U Planinici i nema baš nekih zanimljivih dešavanja pa preskačem razgovor sa popom.
U Beogradu, na topčiderskoj železničkoj stanici, Nemci, kao robu, sortiraju zarobljene oficire i vojnike. Na drugom koloseku, sa prozora putničkog vagona krcatog raznim svetom, viri glava Žarka Taralića, smrknutog i bledog.
|
Topčiderska železnička stanica u Lazarevcu |
|
Smrknuti i bledi Žarko |
|
Na sreću, tu mu je ptičica |
|
Opa Bato, vidi ko je još tu ! |
|
Prvo (vidljivo) ubistvo od strane okupatora. Epizoda 6. |
|
Ko ne puši, Izdajnik |
|
"Gospodo, kad nas bude ogrejalo sunce sa istoka naš narod će
opet biti slobodan i srećan"
|
|
Dosta mi je i tebe i tvojih komunista, 'esi čuo mali !!!! |
I sve je ovo o.k., nisu ove scene dosadne, ipak se nešto dešava, interesantno je...a onda... ko iz vedra neba ulazi u kadar On.
Ovo je policajac,agent, po vozu traži sumnjivce. Imali smo takvih, karakterističnih likova, puno u našoj kinematografiji (i TV i filmskoj) . I uvek je to zgodan trenutak za izgradnju napetih kadrova. Da li će ili neće otkriti naše ? "Da vidimo vaše propusnice", "Pokažite ausfajse" i sl., svima nama drage rečenice, jer znamo šta sledi. To je draž. Nije bre ovo GSP i BusPlus pa da, ako već nisi uspeo da prebiješ kontrolora, u najgorem slučaju, bivaš samo izbačen iz prevoza. Ovo je bre rat, što bi rekao Tile, bogca ti tvog. Ovde lete glave.
U početku, sve deluje onako kako smo navikli. Znači normalno. A onda, ovaj glumac (kome stvarno ne želim znati ime) preuzima šou.
Ova scena je neverovatna čak i za nivo "Ravne Gore". Agent drži u rukama makaze, urla, krevelji se i tako se veštačko smeje da nakon kratkog vremena bude ovo veoma mučno gledati. Od sramote.
I to traje i traje...i traje...
I nije tu toliko kriv ovaj nesrećni glumac. Nije mi uopšte jasno kako je režiser mogao dozvoliti da ova scena ovoliko traje, zašto je nije isekao na vreme jer osim transfera blama, gledalac ništa više ne dobija sa njom.
|
Iskočio iz voza i spasio se |
Teško je bilo nakon toga nastaviti gledanje.
|
Pukovnik i saborci |
U rano jutro, na uzvišenju iznad reke, zagledani u Drinu, stoje pukovnik Mihailović i njegovi saborci. Došao je momenat da se pređe u Srbiju.Najednom, iz dna kolone prema šumi, začuše se nepoznati glasovi. Krupnim koracima, odvažno i snažno, prema njima hoda grupa uniformisanih i naoružanih lica.