(3 u 1) Horor: Howl (2015), Let Us Prey (2014), Musaranas aka Shrew s Nest (2014)

(3 u 1) Horor: Howl (2015), Let Us Prey (2014), Musaranas aka Shrew s Nest (2014)

Odgledano... da se zabeleži.

1)  Howl (2015) 

Trejler za ovaj film mi je bio fenomenalaaaan... tj. više ideja nego sam trejler. Vanzemaljci napadaju voz..ne, Vukodlaci napadaju voz...da, Vukodlaci. Da li ste gledali ranije, ikada, vukodlake koji napadaju Thomas The Tank Engine i njegove drugare ?

Glavni junak je kodukter Joe (Ed Speleers koji je već iskusan sa vukodlakinjama)  koji ima nesreću da se zatekne u noćnoj smeni u vozu zaglavljenom u nekoj engleskoj nedođiji. Ajde što on nema sreće nego nemaju ni ostali putnici jer em što kasne, em što će ih uskoro sve satrti opaki monstumi..

"Howl" traje jedva 90ak minuta ali u trenutku kada film tamo negde u tridesetom krene sa "akcijom" pretvara se u dosadno, bezvezno filmsko đubre koje negledljivo na gotovo svim nivoima. Pokušaji komike su efektni koliko i Partizan protiv Augsburga a tek je završnica vrhunac gluposti.

A možda sam previše očekivao pa sam zato tako strog... bilo kako bilo

Na skali od (1-6) ocena: 1
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2) Let Us Prey (2014) 

Proteklih par godina svedoci smo takozvanog revival-a/omaža filmskoj estetici osamdesetih ili još tačnije, direktnom kopiranju pojedinih koncepata/tema pojedinih kultnih filmova i autora. I mada je takav način rada oduvek bio prisutan nikada nisam cenio neke filmove samo na osnovu toga što me podsećaju na neke druge.

Jer ti drugi, ti uzori, ne samo da su mi draži, nego su objektivno uglavnom miljama (ili ako nismo u USA, kilometrima) bolji od filmova koji pokušavaju da ih "imitiraju" ili "reintrepitiraju".

Ovaj, gotovo sigurno najbolji irski horor iz 2014 godine (jer i ne znam da li je uopšte i snimljen neki drugi... irski) je jasna posveta radovima Džona Karpentera (od "Napada na policijsku stanicu" do "Princa tame") sve sa karakterističnom ala Karpenter muzičkom temom.

Ali kada se iskobeljamo iz uzora i odavanja počasti nekim (znatno boljim) filmovima "Let Us Prey" nam svojim konceptom ne nudi gotovo ništa novo niti pamtljivo. Štaviše, čak i taj "origanalni" deo o misterioznom strancu snažno podseća na jedan. što bi rekli braća Hrvati, TV uradak (ali ne Severine) Stivena Kinga koji začudo nije ekranizacija njegove novele već originalni scenario "Oluja veka"

Okej. Ima ovde nekoliko efektnih scena, atmosfera je pristojna ali... od ove ocene dalje neće moći,

Na skali od (1-6) ocena: 2+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3) Musaranas aka Shrew's Nest (2014) 

Španska, naizgled, varijacija na "Misery" je mnogo 'tela a malo toga postigla.

Odmah da kažem. Glavna glumica, Macarena Gómez, je odlična. Ludački ubedljiva. 

"Shrew's nest" je kamerni film, gotovo u celini smešten u jednom stanu,  sa veoma malim brojem glumaca i očigledno ograničenim budžetom. To mu ne smeta da bude vizuelno pristojan, naprotiv. 
Upravo je veština koju su pokazali debitanti, Juan Fernando Andrés i Esteban Roel, u tom skučenom prostoru impresivna, mada nema sumnje da je tu veliku ulogu odigrao i producent, veliki Alex de la Iglesia 

Opet, za film koji traje samo 91 minut, i to u ovom žanru, neoprostivo je da bude monoton ali još veća greška je kada počne upadati iz klišea u kliše. U poslednjoj trećini se pretvara u gotovo negledljivi karambol.. nasilja ali nažalost i uveliko logike...

Tanka, veoma tanka trojka... samo zato što je ovo debi ali još više jer je van engleskog govornog područja...


Na skali od (1-6) ocena: 3-

El Internado aka Internant aka Закрытая школа aka L-Internat

El Internado aka Internant aka Закрытая школа aka L-Internat

Da parafraziram slogan jednog nedavno upokojenog radija, "BVIZ ne igra na rezultat, BVIZ igra za publiku" te stoga, ponovo pišemo o onome šta ta publika ovde najviše čita. To nisu ni opisi horor filmova, oštre i beskrupolozne recenzije najnovijih italijanskih giallo produkata iz sedamdesetih godina prošlog veka, niti su to, nažalost, avanture nikad prežaljenog (ali ni nikad upokojenog) Bozze Vampira iz Zemuna. Ne, najviše se čita, i to veoma ubedljivo, taj jedan tekst o sasvim pristojnoj i solidnoj seriji koja je stigla iz Španije pre nekih osam godina.

Tu kritiku smo objavili 25 maja 2012 godine, serija je u Španiji debitovala 24 maja 2007, a evo 29 jula (koji nije maj) 2015 godine i dalje pišemo o njoj.

Nije "Internat" bio samo popularan na ovom sajtu, niti samo u Srbiji. Njegova popularnost (i originalnost) oduševila je publiku širom sveta, te su napr. u Francuskoj, 2009 godine snimili svoju verziju "Internata" pod nazivom, naravno, "L'Internat".
 Evo uvodne špice:




Francuski rimejk nije imao uspeha i sa samo 10 epizoda završio je svoje emitovanje već iste godine.
Zato je ruska, i ako snimljena samo za dve godine (2011-2012) imala četiri sezone i čak 134 epizoda.
Na youtube možete pogledati mnoge epizode "Закрытая школа"


a evo i zanimljivog malog poređenja između ruske i španske verzije

Le foto proibite di una signora per bene aka Forbidden Photos of a Lady Above Suspicion (1970)

Le foto proibite di una signora per bene aka Forbidden Photos of a Lady Above Suspicion (1970)

Redosled gledanja bio je sasvim drugačiji. Prvo sam pogledao ovaj šarmantni krimić gospodina Luciano Ercolia a tek potom onu papazjaniju (ali i dalje šarmantnu) od "Smrti koja hoda u ponoć". Ali evo, konačno, i "Nevaljalih slika dame izvan svake sumnje"...

 
Režija: Luciano Ercoli

Glume:   Dagmar Lassander, Nieves Navarro as Susan Scott,Simon Andreu,Pier Paolo Capponi

                      

O čemu se ovde radi: 

Minu (Lassander) je srećno zaljubljena supruga koja ništa drugo ne radi u životu osim što smišlja šta će obući za svog fantastičnog (biznismen) muža i kada će mu dati...odmah...ili malo kasnije. Naravno, ima i obaveze da se provodi po disko klubovima (pre pojave diska) i da se redovno kupa. Za razliku od naše stare dobre Fenech ovde Lassander uglavnom preferira punu kadu..nažalost takođe punu i sapunice.

Dakle, Minu je jedna tipična giallo 'domaćica' kojoj se život svodi, za razliku od Ekrema, na kuća-zabava-kuća i, kao što je tipično za giallo, uskoro će postati centar jedne ludačko paronoične zavere u kojoj ne znamo ni ko koga ni zašto...

Ali da pokušamo da objasnimo priču jer "Le foto proibite di una signora per bene" ima za, za razliku od većine filmova koji se kite giallo perjem, jedan pristojan i najvažnije logički sasvim validan zaplet.

Elem, dok se, sasvim nevino i naivno, šetala duž obale Minu napada siledžija na motociklu. Lako je savlada i strovali na zemlju. I taman, kada Minu, a i mi svi, očekujemo silovanje, motociklista izvlači jedan drugi...argument. Kaže on našoj Minu, da je njen dragi muž Piter varalica i ubica.
 Naravno, uplašena Minu ne zove ni policiju ni pomoć već u nekom lokalnom bistrou pije pivo i čeka svog Pitera. A i on, lepo zaključi, "Draga moja, ništa ti se nije desilo, samo je taj manijak malo uplašio".

Uskoro, manijak/motociklista počinje da ucenjuje Minu sa trakom na kojoj je snimljen glas njenog Pitera dok ubija svog poslovnog partnera. Ucena ubrzo vodi do jednog specifičnog (a za giallo tako nam dragog) sado/mazo/seksi odnosa između ucenjivača i žrtve.

Simon Andreu je taj manijak. I ovde je dovoljno upečatljiv i zlokoban da bi mu svaka dala...

najveće hitove Lepe Brene i Slatkog Greha ?

Ključna reč iz naziva filma:

Lady iliti signora

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 (ljubav i ) Moda

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Osim pristojne misterije (razrešenje nije baš lako dokučiti, verujte mi) u pitanju je jedan veoma lep film. Kada kažem lep mislim pre svega na vizuelni aspekt. Žene će voleti ovaj film zbog odeće koju nose glumice*. To vam je, prava modna revija. Od frizura, perika,haljina, kostima, nameštaja... prelepo.

tu je i neizbežni heroj FIĆA

* 'a muškarci će voleti ovaj film kada te glumice ne nose tu odeću' bi bila veoma zgodna rečenica da ovaj krimić nije koprodukcija sa Španijom. Zbog njenih cenzurskih zakona 'Forbidden Photos of a Lady Above Suspicion' deluje mnogo čednije nego što smo svi mi to zaslužili...eh...prokleti Španci.

Šta je dobro u ovom filmu ?

  Muziku je komponovao genijalni Morikone uz pratnju takođe talentovanog Bruno Nicolai te je, osim za oči, ovaj film praznik i za uši.

Šta je još dobro u filmu ?

 Evo ovo:

i ovo:

Čitanje stripa nikada ne može da bude loše...naročito u krevetu.

Šta je loše u ovom filmu ?

 Nismo videli koji strip čita. Ali ni šta se desilo kada ga je prestala čitati.

U stvari...tu vas lagim. Evo šta se desilo:

Posekla se prilikom brijanja ?

Šta je još loše u ovom filmu ?

 Oni koji očekuju manijaka sa rukavicama, more krvi i raznovrsna masakriranja biće verovatno razočarani ovim filmom jer nema ništa od ovog prethodno navedenog...osim tih rukavica. "Le foto proibite di una signora per bene" je snimljen '70 kada su ovakve misterije bile standardne za giallo. Još nije krenula rapsodija nasilja koju napr. poznajemo iz Argentovih filmova i koja obeležava drugu, dominantniju, giallo fazu.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

 Naravno. Mada nemam nekakve velike zamerke na ovaj ulickani krimić, on jednostavno nije preživeo sud vremena, ali i ovakav, fina je slikovnica vremena u kome je nastao. To što je muzika fenomenalna, glumice lepe a zaplet solidan ne može nikako da škodi.

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

  Svakako. Pa sam Ercoli je u svom poslednjem (trećem) , krvavijem i definitivno luđem giallo ostvarenju, "La morte accarezza a mezzanotte aka Death Walks at Midnight" dobrano omašio metu.

Vredi li ovo gledati ?

   Poslušajte.

Samo zbog soundtracka vredi ga pogledati. Ali ne samo zbog toga.

Zaključak za kraj:

Luciano Ercoli  nije imao veliku karijeru. Debitovao je ovim filmom a nakon toga, do 1978 g., snimio još sedam (lakih) komada. Na IMDB trivija kažu da se povukao iz sveta filma kada je dobio nekakvo veliko nasledstvo.
 Ono što je značajnije jeste da je ovaj šmeker Luciano smuvao Nieves Navarro (koja mu je glumila u većini filmova) i da su bili u braku sve do njegove smrti pre par meseci (mart 2015).

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

5 donne per l"assassino aka Five Women for the Killer (1974)

5 donne per l"assassino aka Five Women for the Killer (1974)

Šta uraditi kada vam supruga umre na porođaju a nedugo zatim otkrijete da ste sterilni i da dete nije vaše ? Možda da krenete u ubilački pohod na sve trudnice...

Režija: Stelvio Massi

Glume: Francis Matthews ,Pascale Rivalult ,Howard Ross

                      

O čemu se ovde radi: 

Novinar Giorgio se vraća sa službenog puta i hita domu svome, domu voljenome... jer tu ga čega draga koja se porađa. Kad tamo, u kućnim uslovima, zbog hitnosti, porođaj obavlja porodična prijateljica doktorka Lidija, ginekolog u lokalnoj bolnici. Čekaju ga tužne vesti. Operacija uspela, pacijent umro. Ali barem je beba živa. Smeštena je (beba) na odeljenju za nedonoščad. U inkubatoru, jadničak.
 Naravno, pošto je u pitanju giallo, ono što sledi nije priča o samohranom ocu koji odgaja svog sina jedinca jer, kako će se ubrzo ispostaviti, on tom detetu i nije otac. Naime, Giorgio je sterilan. Još jednom je Lidija "odgovorna" za ovu vest. Giorgio će tu informaciju otkriti kada se dokopa svog zdravstvenog dosijea koji je ležerno ostavljen na njenom radnom stolu.

Kao šlag na torti, uskoro se pojavljuje tipični giallo serijski ubica koji ovog puta na zub (i nož) uzima trudnice. Ne brinite,  nisu mu na meti one u devetom mesecu, već one tek "začete", one koje vole da se tuširaju i često presvlače.

Ključna reč iz naziva filma:

 5

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 ravno...

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Nešto. Ima nešto. Doduše, nema nikakve veze sa samim filmom. Glavni glumac mi je odmah privukao pažnju. Bio mi je strašno poznat...i da... bio je to upravo on.

Ne prepoznajete ga ? Nemoguće...

Ni dalje ne znate ko je on ? Ccccc,,,, onda mora da niste matori kao ja. Ali svi oni, matori, setiće se Francisa iz školskog programa i (tada jedine) emisije za učenje engleskog jezika. Da, Francis je onaj gospodin iz BBC serije "Follow Me" .

Šta je dobro u ovom filmu ?

Nema sada tu nešto za hvalu. "5 ubica za ženu" pardon, "5 žena za ubicu" je veoma, veoma generički proceduralni krimić koji sa pravim giallo ima samo formalne veze. A ni rukavice koje ubica nosi nisu crne. Muzika, džez...dobra...ne tako pamtljiva ali solidno...ko voli džeeez...uživaće...u soundtrack-u. Film slobodno preskočite.

Šta je još dobro u filmu ?

 Kada već moram nešto da izdvojim, ako izbacimo sve  neinteresantne scene, i ostavimo samo one malkice zanimljive film bi trajao nekih 7 minuta...i 42 sekunde.

Šta je loše u ovom filmu ?

 Nije ovo loše, loše...samo je dosadno. Ravno. Jedino što drži pažnju jeste ta glavna misterija. Ko je, dođavola taj ubica ? Da li je to ožalošćeni udovac ? Da li je to doktor preljubnik ? Da li je to zet...ili svastika ? Da li će se pojaviti neka koja nosi brushalter veći od B ? Da, svakakva pitanja vam padaju na pamet dok gledate "5 donne per l'assassino". 
Zato je najbolje da ga ne gledate. 

Šta je još loše u ovom filmu ?

Scene ubistava, scene istrage, scene između ubistava. Stelvio Massi je ovo režirao kao da nije bio prisutan...duhom. Nezainteresovan, bezvoljan. Nije scenario toliko loš i neki veštiji (ili inspirativniji) režiser bi možda mogao iz ovog izvući bolje. 

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

 Mnogi, napr.  Lo strano vizio della Signora Wardh aka Blade of the Ripper  ili 
 napr. L'uccello dalle piume di cristallo aka The Bird with the Crystal Plumage 

i mnogi drugi...

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

  Ovaj Howard Ross je glumio čak i u lošijem

Vredi li ovo gledati ?

   Pokušavam da nađem neki, bilo koji, razlog za preporuku...

Zaključak za kraj:

Ne, nisam ga našao. Ni zaključak a ni bome razlog da pogledate ovaj giallo.

btw. naziv filma je direktni omaž/krađa od daleko poznatijeg/boljeg Bavinog filma o kome ćemo pisati neki drugi put

Na skali od (1-6) ocena: 2

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka 

Indagine su un cittadino al di sopra di ogni sospetto aka Investigation of a Citizen Above Suspicion (1970)

Indagine su un cittadino al di sopra di ogni sospetto aka Investigation of a Citizen Above Suspicion (1970)

Da odmah raščistimo jednu stvar. Ovo nije giallo. Ali, reći će neko od vas, film je snimljen 1970 godine u Italiji, muziku (i to jednu od svojih najboljih) je radio Enio Morikone, glumi Florinda Bolkon, kako onda nije giallo ?

 A ja ću još dodati da se odmah na početku odigra i krvavo ubistvo (žiletom preko nežnog ženskog vrata)... pa opet "Istraga nad besprekornim građaninom" nije giallo.
 Naprotiv.
U pitanju je oštra satira tadašnjeg "stanja nacije" u Italiji i odnosa pojedinca i sistema, sistema duboko zagađenog i korumpiranog. Otprilike kao i naš poslednjih stotinjak godina.

Režija: Elio Petri
Glume: Gian Maria Volonte
             Florinda Bolkan

Fenomenalni Volonte, koji svojom pojavom i snagom interpetracije prosto "pokida" svaki kadar u kome se nađe, glumi iskusnog i poštovanog inspektora koji, iz prozaičnih razloga, poput dosade i zato što mu se eto može, ubija svoju ljubavnicu (Bolkan).
 A da (nama i njemu) bude još zanimljivije podmeće direktno inkriminirajuće dokaze koje upućuju ka pravom ubici (dakle ka sebi) pa čak i lično predvodi istragu.

Izuzetno uzbudljiv i originalan početak (kojim sam vam ja ispričao i tako vas malčice zeznuo, ali verujte to je samo prvih 10 minuta filma) prati jednako intrigantan nastavak koji donosi nove slojeve u ovoj priči i polako nas prenosi sa terena trilera ka terenu političkih intriga i beskrupulozne satire.

Kada zakoračimo u drugi deo filma, sve jake karte su već na stolu, ali umesto odlučne završnice, film sve više tone ka apstraktnosti i svetu koji je bliži junacima jednog Kafke. 

 "Indagine su un cittadino al di sopra di ogni sospetto" počinje da se pomalo "davi" u predugim dijalozima (koji sve više liče na monologe) a i konkretne političke teme/protesti postaju sve više locirani u taj vremenski okvir u kojem je i sam film realizovan, pa, nažalost, pojedini njegovi segmenti jednostavno ne mogu da prežive sud vremena.

Te 1970 godine film je doživeo izuzetan internacionalan uspeh i uspeo je da osvoji i oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Ono što je posebno zanimljivo jeste da nam je te iste godine Italija podarila još nekoliko veličanstvenih filmova a o jednom od njih, koji i danas izgleda fascinantno i vanvremenski, i koji na  bolji način šalje univerzalnu (u tom konkretnom slučaju) antifašističku poruku pisaću veoma skoro.

Na skali od (1-6) ocena: 4*

* impresivni Volonte zaslužuje bar svih 6 zvezdica

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

Il tuo vizio è una stanza chiusa e solo io ne ho la chiave aka Your Vice Is a Locked Room and Only I Have the Key (1972)

Il tuo vizio è una stanza chiusa e solo io ne ho la chiave aka Your Vice Is a Locked Room and Only I Have the Key (1972)

Kada spojimo Edgara Alana Poa, italijanski GIALLO, muziku Bruno Nicolaia i neizbežnu Edwige Fenech dobijemo upravo ovo:



Režija: Sergio Martino

Glume:   Luigi Pistilli

                Edwige Fenech

                Anita Strindberg

                      

O čemu se ovde radi: 

Pisac (propali) Oliverio organizuje na svom imanju zabave na kojima su glavni gosti njegovi prijatelji ali i pripadnici obližnje hipi komune. Glavna zvezda ovih zabava je njegova supruga Irina (Strindberg) nad kojom se Oliverio bezdušno iživljava i ponižava. Kada se desi ubistvo devojke/ljubavnice sa kojom je Oliverio bio u vezi on postaje i glavni osumnjičeni. 

Ključna reč iz naziva filma:

Toliko je dugačak naziv ovog filma da mi je veoma teško da izdvojim samo jednu reč...
ali ipak:

Il

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

 Mačka

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Nešto ? Svašta. Sergio Martino je režiser i dovoljno je pogledati samo njegov opus koji je ovde već prikazan (i ovde i ovde a bome i ovde). Edwige Fenech je uvek vredna gledanja, o Strindbergovoj lepoti sam već pisao, a muzika Bruno Nicolai je ne toliko upečatljiva (mada jeste odlična) koliko je prilagođena baroknom/gotskom stilu/atmosferi filma.

Šta je dobro u ovom filmu ?

 Inspirisan delima Edgara Alana Poa "Your Vice Is a Locked Room and Only I Have the Key", na nivou ikonografije i određenih motiva, se svakako može tumačiti kroz Po-ov univerzum. Vizuelno, film je prelep, ali na to nas je već navikao Martino svojim radovima pa ovo ne predstavlja nekakvo iznenađenje.

Šta je još dobro u filmu ?

 Lepotica Anita Strindberg ovde dokazuje da je bila i talentovana glumica, a njen lik, gotovo do ludila dovedene žene (savremenim rečnikom rečeno "žrtve nasilja u porodici") je snažan i ubedljiv.

Šta je loše u ovom filmu ?

 Nećete verovati ali Edwige Fenech. Ne, nije dobra Edwige  svojom glumom kriva. Jednostavno njen lik, koji se pojavljuje negde početkom druge trećine ovog giallo klasika, kao da je ubačen iz nekog drugog filma. Ona je svojom pojavom (kao neka dalja rođaka, Oliverio joj dođe, ako se dobro sećam,teča ?) zadužena da sludi mladog i naivnog komšiju, inače motoristu/motor-džokeja), da smuva izgubljenu Irenu, ali i da zaludi svog teču.
 Fenech svakako svojom pojavom ume da izazove svakakve vrste ludovanja ali ovde mi nedostaje još nešto osim njene pojave da stvarno poverujem u ovakve (prebrze) reakcije naših tragičnih* protagonista.

*tragičnih u smislu svojih sudbina, ništa ovo nije bilo ironično

Šta je još loše u ovom filmu ?

Zaplet. Tačnije rasplet. Mada i samim svojim nazivom Martino aludira na svoj prethodni film "Lo strano vizio della Signora Wardh" (sa gotovo istovetnom ekipom kao i ovde) koji je pravi primer gaillo "tour de force"  raspleta i preokreta raspleta sa raspletom u preokretu raspleta raspleta, ovde taj rasplet  ne deluje previše utemeljen u samoj priči i nije me, što bi se reklo,"kupio". Mada, sama završnica završnice sa mačkom je fini "touch" koji, osim na Poa, aludira i na jedan film koji je snimljen godinu dana ranije, a o kome ste mogli čitati ovde. Nije ni "Lo strano vizio della Signora Wardh"  imao nekakav logičko/realno/naučni dokazan završetak ali u njega sam jednostavno verovao.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

 Martinovi filmovi: Torso, Lo strano vizio della Signora Wardh, Morte suspeta di una minorenne 

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

  Martino:  Tutti i colori del buio aka All the Colors of the Dark

Vredi li ovo gledati ?

   Mnogima/nekima je ovo najdraži Martinov film. Poštujem to. Mene nije ni oduševio ni razočarao. Mada, kada na samom  početku ima ovakvu scenu

očekuješ mnogo više od njega. Sve u svemu, vredi pogledati. Zbog mnogih, već predočenih, razloga. One druge otkrijte sami.

Zaključak za kraj:

Da bi ste u potpunosti razumeli giallo i zbog čega je on tako zanimljiv i specifičan žanr ovaj film predstavlja  jedan od neophodnih ključeva za razrešenje te misterije.

Na skali od (1-6) ocena: 3

recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka