Generičke serijale tipa CSI u suštini veoma prezirem. Zbog toga mi Person of Interest nije delovao kao nešto što će mi biti zanimljivo za gledanje. Super kompjuter koji glavnim junacima na početku svake epizode dostavlja JMBG (iliti ID) nepoznate osobe kojoj (ili od koje) preti smrtna opasnost i njihovi pokušaji da tu osobu zaštite (ili onemoguće) je upravo ličila na jedan takav repetativni, dosadni obrazac, u kome će se samo žrtve/počionici menjati svake nedelje a sve ostalo će biti isto i beskrajno dosadno...

Činjenica da je Person of Interest, sudeći po gledanosti, od početka zainteresovao široke  mase američke publike bio je još jedan loš znak, znajući za popularnost koju tamo uživaju svi (odvodni) derivati CSI, poput Criminal Minds.
Ali, potaknut nekim pozitivnim kritikama odlučih da ipak odbacim moju početnu sumnju. Nisam pogrešio.
Person of Interest je gotovo sigurno jedan od najzabavnijih serijala koji trenutno emituje neki od velikih američkih studija.

 Fina doza paranoje,humora i akcije, odlično pakovanje i poprilično inovativni pristup jednoj već okoštaloj tv formi, čini gledanje ove serije veoma prijatnim i nimalo,nimalo dosadnim.
 Mitologija koju je lagano uveo u prvoj, a obilato razradio u drugoj sezoni, tvorac Person of Interest, Jonathan Nolan, samo dodatno podižu nivo uživanja u ovom šou.

U glavnim ulogama su Michael Emerson koji je konačno zahvaljujući svom talentu postao glavna i noseća zvezda jednog serijala, a njegovu desnu (i levu) ruku poneki put i suviše šmekerski nonšalatno tumači lično sam Jesus (Jim Caviezel).
 Kvalitet Person of Interest je naravno sasvim na drugoj strani od kvaliteta trenutno najboljih američkih serijala koji nam stižu sa njihovih kablovskih televizija ali nesumnjiv šarm i zabava koju nam pruža je nešto što je poneki put sasvim dovoljno.
Ne propustite prva dva serijala, i ponadajmo se da će i naredni, ako ništa drugo, biti bar podjednako zanimljivi za gledanje.

Na skali od (1-5) ocena: 4-


recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

Nikada nisam uživao u filmovima Jane Campion. Smatrao sam ih pretencioznim kvazi art đubretom. Naročito njen najčuveniji film Klavir (The Piano). Ali ovde ne želim da polemišem o njenim filmskim ostvarenjima već o njenom uplivu u svet TV serija.
Možda, da je Top of the Lake emitovan pre nekih 15 godina ova serija bila proglašena za revolucionarnom, smelom, provokativnom i izazovnom ali danas, pored toliko kvalitetnih TV produkata koji dolaze sa obe strane okeana (BBC i američke, pre svega, kablovske mreže) Top of the Lake deluje još manje ubedljivo, gotovo amaterski .  

Smešten u prelepe pejzaže Novog Zelanda (koje je čitavom svetu otkrio Piter Džekson u "Gospodarima prstena") Top of the Lake nam ne donosi ništa novo na planu tv izraza a tema kojom se bavi je toliko puta već ispričana i to na mnogo bolje načine da gledanje ovih 7 epizoda može doneti zadovoljstvo samo die hard fanovima Jane Campion.
Mislim, tu je Holly Hunter, koja u serii tumači jedan totalno nebitan lik ali eto, dovoljno je da kaže par rečenica i da svojom pojavom liči na Jane Campion.

Holly

Jane

Holly

Serija je kvazi misterija sa ponekim sumnjivim smrtima

sa nekompetentnom policijom

veoma gostoljubivim lokalnim stanovništvom

glavnom junjakinjom, detektivkom, koja ima naravno traume iz prošlosti

vođom porodice tipičnih južnjačkih Redneck-ova (koji žive na Novom Zelandu ?)

koji je neka vrsta kombinacije Russella Crowa i Harvey Keitela

koga inače odlično tumači Peter Mullan, čovek koji sem što je veoma dobar glumac, takođe i mnogo bolji režiser od Jane Campion (napr. The Magdalene Sisters).
I ne zaboravimo prelepe pejzaže

Ipak, ako pogledate celu ovu seriju verovatno ćete završiti ovako

ali biće to plač od muke što ste bespotrebno izgubili svojih dragocenih 7 sati života... mada, čim ste ovde, kao da imate pametnija posla ?

Na skali od (1-5) ocena: 2


recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka

U isto vreme kada je Last Resort  kretao u svoju, ispostavilo se, kratkotrajnu plovidbu, ABC je imao još jednog spremnog asa iz rukava.Ispostavilo se ipak da je u pitanju bio još veći ćorak.

666 Park Avenue je takođe imao veoma zanimljivu glumačku postavku. Pre svega, maestro Terry O'Quinn u nosećoj ulozi, kao misteriozni, dijabolični vlasnik hotela-apartmana na Menhetnu u kojeg je veoma teško ući ali ispostaviće se još teže i izaći.

Za ljubitelje "Očajnih domaćica" tu je i Vannesa Wiliams.

A tu je i gomila privlačnih mladih glumaca tipičnih za većinu američkih tinejdž sapunica (neki od njih i jesu došli iz takvih serija)

Dakle, serija je bila zamišljena kao idealna zabava za celu porodicu. Malo horor zapleta, puno melodrame i nimalo humora. I mada me taj paket nije privlačio otkrio sam nakon prvih epizoda da 666 Park Avenue ima dovoljno zanimljivih sastojaka koji bi me možda i naterali da je pogledam. Nažalost, za razliku od Last Resort-a koji je časno izgurao svih svojih 13 epizoda, ovaj ZonaSumrovskiMelrorPlejs serijal je ne samo bio ukinut nego odmah i skinut sa repertoara tako da  su završne epizode prikazane tek tokom ovog leta u terminama za popunu ABC vremena.

Pošto su saznali da je serija cancelovana scenaristi su uspeli da naprave i zaokruže samu priču na veorvatno tehnički gledano bolji način od Last Resort-a ali uz pomoć takvog kliše-kič antiklimaktičnog kraja koji u suštini obesmišljava kompletnu priču.
 I dok je kapetan Andre Braugher u Last Resort-u dostojanstveno potonuo sa svojom podmornicom potonuće Terry O'Quinna sa ovom serijom daje malo nade da će ovaj inače harizmatični, odlični glumac ikada ponovo biti nosilac neke tv serije.

Na skali od (1-5) ocena: 2


recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka