Mlađi čitaoci se ne sećaju onih "zlatnih" vremena iz "veselih" devedesetih, kada su se, u jednom periodu, po video klubovima nalazile samo legalne VHS kopije. Zbog sankcija, među tim legalcima, nije bilo filmova mejdžors kompanija pa su nam razni Vings Hauseri bili glavna ponuda na policama. Svaka čast Hauseru, imao je on i okej filmova, ali izabrati tada dobar film (a pogotovo kad često svraćaš u te klubove i zbog zgodnih plavokosih radnica ) bilo je veoma teško. Podsetimo ove mlađe, tada je internet bio tek u povoju a informacije o određenim filmovima mogli ste saznati samo putem određenih filmskih časopisa čijih se imena retko ko seća. Da skratim priču, glavna metoda odabira (osim preporuke) bio je omot kutije. Otprilike tako, zahvaljujući svom omotu, i ova tri filma su dospela u moje ruke.
1. The Wedding Pact (2014)
Od samog početka, prvih scena tzv. flešbekova smeštenih u studenski kampus koji se odigravaju nekih deset godina pre aktuelnih dešavanja, u kojima matori glumci glume (tako što imaju drugačije frizure nego u sadašnjosti) mlade studente shvatate da prisustvujete jednoj katastrofi. Ali kao što kapetan nikada ne napušta brod koji tone (osim ako nije kapetan Konkordije) ni ja nisam prekinuo sa gledanjem. Bilo je teško iskustvo ali učinih to zbog vas, dragi moji čitaoci.
Ovo jeste romantična komedija, amaterska i niskobudžetna, ali istovremeno i dokaz da i loši horor filmovi sa možda i manje utrošenih para (vidi "Napuš(t)eni rudnik") mogu biti bar duplo bolji.
Na skali od (1-6) ocena: 1
2. The Cure (2014)
Šta tek reći o ovom čudu ? "Wedding Pact" bar nije pokušavao da bude ništa drugo osim neobavezne, doduše loše, rom. komedije dok je tema ovog filma, navodno, lek protiv raka i zavera da se to otkriće nikada ne prezentuje javnosti. Smešten u nekakve podzemne hangare koji izigravaju postrojenja farmaceutske kompanije i sa 2 lika u (svemirskim?) odelima koji baljezgaju tim hodnicima suočavajući se sa zaraženim i nezaraženim "zombijima". Vauuu...tek je ovo bilo naporno gledati. Gotovo nepodnošljivo.
Na skali od (1-6) ocena: 1*
*samo zato što ne postoji ocena NULA
3. Syrup (2014)
"Sirup" je jedini od ova tri filma koji u stvari i liči na film. Snimljen po, kažu, popularnom istoimenom romanu, ovo je valjda trebala biti humoristična priča o surovom svetu današnjeg marketinga u kome cilj opravdava bilo koje sredstvo (vidi pod "Ajfonke nad pisoarima") . Mada su osnovne poruke filma jasno predočene (piće pod nazivom "Fukk", ambalaža važnija od sadržaja, lažni identiteti i lažne emocije itd...) paralelna "ljubavna" priča nije niti dovoljno interesantna niti su njeni akteri ubedljivi te film pada u neuspešnom balansiranju između satire i romanse.
Sa druge strane, i ta kritika potrošačkog društva, predstavljena je suviše (narativno) naivno, sa likovima koji su u stvari samo skice tih, verujem, sjajno zamišljenih persona, te gledaocu ni u jednom trenutku nije naročito stalo za sudbinu bilo koga od njih.
Sa druge (od one prethodne druge) strane, melem je za oči pogledati film, a nakon prethodna dva već pomenuta, u kome primećujemo da su u ekipi bili i scenograf i kostimograf. "Syrup" ima taj bazični kvalitet da nije naporan za gledanje ali to ne znači i da nije, u većem delu, dosadan i jednostavno slab.
Na skali od (1-6) ocena: 2
recenzija: Biograf
Subscribe to:
Post Comments
(
Atom
)
Post a Comment