komedije dok je tema ovog filma, navodno, lek protiv raka i zavera da se to otkriće nikada ne prezentuje javnosti. Smešten u nekakve podzemne hangare koji izigravaju postrojenja farmaceutske kompanije i sa 2 lika u (svemirskim?) odelima koji baljezgaju tim hodnicima suočavajući se sa zaraženim i nezaraženim "zombijima". Vauuu...tek je ovo bilo naporno gledati. Gotovo nepodnošljivo.

Na skali od (1-6) ocena: 1*

*samo zato što ne postoji ocena NULA

3. Syrup (2014)

 "Sirup" je jedini od ova tri filma koji u stvari i liči na film. Snimljen po, kažu, popularnom istoimenom romanu, ovo je valjda trebala biti humoristična priča o surovom svetu današnjeg marketinga u kome cilj opravdava bilo koje sredstvo (vidi pod "Ajfonke nad pisoarima")  . Mada su osnovne poruke filma jasno predočene (piće pod nazivom "Fukk", ambalaža važnija od sadržaja, lažni identiteti i lažne emocije itd...)  paralelna "ljubavna" priča nije niti dovoljno interesantna niti su njeni akteri ubedljivi te film pada u neuspešnom balansiranju između satire i romanse.

Sa druge strane, i ta kritika potrošačkog društva, predstavljena je suviše (narativno) naivno, sa likovima koji su u stvari samo skice tih, verujem, sjajno zamišljenih persona, te gledaocu ni u jednom trenutku nije naročito stalo za sudbinu bilo koga od njih.

 Sa druge (od one prethodne druge) strane, melem je za oči pogledati film, a nakon prethodna dva već pomenuta, u kome primećujemo da su u ekipi bili i scenograf i kostimograf. "Syrup" ima taj bazični kvalitet da nije naporan za gledanje ali to ne znači i da nije, u većem delu, dosadan i jednostavno slab.

Na skali od (1-6) ocena: 2


recenzija: Biograf

Chef (2014)

Chef (2014)

Lepo je to kada se okupe prijatelji i snime film.

Nije lepo kada ti isti prijatelji, zajedno sa svojim prijateljima kritičarima, pokušaju da ti uvale muda za bubrege.

Režija: Jon Favreau
Glume: Jon Favreu,
                 John Leguizamo,
                 Scarlett Johansson,
                 Dustin Hoffman,
                 Robert Downey JR.

 Šef kuhinje Karl Kasper (Favreu) je, kako kažu, vrhunski kuvar, koji radi u elitnom restoranu čiji je vlasnik lik koga tumači Dastin Hofman. Domaćica restorana je Skarlet Johanson, Karlovu bivšu ženu glumi Sofia Vargera (to je ona što je poznata po nekakvom dugovečnom sitkomu...i valjda je poznata još po nečemu?) a njenog bivšeg muža (koji nije Karl) glumi lično Ajronmen.

Skarlet isprobava Karlove specijalitete

Impresivna ekipa zar ne ? A nisam sve ni pobrajao. Dakle, i vratimo se na početak teksta, na osnovu svega što sam znao o samom filmu (priznajem, nisam se baš nešto detaljno informisao osim nekih bazičnih podataka) očekivao sam da ću prisustvovati jednom opuštajućem, šarmantnom,nepretencioznom, zabavnom ostvarenju koje je Favrau kao veliki ljubitelj hrane (i kuvanja?) snimio za svoju i dušu svojih prijatelja.

I tako Chef i izgleda u nekih početnih 45 minuta filma. Karlu najavljuju posetu cenjenog kulinarskog kritičara koji, pokazaće se, neće biti nimalo zadovoljan sa Karlovim izborom hrane za to veče. Kreće mali rat preko društvenih mreža, Chef počinje da biva sve interesatniji kad... 
 Ćorak...
U trenutku kada se Chef totalo pretvori u tzv. road move od šarma je ostalo poprilično malo, a što se tiče opuštanja i zabave oni se do kraja, i to veoma brzo, totalno izgube i gledalac tih 114 minuta filma dobrano oseća... 

Da li je stvarno toliko nemoguće snimiti mali film u Holivudu u kome će glumiti poznati glumci tako da svaki takav pokušaj, pa čak i ovaj prosečan, američki kritičari moraju hajpovati (jel' to ta reč?) do neba ?
Preskočite Chefa. Nema puno razloga za njegovo gledanje.  Soundtrack  (koji je dobar) i onako možete da poslušate nezavisno od filma.

Na skali od (1-6) ocena: 3-

recenzija: Biograf

           

The Family (2013)

The Family (2013)

The Family  je, navodno, dokaz  da se, nekada izuzetni, režiser Luc Beson još nije vratio u formu.  Tačno je samo to da ovaj film  nije dostojan njegove nekadašnje reputacije. O formi mogu pričati tek nakon što pogledam i ovogodišnji mega-uspešni (po zaradi) Lucy.

    Nakon što je svoj poslednji veliki film "Jovanku Orleanku" snimio još u prošlom veku (1999) Beson se  okrenuo producentskom poslu (i uspešnom zgrtanju para). Filmovi (serijali)  poput Taken, Hitman, Transporter su imali odličnu prođu na bioskopskim blagajnama i njegova producentska kuća EuropaCorp je postala značajan igrač na evropskom ali i svetskom tržištu. 

"Familija" ima nesumnjivog šarma. Ova je priča o porodici ostarelog mafijaša Đovanija (Robert De Niro u formi koju trenutno ima i golman Bufon u Juventusu),  koja se, u statusu  zaštićenog svedoka seljaka   po Evropi. Sem što mu je ucenjena glava od strane bivšeg gazde, Đovani ima i veoma nezgodnu narav (tipa Baloteli/Suarez u svojim najinspirativnijim momentima) pa mu se nezgode (poput ubistva) često dešavaju...jednostavno, nekih navika se ne možeš otarasiti.

 Ako je De Niro ovde pater familijas, mater familijas je nesumnjivo njegova supruga Megi  (sjajna Mišel Fajfer). Megi je, za razliku od Đovanija, nešto smirenija te umesto da ubije neljubaznog prodavca samo mu zapali radnju. Verujem da ćete lako zamisliti u kakve su se tinejdžere razvili  njihovo dvoje dece ?

Ova crnohumorna komedija ima obećavajući početak u kom nam Beson  glavne likove uvodi na jedan gotovo spektakularan način. Tih prvih desetak minuta je furiozno i daje (lažnu) nadu da nas očekuje nezaboravno filmsko iskustvo.

 Kasnije, kako se radnja odvija, "Familija" zapada u probleme i sa tempom i sa (nagomilanim) pojedinačnim idejnim rešenjima većine situacija. Napr. postoji jedna montažna sekvenca koja se sastoji od gomile različitih kratkih scena  koje nam, navodno, služe kao objašnjenje zašto je Đovani odličan otac. Zamišljena verovatno da bude i smehotresna i eliptična, ona gotovo ne izaziva ni jedan osmeh a elipse su takve da nam nakon završetka te sekvence nimalo nije jasnija poenta koju nam je, valjda, morala pružiti.  Ispade da su, a naravno nisu, one najzanimljivije stvari isečene iz tih scena, pa je montirana od onih dosadnijh delova (a tome, vala, elipse ne služe).

 Takođe, to što film traje gotovo dva sata nimalo ne pomaže ukupnom utisku.

Ipak, završnica nam donosi relativno zabavni okršaj u kojem učestvuju svi članovi familije. Kao što rekoh "Familija" nije dostojna starih filmova Luc Besona, ali ako znamo kakvih tu sve ima bisera, i ovakvu, sa svim svojim manama,  sam pogledao sa  uživanjem. 

Nesumnjivo je glavni razlog tome, što u njoj defiliju i neki familijarni glumaci koje pamtimo po mnogo boljim filmovima iz onih zlatnih vremena...eh, mladosti moja (poklanjala si al si krala...)

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf

That Awkward Moment (2014)

That Awkward Moment (2014)

Postoji taj jedan, prilično neugodan trenutak, negde u petom minutu, gde shvatimo da je "That Awkward Moment" definitivno loš film. Priznajem, ipak, da se nisam žrtvovao u ime svih vas  i pogledao ga do kraja ne bih naišao na tu jednu stvarno smešnu foru. Bilo je to u 55 minutu. 

Režija:Tom Gormican
Glume: Zac Ephron
                Miles Teller
                Imogen Poots


Taj mladac, Zac Ephron, je nekakva velika tinejdžerska zvezda preko bare. Siguran sam  da se naše mlade čitateljke neće uvrediti ako kažem da je Zac  sladak momak koji ume da nauči tekst napamet. To je najveća pohvala koju, za sada, mogu da mu dam. 

 Ko zna, možda dečko ide na intezivne tečajeve glume (Stanislavski i ostali bakrači) i za koju godinu ćemo ga videti u nekoj ulozi dostojnoj bar nominacije za globusa a ne samo za (a ovo nije šala) "Best Shirtless Performance" koju je i osvojio na dodeli MTV nagrada upravo za ovaj film.

"That Awkward Moment" je debi čoveka po imenu Tom Gormican kome možemo zahvaliti i za  scenario i za režiju.

Ali neko je morao da uvidi i prepozna svu genijalnost ovog bezličnog i beskrvnog scenarija kada je odlučio da ga producira i napravi film od njega ? Kao što možete videti na slici iznad taj neko je upravo naš Zac (to je onaj što upire prstom na gospodina Gormicana). Pokazaće, bio je to odličan poslovni potez. Film je skarabudžen za nekih 8 miliona dolara a zaradio je finih 40. 

 Inače, vi koji ćete ipak gledati ovu romantičnu dramu/komediju prisustvovaćete paradi kvazi intelektualnih razgovora između (poslovno) uspešnih mladih ljudi koji u tom predivnom New Yorku imaju samo ljubavne probleme. Dobro, često će ti razgovori biti prošarani  "šalama" o diku i koku, vertikalnom pišanju i sličnim, naravno, veoma smešnim, doskočicama. Kao što rekoh sačekajte taj 55 minut. E to je stvarno smešno.
 Takođe, glavnu žensku ulogu glumi glumica koja nije Skarlet Johanson.

Ja nisam Skarlet

A pitao sam se zašto Skarlet nije više plavuša. 

Na skali od (1-6) ocena: 2

recenzija: Biograf

Coffee Town (2013)

Coffee Town (2013)

Glenn Howerton nas već deset godina zasmejava u seriji "It's Always Sunny in Philadelphia" (ako ništa drugo bar pogledajte par epizoda i proverite da li vam se taj tip humora dopada...inače, onih desetak epizoda koje sam uspeo da pogledam uglavnom su bili urnebesni) a ovaj film kao da je upravo stigao iz tog univerzuma.

Doduše, taj šmek osim Howertona daje i scenarista i režiser ovog filma, Brad Copeland koji se uglavnom bavio radovima na TV. Bio je producent i scenarista (pojedinih epizoda) serija poput  "My Name is Earl" (još jedna dobar sitkom kojeg nikako da pogledam do kraja) i "Arested Development".

 "Coffee Town" ima puno odlika pomenutih serija. I ovde se humor gradi poigravajući se sa određenim stereotipima (bilo rasnim ili napr. muško-ženskim) često na granici neukusa ali nikada ga ne prelazeći.  

 Priča je veoma jednostavna i bavi se nastojanjem našeg glavnog junaka da njegovo omiljeno mesto (koje mu služi i kao radno zbog besplatnog Wi-Fi) sačuva od promene i pretvaranja u običan bar. Pomoć mu (ne)voljno pružaju dvojca drugara.

U ostalim ulogama takođe nalazimo na glumce koje prepoznajemo iz nekih drugih TV serija. 
"Coffe Town" je imao limitiranu bioskopsku distribuciju i prvi je produciran film od strane web sajta http://www.collegehumor.com/  i kao takav, na kraju je ispao poprilično uspeo.

Sa budžetom od samo dva miliona dolara u svakom slučaju je smešniji od mnogih visokobudžetnih komedija koje sam recenzirao i ovde.


Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf