Seraphim Falls (2006)

O kako me je iznervirao ovaj film. Na jednom mestu okupiš baje poput Brosnana i Nisona, imaš genijalca iza kamere poput Džon Tola koji stvarno vrhunski odradi svoj posao i napraviš ovakav krš onda nema milosti. Naročito kada sve te talentovane ljude angažuješ za žanr koji je klinički mrtav poput (nikad prežaljenog) vesterna i umesto pokušaja barem veštačkog disanja zabodeš još jedan kolac u njega. A Seraphim Falls je jedan pravi i to glogov...

Režija: David Von Acken
Glume: Liam Neeson
             Pierce Brosnan
             Michael Wyncot


A počeo je tako sjajno. Začuje se pucanj i Brosnan, koji je do tada mirno sedeo pod krošnjama drveta prekrivenog snegom, biva pogođen. Pogođen ali i dalje sposoban da se sjuri niz padinu, sakrije svoje tragove a potom i savlada jednog od progonitelja u jednoj bizarnoj ali efektnoj sceni koja uključuje bacanje/padanje noža sa vrha stabla na glavu.

Sve je tu. Ikonografija, glumci pa čak i Ed Lauter zbog koga i "Seraphim Falls" svojim početkom neodoljivo priziva sećanja, na inače sjajni, Death Hunt.

Taj prvi, snežni deo filma je odličan. Nison predvodi grupu unajmljenih lovaca na glave koji, iz nekog, samo Nisanu dobro poznatog razloga, po svaku cenu, želi da uhvati živog trapera(da li je samo traper?) Brosnana.

Nažalost, kada se potera preseli u sunčane predele i kada polako otkrivamo skrivene slojeve motiva i postupaka naših protagonista film neizdrživo srlja ka ambisu...

Umesto priče o osveti, moralu i pokajanju na surovom divljem zapadu dobijamo upravo priču o osveti, moralu i pokajanju ali ispričanu na jedan totalno pogrešan način. Kada se potera pretvori u karikaturu, zahvaljujući, blago rečeno, nelogičnim postupcima aktera, i kada reditelj (koji je i scenarista) u priču, na prilično bukvalan način uvede i boga i satanu, i kada se čitav film pretvori u jednu pretenciozno kvazifilozofsko proseravanje (da 'prostite na ovom izrazu ali ovo đubre i ne zaslužuje bolje) kojim se vređa gledaočeva inteligencija od filma ne ostaje ništa. U toj završnici, koja se odigrava u pustinji,prosto je žalosno gledati ove dobre glumce, koji se kao ribe na suvom, batrgaju sa lošim dijalozima i neverovatnim psihološkim obrtima pred koje ih dovodi "genijalni" David Von Acken. Mrzim Davida Von Ackena !

Na skali od (1-6) ocena: 2*

* iz poštovanja prema uloženom trudu glumaca i predivnoj fotografiji Džona Tola

recenzija: Biograf