Summerfield (1977)

Ovaj zaboravljeni australijski biser iz 1977 imao je tu nevolju da je nastao u doba kada je Piter Vir tek započinjao svoju veliku svetsku karijeru. Virov "Piknik na Henging Roku" iz 1975 godine bio je tek prvi australijski film koji je postigao izvesni internacionalni uspeh a gotovo čitava distribucija ove daleke kinematografije se tada svodila  na prikazivanje u Sidneju i Melburnu (pa je često film proglašavan neuspehom ako napr. omane u jednom u ta dva grada)

Drugi problem sa kojim se Summerfield suočio jeste svakako veoma loša reklamna kampanja. Ako pogledate prvo ovaj poster (inače pravi raritet) a zatim film bićete apsolutno razočarani krajem.

 Nema tu nikakvog neočekivanog razrešetka, naprotiv, sve je onako kako smo slutili jer se ni režiser ni scenarista nisu preterano trudili da priču obaviju misterijom već su je podredili atmosferi i unutrašnjem nemiru koje pojedine scene izazivaju kod gledaoca. Ta strepnja i teskoba koja se oseća u vazduhu, inače prelepog mesta u kome se odvija radnja ovog filma, odlično je preneta gledaocima.

 Dok uživamo u  fotografiji i fantastičnim pejzažima (naročito je upečatljiva jedna panoramalna scena  uslikana verovatno iz helikoptera) znamo da nas očekuje katarzičan kraj (ako ne za gledaoce onda definitivno za glavnog junaka)

Priča je jednostavna i svedena na nekoliko likova i događaja. U malo mesto stiže novi učitelj (Nick Tate) kao zamena za prethodnika koji je iznenada sve napustio i nestao u nepoznatom pravcu. Odmah upoznaje učenicu Seli a nedugo potom, nakon nesreće u kojoj Sali biva povređena, i njenu majku i ujaka. Njih troje žive u Summerfield, na imanju koje se nalazi van grada i van sveta, gotovo van vremena ali i van vremenski lepo.

Ujaka glumi, tada mlađani, John Waters čije će lice na našim prostorima (polovinom osamdesetih prošlog veka) postati prepoznatljivo po odličnoj australijskoj mini seriji "Sve reke teku".

Scenarista ovog filma je Cliff Green, scenarista već pominjanog "Piknika na Hengin Roku" i ova dva filma dele tu atmosferičnost i izvesnu dozu mističnosti ali je Summerfield daleko jednostavnija priča koja ima i jasan narativni kraj koji ne ostavlja nikakve dileme (što je slučaj sa Piknikom). Mada je u početnoj varijanti film trebao da režira Piter Vir na kraju ga je realizovao Ken Hannam koji je sa Greenom sarađivao i na prethodnom svom filmu.

Iz današnje perspektive Summerfield je jedan zastareo  film, previše sporog ritma i nedovoljno interesantne misterije koja dodatno biva razrušena snažnim ali prilično očekivanim krajem. Sa druge strane, dobre interpretacije od strane svih glumaca uz pejzaže koje verovatno više nikada nećemo videti (iz jednostavnog razloga što je malo verovatno da će se tamo snimati baš puno filmova) i odličnu muziku Bruce Smeatona čini gledanje ovog filma jedinstvenim iskustvom.
 Takođe i činjenica da se filmom u kome je glavni junak učitelj upravo bavimo prvog septembra doprinosi onom dodatnom plusu na konačnu ocenu.

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf