Ovo je samo lista pesama/kompozicija koje sam najviše slušao tokom ove godine na izmaku. Uopšte ne moraju biti iz 2015 godine. Štaviše, većina i nije.

prvi deo (43-36) liste je ovde

35. Mića Marković "Otpisani" (1972)


Legende... a i deca su mi se već "popela na glavu" ;) koliko sam puta morao da ovo pustim u kolima...




34. Mina L'Eclipse (1962) 

Legende...Mikelanđelo A., Fusco, Mina...



33. The Decemberists - "The Mariner's Revenge Song"
Jedan od bendova koje sam u potpunosti otkrio tek ove godine...
 

32. Devotchka La Lorrona

Sa albuma "Una Volta" iz 2003 godine....
 

31. Koop Island Blues (2011)

Sve je ovde, osim glasa, semplovano...
 

30. Billy Bragg & Wilco-"Way Over Yonder in the Minor Key" from "Mermaid Avenue"

Samo "Vauuuuuuuuuuuuuuuuuuu...."...
 

29. Neozbiljni pesimisti "To narod zna"

"Narod zna ?" Ma nemoje biti neozbiljni ;)

 

28. Gorky's Zygotic Mynci - Fresher Than The Sweetness In Water

Sećanja na neka stara davna vremena...
 

27. PJ Harvey - In The Dark Places (2011)

Potresno....
 

26. Asaf Avidan - One day / Reckoning Song (Wankelmut Remix) (2012)

Neodoljivo...
 

25. Edward Sharpe and the Magnetic Zeros - Please! [Official Video] (2013)

Bez Edwarda nema dobre godine...
 

24. Darwin Deez: Bad Day (2010)

Zarazna alt pop pesmica....
 

23. alt-J – Breezeblocks (2012)

Pogledati spot do kraja
 

Ovo je samo lista pesama/kompozicija koje sam najviše slušao tokom ove godine na izmaku. Uopšte ne moraju biti iz 2015 godine. Štaviše, većina i nije.

43. Brandon Flowers "Playing With Fire" (2010)

Lider grupe "The Killers" je 2010 objavio svoj samostalni debi album "Flamingo".



42. Dent May "Meet Me In The Garden" (2009)

Nisam ni znao da postoji spot za ovu manje više nepoznatu pesmu iz 2009 godine. Ako je dovoljno puta preslušate shvatićete da i nije toliko iritantna ;). Naprotiv.



41. Nikola Čuturilo Čutura  "Neko kao ja" (2014)

 Odlična .



40/39. Richard Hawley "Nothing Like A Friend"/"I Still Want You" (2015)

Richard Hawley sam otkrio tek pre nekoliko dana. Samo zbog toga nije na višoj poziciji. Definitivno mi je obeležio poslednje dane ove godine



38. Nino Ferrer "Looking For You" (1974)

Ne sećam se više kako sam naleteo na ovu pesmu. Verovatno kao deo neke potrage za muzičkim biserima koje nam je podarila italijanska kinematografija sedamdesetih godina prošlog veka. O izvođaču i samoj kompoziciji nemam nikakvih dodatnih saznanja



37. John Newman "Love Me Again" (2013)

Veliki hit. Newman  je ove godine bio i glavna zvezda na onom petrovaridinskom festivalu. E sad, to više govoriti o trenutnom stanju Exita nego o John-u...



36. OneRepublic "Counting Stars" (2013)

Veliki hit. Takođe su bili ove godine u Srbiji. Nažalost, više na koncertu okupi Mimi Oro nego OneRepublic. Zarazna pesma.





Nastaviće se....

Sve su ovo pristojni filmovi. Neki od njih imaju fenomenalne kritike... ne i od mene.

1) Housebound (2014) 

Novozelandsko čedo (čudo) je dospelo u žižu javnosti jer ga je negde pomenuo lično Peter Jackson, bar tako mislim (a iz inata neću da guglujem i proveravam). Bilo kako bilo, "Housebound" trenutno na RottenTomatoes ima neverovatnih 97% što bi, jel'te, moralo značiti da je u pitanju instant klasik dostojan "Građanina Kejna" ili bar "Halloweena" . A nije... daleko je to od toga. Ne znam stvarno da li se tamo te kritičarske ocene moraju davati u skladu sa trenutnom konkurencijom/produkcijom i nivoom filmske industrije jer, gledano tako, "Housebound" jeste svakako jedan od zanimljivijih horor komedija iz prošle/proteklih godin(e)(a) ali barem na ovom blogu znajte da su sve naše ocene uporedive sa preko 100godišnjom tradicijom sedme umetnosti. Kada mi damo nekom filmu ocenu 5 ili (remek delo) 6 to je zato što taj film stvarno to zaslužuje i može izaći na megdan bilo kom drugom filmu, nevezano za godinu kada je napravljen.

Elem, u pitanju je simpatičan horor/triler/komedija o mladoj Keli koja je priseljena da odsluži kaznu u kućnom pritvoru (sa narukvicom a'la Ceca) roditeljske kuće koju je odavno napustilo. Osim nevolja sa svojom majkom i očuhom prave nevolje će započeti kada otkrije da kuća krije mnoge strašne tajne a možda i neke druge (ne)žive stanovnike...

 Simpatično kao što već napisah... ništa više od toga... možda da je kraći nekih 20ak minuta ovo bi stvarno i bilo filmsko delo vredno hvale...

Na skali od (1-6) ocena: 3+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2) Cold in July (2014) 

Na već pomenutom paradajz sajtu. triler Jim Micle-a ima 87%. Sasvim pristojna ocena.

Priča o običnom čoveku koji sticajem okolnosti, a nakon provale u njegov dom, biva uvučen u spiralu nasilja i zavera, u prve dve trećine je stvano obećavao. Bilo je i tu  izvesnih škripanja ali sama priča i preokreti su bili dovoljno zanimljivi dok je ovde sjajni Don Johnson bio dodatni šmekerski plus. Nažalost, preterana "all over the place" nasilna završnica gotovo sasvim ruši fini i pažljivo prethodni deo filma.

Smešten u 1989 godinu, "Cold in July" najviše  svoju estetiku duguje noir trilerima iz tog perioda. Zanimljivo... moglo je, moralo je ovo i bolje....

Glume i Dexter tj. Michael C. Hall i Sam Shepard.

Na skali od (1-6) ocena: 3
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3) The One I Love (2014) 

Paradajzer je ovom filmčiću dao 80%. Takođe pristojna ocena.

"The One I Love" konceptualno i "organizacijski" podseća na mali biser iz 2013 godine "Coherence" o kome smo već pisali. I "The One I Love" je smešten u jednu izolovanu kuću/imanje, svedenog glumačkog ansambla (u ovom slučaju praktično samo sa dvoje glumaca) i sa zanimljivom, ZonaSumrak/SF, premisom.

Za razliku od "Coherence" ovde autori namerno izbegavaju previše bavljenje tim SF delom te je "The One I Love" pre svega drama o međuljudskim bračnim odnosima o paru koji je toliko dugo već zajedno da je jednostavno zaboravio šta je to ono što zapravo voli kod svog partnera.

Previše "arti" za većinu publike a opet nedovoljno "arti"  da bi stvarno imao nekakvu "umetničku" vrednost "The One I Love" ostaje samo relativno zanimljiv eksperiment-igra kojoj možete ali i ne morate posvetiti svoju pažnju...

Na skali od (1-6) ocena: 3-

Odgledano... da se zabeleži.

1)  Howl (2015) 

Trejler za ovaj film mi je bio fenomenalaaaan... tj. više ideja nego sam trejler. Vanzemaljci napadaju voz..ne, Vukodlaci napadaju voz...da, Vukodlaci. Da li ste gledali ranije, ikada, vukodlake koji napadaju Thomas The Tank Engine i njegove drugare ?

Glavni junak je kodukter Joe (Ed Speleers koji je već iskusan sa vukodlakinjama)  koji ima nesreću da se zatekne u noćnoj smeni u vozu zaglavljenom u nekoj engleskoj nedođiji. Ajde što on nema sreće nego nemaju ni ostali putnici jer em što kasne, em što će ih uskoro sve satrti opaki monstumi..

"Howl" traje jedva 90ak minuta ali u trenutku kada film tamo negde u tridesetom krene sa "akcijom" pretvara se u dosadno, bezvezno filmsko đubre koje negledljivo na gotovo svim nivoima. Pokušaji komike su efektni koliko i Partizan protiv Augsburga a tek je završnica vrhunac gluposti.

A možda sam previše očekivao pa sam zato tako strog... bilo kako bilo

Na skali od (1-6) ocena: 1
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2) Let Us Prey (2014) 

Proteklih par godina svedoci smo takozvanog revival-a/omaža filmskoj estetici osamdesetih ili još tačnije, direktnom kopiranju pojedinih koncepata/tema pojedinih kultnih filmova i autora. I mada je takav način rada oduvek bio prisutan nikada nisam cenio neke filmove samo na osnovu toga što me podsećaju na neke druge.

Jer ti drugi, ti uzori, ne samo da su mi draži, nego su objektivno uglavnom miljama (ili ako nismo u USA, kilometrima) bolji od filmova koji pokušavaju da ih "imitiraju" ili "reintrepitiraju".

Ovaj, gotovo sigurno najbolji irski horor iz 2014 godine (jer i ne znam da li je uopšte i snimljen neki drugi... irski) je jasna posveta radovima Džona Karpentera (od "Napada na policijsku stanicu" do "Princa tame") sve sa karakterističnom ala Karpenter muzičkom temom.

Ali kada se iskobeljamo iz uzora i odavanja počasti nekim (znatno boljim) filmovima "Let Us Prey" nam svojim konceptom ne nudi gotovo ništa novo niti pamtljivo. Štaviše, čak i taj "origanalni" deo o misterioznom strancu snažno podseća na jedan. što bi rekli braća Hrvati, TV uradak (ali ne Severine) Stivena Kinga koji začudo nije ekranizacija njegove novele već originalni scenario "Oluja veka"

Okej. Ima ovde nekoliko efektnih scena, atmosfera je pristojna ali... od ove ocene dalje neće moći,

Na skali od (1-6) ocena: 2+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3) Musaranas aka Shrew's Nest (2014) 

Španska, naizgled, varijacija na "Misery" je mnogo 'tela a malo toga postigla.

Odmah da kažem. Glavna glumica, Macarena Gómez, je odlična. Ludački ubedljiva. 

"Shrew's nest" je kamerni film, gotovo u celini smešten u jednom stanu,  sa veoma malim brojem glumaca i očigledno ograničenim budžetom. To mu ne smeta da bude vizuelno pristojan, naprotiv. 
Upravo je veština koju su pokazali debitanti, Juan Fernando Andrés i Esteban Roel, u tom skučenom prostoru impresivna, mada nema sumnje da je tu veliku ulogu odigrao i producent, veliki Alex de la Iglesia 

Opet, za film koji traje samo 91 minut, i to u ovom žanru, neoprostivo je da bude monoton ali još veća greška je kada počne upadati iz klišea u kliše. U poslednjoj trećini se pretvara u gotovo negledljivi karambol.. nasilja ali nažalost i uveliko logike...

Tanka, veoma tanka trojka... samo zato što je ovo debi ali još više jer je van engleskog govornog područja...


Na skali od (1-6) ocena: 3-

Od "Velikog brata" sve je počelo i red je da se sa "Velikim bratom" sve i završi.  Naravno, tako neće biti...

Priznajem, pažljivo sam gledao prvog "Brata" tamo nekad pre gotovo deset godina. Bio je to pravi fenomen. Kultorološki, sociološki, medijski nazovite to kako hoćete. Pobedio je Ivan Ljuba i Vučića mu poljubim, jesam, i ja sam bio za njega... nisam glas'o doduše... ne, vala... Vučića mi...

I nema ova fotografija slabe rezolucije i još slabije ekpozicije nikakve veze sa ovom temom osim možda kao metafora... više fora nego meta. Jer, sada, 2015 godine plivamo u mulju, kanalizaciji i otpadnim vodama koje smo, manje više svesno, sami sebi natovarili...

Dok se "ne povuče  voda" neće g*vna sama otići...

Naravno, sve ovo se odnosi na sadašnju medijsku scenu u Srbiji u pogledu rijaliti emisija na  televizijama. Naravno da nisam mislio ni na šta drugo... i bilo ko drugi ko tvrdi suprotno taj laže. A ko laže taj i krade. A ko krade taj ima dobre šanse da ovde uspe...

Elem, vratimo se mi na ovogodišnjeg "Velikog brata". Ako niste znali, ovaj trenutno najnegledaniji rijaliti šou je stigao do gotovo samog kraja i za koji dan biče kraj.
 Ekipa je mala ali odabrana. Razni anonimusi, tunjavci, mulci i budisti, kafanske pevaljke i majke dvoje dece, braća blizanci iliti blizanke, Romi Egipćani i jedan Crnogorac. Beše tu i reper, starlete u pokušaju, buntovnice bez razloga ali ne i bez muda tj. 'urca, majke i ćerke, očevi i deca, koze i jarići...
 Spektar različitih profila, karaktera, intelekta, uzrasta...

Verovali ili ne. a meni možete verovati (mislim kome ćete ako ne meni) ovogodišnji (a verovatno i poslednji na duže, duže vreme) "Brat" je bio ubedljivo najbolji psihološko-Guantanamo Bay-Top Lista Nadrealista TV eksperiment u regionu.
 Taj jedan sat svakodnevnog pregleda je trenutno najbolja EX-YU serija u kojoj glume naturščici a u pojedinim trenucima dostiže vrhunce doku-TV projekata Grlića i Karanovića ili bizarnosti (i radosti) jednog Makavejeva i Žilnika.

Preterujem ? Sigurno... ali sasvim namerno. Ako je ovo prosek sadašnje strukture stanovništva na ovim našim prostorima ne piše nam se dobro.... ne piše nam se doduše ni loše jer je (ne)srećom,  to sve uglavnom polupismen svet.
 Mladi čiji su idoli Soraje, bez perspektive ali sa pivom i tzv. žurkom, stari i bez mladosti i bez perspektive....

Da li je nekada bilo bolje ? Da li time što u poslednjoj sezoni "Velikog brata" niko od takmičara nema nikakvu vrlinu vrednu pohvale i sve se svodi na "izbor manjeg zla" (tako popularnog  na ovim našim nesrećnim vrletima) dok se u prvoj, moglo "birati" među dobrim i manje dobrim, dokaz neumitne degradacije i propasti čovečanstva i civilizacije u 21 veku, ili samo ja, da prostite, puno s?rem ?

Ko će pobediti ? Nemam pojma. Možda onaj zbog koga se svi najviše nerviraju...


tekst sastavio i napisao

Biograf

dana 08.12.2015

(nakon toga stavili su mu belu košulju, tutnuli dve bele pilule u usta i belim kombijem odveli u pravcu bele zgrade...)

ali neće još...

Neki, a poslednjih godina čini mi se i većina, filmovi jednostavno ne zaslužuju ni gledanje a kamoli još i pisanje o njima. U skladu sa najavama za sledeću godinu (a u vezi ovog bloga) evo kratkih utisaka o filmovima koji su uglavnom loši. To ne znači da se nekima od vas neće i svideti. Neki ljudi se jednostavno tvrdoglavi i ne žele da slušaju savete drugih. Ti ljudi su u potpunosti u pravu. Osim kada je u pitanju moj savet.

1) "Sabotage" (2014)

Ovo je, kažu, najbolji post-guvernerski  Švarceneger. Ako je ovo najbolji kakvi su onda preostali ? Brutalan prikaz nasilja (koji povremeno zbog toga gotovo skrene u parodiju) sa odličnom B ekipom glumaca ima i previše rupa u priči što za svaku misteriju (jer ovo je u suštini "who done it") deluje pogubno. Gledljivo... ništa više... Režiser/scenarista Ayer definitivno ume bolje...

Na skali od (1-6) ocena: 2
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2) Winter's Tale (2014)

Reče Martin Skorsese da je roman, na kojem zasnovan "Winter's Tale", nefillmičan. Verujem čoveku. Akiva Goldsman je ipak mislio drugačije. U svom režiserskom debiju, ovaj uspešni filmski producent i scenarista (oskarovac) okupio je impresivnu ekipu ispred (Collin Farrel, Russell Crow, Will Smith između ostalih..) a i iza kamere (Caleb Deshanel, Hans Zimmer i drugi...) ali krajnji rezultat je mućak.
 Romantična bajka sa sve krilatim konjima i demonima je možda, na papiru, delovala kao pun pogodak.  Sam završen film...bljak. Dosadan, neki put stvarno naivan/glup, patetičan... Jedino glumci ovde nešto vrede. Uključujući Kolin Farela...uprkos njegovoj grozomornoj frizuri.
 "Winter's Tale" je trebao biti film o čudesima. Jedino pravo čudo u vezi "Winter's Tale" je činjenica da je ovolika hrpa talentata na jednom mestu ovako čudesno pogrešila...

Na skali od (1-6) ocena: 2+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3) Tell-Tale (2009)

Josh Lucas i Lena Headey su ljubavni par u ovom filmu. Njihov odnos je otprlike leden kao ove kocke leda na gornjoj slici. Odavno nisam video tako loše uparivanje dvoje, reći ću respektibilnih (kad bi se zezali), glumaca. Među njima nema nikakve hemije (mada ima "fizike").

O čemu se ovde radi ? O 1000 puta prežvakanoj priči o tome kako se putem doniranog organa donatora kod pacijenta (doniranog) prenose i sećanja i, naravski, želja za osvetom.

Pošto su prethodni filmovi u ovom tekstu bar dva put bolji od ovog nesrećnog trilera (sa još nesrećnijim raspletom/twistom na kraju) "Tell-Tale"ne zaslužuje bolju ocenu od ove koja sledi.

Na skali od (1-6) ocena: 1
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4) Exists (2014)

Sa "Exists" stupamo u mračne koridore šuma u kojima se kriju faund-futidž (found footage) dokazi o postojanju strašnih Bigfutova aka Jetija aka Saskvoča.

Ovo nije greška ovo je stvarni kadar iz filma

Rekoh vam već ranije "Mrzim futidž fanud filmove". Ako želite da saznate zašto je to tako, slobodno pogledajte "Exists". Mislim, ako išta vidite.

Najgore od svega je to što je ovo, u stvari, i nije toliko loš "found BigFootage"... ima i mnogo, mnogo gorih.

Scene iz mračne vukojebine u koju naši junaci odu na izlet

Mračna vukojebina 2

Ma...

Na skali od (1-6) ocena: 1+
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5) Isolation (2005)

Irski horor sa čudovištem  na farmi koji napada krave i ovce. A malo i ljude. Glavni baja je farmer a čudovište je mutirano tele...ili ovca... ili fetus teleta i ovce...

U stvari, prvih 33 minuta je gledljivo...rekao bih čak i 34 i 35 minut. Nakon što se razjasni "misterija" gledamo standardnu varijaciju na temu Alien (prvi deo) sa asocijacijama na napr. Kartpenterov Stvor.

Glumci su pristojni, efekti nisu loši ali je "Isolation" dosadan, ravan film...  Nemojte gubite vreme sa njim, naročito nakon više od veka filmske umetnosti. Uvek će te moći da izaberete nešto što niste gledali a da je bolje...ili bar zabavnije.

Na skali od (1-6) ocena: 2

Ovde nema previše zbora, uprkos J.J. Abramsu (ili baš zbog njega) novi "Ratovi zvezda" se moraju gledati.

btw,
Ovo je primer trjelera kakvog bih voleo uvek da vidim, interesantan ali ne otkriva gotovo ništa od radnje filma,

Meni ovo nije smešno.  

Doduše, kada je poslednji put Adam Sendler bio stvarno smešan ?



Ali, ako neko treba da se žrtvuje, da primi jedan za ekipu...tu sam.