DAJE SE NA ZNANJE:

28 February 2014

Slično kao i It's complicated i ovaj film okuplja ansambl glumaca veterana ali sem što je ovde u pitanju daleko veći star potencijal i sam rezultat je ipak bolji od pomenutog filma.

Režija: Robert Schwentke 

Glume: Bruce Willis
            Helen Mirren
            Morgan Freeman
            John Malkovich
            Karl Urban 

Bruce Willis i dalje je u dobroj formi. Ovaj film je snimio 2010 (kada je imao 55 godina) a još prošle je glumio u nekakvom novom nastavku Umri muški (u Rusiji?)... elem, vredno je napomenuti da je on sa tih svojih 55 bio i najmlađi među tim veteranima. Džon Malkovič je tada bio u svojoj 57 godini, a Helen Miren već duboko u sedmoj deceniji (65 godina). Ali to ništa nije smetalo da maksimalno uživaju u ovoj kombinaciji neverovatne (u svakom smislu) akcije i komedije... snimljene po izvesnom i istoimenom stripu.












Ali sem dragih nam glumaca i neobavezne zabave, Red nam kao celina ne nudi ništa više od te (obične i prosečne) zabave. Doduše, nekada  je i to dovoljno...















Na skali od (1-6) ocena: 3 +

recenzija: Biograf



27 February 2014


Mnogo hvaljen (od nekih ) horor iz 2011 koji je svoj pohod na bioskope imao prošle,2013, godine je u suštini samo jedan simpatičan filmčić... i ništa više od toga. 




Vidim da ga mnogi čak svrstavaju u komedije ali sem par "fora" You're Next definitvno nije nešto smešan niti zabavan u tom nekom parodičnom smislu. Jeste (a to je ono što ga odvaja od drugih sličnih filmova) da ta "final girl" u drugoj polovini filma postaje final ali za "nesrećne" napadače koji su odlučili da masakriraju sve koje prisustvuju mirnoj porodičnoj večeri (sa dosta zvanica) u izolovanoj kući "na selu".


Sem te razlike, u pitanju je prilično standardna verzija "home invasion" horor-trilera... 




Režija: Adam Wingard
Glume:    Sharni Vinson
                   Wendy Glenn

Na skali od (1-6) ocena: 3

recenzija: Biograf

26 February 2014

Poslednji film Pedra Almodovara koji sam pogledao bio je iz sada već daleke 2002, Hable Con Ella. Koliko se sećam, beše to jedna prilično dobra i upečatljiva melodrama u najboljoj tradiciji Almodovara.
Los amantes pasajeros je komedija, prilično jednostavna i pitka. Povremeno, doduše ređe, stvarno je i smešna.
Priča je gotovo u potpunosti smeštena u putnički avion ali i dalje imamo sve ono na šta nas je navikao Pedro. 
Prelepe boje.







Ekscentrične likove od kojih nisu baš svi gejevi.






('gde su šta rade' oni iz El Internado)




pa čak i sa kim se prelepa Blanca Suarez (iznad) trenutno zabavlja (a u šemi je sa ovim glumcem dole)





i jedno fenomenalno izvođenje pesme 'I'm so Excited !'










Ipak sve to, pa i onaj minut sa početka filma sa Banderasom i trudnom Penelopom Kruz, nije dovoljno da Los amantes pasajeros-ima dam veću ocenu od ove dole



Na skali od (1-6) ocena: 3 

recenzija: Biograf




25 February 2014

Gimitrije je izdržao samo 20-ak minuta, TutaMuta je bio strpljiviji i odustao je nakon tačno 42 minuta, tako da sam se ja na kraju žrtvovao i nekako, uz dosta muke, u celini pogledao prvi  film Branka Baletića nakon pauze od preko dvadeset godina ('Uvek spremne žene', poslednji Baletićev bioskopski film je iz daleke 1987 godine)





Balkan Ekspres, drugi po redu film  nakon debitatanskog 'Soka od šljiva', meni je poprilično drag Baletićev film. I taj sok od šljiva mi je prijao koliko se sećam...one uvek spremne žene baš i ne.

Bilo kako bilo, kao biograf najpoznatijeg vampira sa naših prostora (ili barem u Zemunu) pomislio sam da će mi i ovaj lokalni (crnogorski) vampir prijati...ali...



Pre svega, Lokalni vampir je užasno dosadan i naporan film za gledanje. Dugo, predugo, traje a pošto je komedija  i to ona koja bazira svoj humor na nerealnim maksimalno iskarikiranim likovima pretvara se u parodiju koja u suštini ne parodira ništa osim same sebe. 


Doduše ne počinje film loše. Ima u tih prvih desetak minuta nekog duha, inspiracije...ali avaj... nakon što glavni lik Marko lažira svoju smrt i "povampiri" se, sve se pretvara u opštu nemuštu lakrdiju bez gotovo bilo kakvog zrnca originalnosti...


Gluma u filmu je, blago rečeno, očajna (čast par izuzecima) tako da i ona dodatno urušava ovu katastrofu...




Ni režija nije mnogo bolja...čak ni često posezanje za kadrovima kao ovim dole ne razbija monotoniju. 





Idealan film za mučenje. Preporučite ga svom neprijatelju...



Na skali od (1-6) ocena: 1

recenzija: Biograf

24 February 2014

"Ispovesti kupoholičarke" nije slavno prošao u bioskopima te 2009 godine. U stvari, loše je prošao samo u Americi, u svetskim bioskopima je zaradio mnogo više ali tih dodatnih 60-ak miliona kojima je prebacio tu magičnu sumu od 100 miliona dolara nije bilo dovoljno za nastavak.

Režija: P.J. Hogan

Glume: Isla Fisher
            Hugh Dancy




Snimljen je po seriji izuzento popularnih romana britanske autorke Sophie Kinsella. Romane nisam čitao pa o njima ne mogu da sudim, ali ono što je činjenica jeste da, za razliku od Bridžit Džons, ovde  kompletan svet "Kupoholičarke" prebačen u Ameriku, pa  je ovde junakinja Rebecca Bloomwood Amerikanka (a tumači je australijska glumica Isla Fisher) čiji su roditelji (a u lepim epizodnim ulogama) John Goodman i Joan Cusack.



 Simpatičan je ovaj filmčić. Moram priznati da sam u njemu mnogo više uživao nego u  napr. poslednje 3 komedije ovde recenzirane (Paul Blart, Millerovi i Heat). Doduše, i dalje je to samo jedna prosečna (romantična) komedija. 




 Mada je Isla Fisher sasvim solidna u glavnoj ulozi, ne postoji nikakva hemija između nje i Hugh Dancy što je za ovakav tip filmova ozbiljna mana. Takođe, i pored nekoliko urnebesnih fora, kao da je samom filmu nedostajao nekakav "final touch". Postoji tu puno, puno neiskorišćenog potencijala pa se priča previše zadržava u nekim praznim hodovima, određene scene jednostavno previše dugo traju a neke su u potpunosti nepotrebne. 

 I više nego solidna trojka za ovaj film. Ne usuđujem se ipak da dodam i taj mali plus na nju.


Na skali od (1-6) ocena: 3


recenzija: Biograf

22 February 2014

Trijumfalni marš će svakako biti zanimljiv onima koji su imali priliku da idu u vojsku. Ta prva polovina filma je gotovo savršena u predstavljanju svih draži i besmislenosti koje je imalo obavezno služenje vojnog roka.

Režija: Marco Bellocchio

Glume: Michele Placido
             Franco Nero
             Miou-Miou


Inspektor Korado (Michele Placido) u ovom filmu glumi mladog Paola koji se poprilično ne snalazi u vojsci.  Sve će se promeniti kada se harizmatični kapetan (Franco Nero) zainteresuje za njega. Naime, kapetan ima problema sa svojom mladom i privlačnom suprugom i sumnja u njeno neverstvo pa iskorišćava Paola da bude neka vrsta njenog tajnog  "čuvara". 




Taj uvodni deo filma, prva trećina, gotovo da je savršena. Gledamo torturu kroz koju prolaze "gušteri" u vojsci i kako zatvoren i ograničen prostor menja ljude i ubija svaku individualnost. Doduše, to je i suština svakog vojnog drila. Prilagoditi pojedinca kolektivu i slomiti njegovu volju.







Placido je ovde sjajan a Nero u lik kapetana unosi taman onoliko dovoljno ludila da se sve vreme pitamo da li je kapetan samo lud ili i opasno lud. 




Nažalost, Trijumfalni marš već u drugoj trećini prelazi na teren Grlićeve Karaule, pa se tako pretvara u kvazi melodramu. Veoma brzo Paolo stupa u vezu sa kapetanovom ženom ali njen lik jednostavno nije dovoljno dobro prikazan, nije ubedljiv, pa film sa priličnog interesantnog terena prelazi u prilično dosadan.


Odnos Miou-Miou i Placida ne zrači nikakvom hemijom a tome je najviše zaslužan scenario i ravna gluma ove, tada prilično mlade glumice koja je izgradila značajnu karijeru pre svega u Francuskoj.




Sve u svemu, Trijumfalni marš je zanimljiv film i ako ništa drugo vredi ga pogledati zbog Franca Nera i naročito Placida.

Na skali od (1-6) ocena: 3 +

recenzija: Biograf