Ravna Gora: Kama (epizoda 5)
TutaMutinu analizu prethodne epizode "Pukovnik" pogledajte ovde.
Dok je većina od vas verovatno pogledala prošle nedelje poslednju epizodu (i znate rešenje misterije i da li su se uzeli na kraju) mi ostali se ovog puta bavimo sigurno najboljim delom Ravne Gore do sada.
Epizoda počinje, kao i obično, sa dokumentarnim snimcima. Ovog puta vidimo da je Kralj Petar već stigao u London i sudeći po svemu više nećemo viđati ni njega ni njegovo okruženje u Ravnoj Gori.
A kako je i prikazano (ne ulazim u istorijske događaje već način na koji je to snimljeno, odglumljeno i režirano), bolje da ništa od toga, van dokumentarnih snimaka, nismo ni gledali. Doduše, ako Ravnu Goru promatramo i kao duhovit osvrt na događaje sa početka II svetskog rata, priznajem da su segmenti sa kraljem bili jedni od zabavnijih.
Epizoda počinje sa događajima u rodnom selu našeg Milisava koji nam je tako nedostajo u prošloj epizodi. Šalu na stranu, odmah moram da se izvinim i ispravim o nečemu što sam napisao u analizi "Sunovrata". Potaknut šmirom glumice koja glumi Radmilu Taralać (a koja se nastavlja i u ovoj epizodi) odmah sam devojci iznad (i ispod) prilepio etiketu loše glume. U ovoj epizodi me uspešno demantuje, i ovih nekoliko rečenica koje ovde izgovori, sasvim je solidno odglumljeno.
Otac od Milisava (gostioničar Boda Ninković) sakriva oružje u podrum. Trebaće, reče on.
I kao što rekoh tada, ako dobri glumci dobiju i relativno pristojan tekst nema šanse da to omane. Upravo je Boda Ninković ovde to i dokazao.
U međuvremenu, predsednik opštine saopštava okupljenom narodu da je kralj napustio zemlju i da nema ko da potpiše kapitulaciju
Sledi možda i predugi deo kupanja one devojčice.
O.K. već znamo ko joj je tata.
Inače Biković tj. poručnik Garić se ovde pojavljuje na bukvalno nekih 10 sekundi. Šeta se noću po okupiranom Beogradu i naleće na nemačku patrolu.
Oni ga pojure i zapucaše na njega. I sada dolazimo do toga zbog čega ćemo Ravnu Goru pamtiti pre svega kao jednu veoma dosadnu seriju. Da se ovako nešto desilo napr. u seriji Otpisani sada bi nam režiser prikazao trku, pucnjavu, poteru, podigao nam adrenalin, a možda bi Garić stigao i da rani barem jednog Nemca (inače ovo je, kao što znate peta epizoda o početku početka rata, a do sada niko od junaka nije upucao ni jednog Nemca...mislim, nije moguće da okupacijske snage nisu imali ni jednu žrtvu prilikom napada na jednu suverenu zemlju)
Elem, umesto da nam prikaže malo akcije, kamere se "uključuju" nešto dalje na Senjaku. Tamo zatičemo mlade komuniste kako provaljuju u buržoasku kuću kako bi tamo održali tajni sastanak.
Ovo je toliko smešno da je prosto žalosno gledati. Otprilike ove scene (kao i sve scene sa istim likovima) deluju kao prva proba za predstavu koja će se u nekom amaterskom pozorištu odigrati za neka dva meseca. Doduše i tekst koji izgovaraju je na tom nivou.
Ipak, najvažnije su dve stvari. Svako od komunista, pa i naš Žarko Taralać, mora da se vrati u svoj rodni kraj i da tamo širi ideje i priprema napad na Nemce kada to drug Staljin odluči. Za to dobija, sem direktive, i pištolj.
Druga stvar stvarno može da iritira pažljive gledaoce (ako takvi uopšte postoje). Prilikom isprobavanja tih pištolja, jedan metak opali, i radi jeftinog štosa, naš Žarko se toliko uplaši da mu je hitno potreban WC.
Isti onaj Žarko koji je u prvoj epizodi onako hrabro, pod tepihom bombi, spasio ranjenu pticu iz svog ormara u fabrici....ccccc...scenaristi, molim vas, ajde malo više pažnje na ovakve detalje. Inače, ajd' pogodite u čiju su kuću provalili ovi smehotresni ilegalci ?
(btw. iz nekog razloga, lik Radka Poliča je deda od one devojčice kod Milisava)
Kada smo već kod Rudolfa Ukmara, red je da vidimo šta se sa njim dešava. I sada slede scene u kojima konačno vidimo da je nešto uloženo u kostime i statiste. Evo Nemaca....
Srbe smeštaju u logor dok Hrvatima i Slovencima daju ausvajs (tako reče ovaj iza Ukmara)
Uprkos sitnim manama (napr. zašto se čini da većina Nemaca nosi uniforme koje su im dva broja veće?) ova scena u logoru je dobra. Snažna, uverljiva (opet da pojasnim, Ravnu Goru analiziram samo sa iskustva gledaoca koji prvi put čuje za ova dešavanja, dok je trajao rat, ja sam bio zatvoren u podrumu muzeja, u sarkofagu... mumija sam brate, mumija)
Tako i Ukmar dobija "slobodu".
Selimo se, neko bi rekao konačno, a ja prerano, u Planinicu.
Ovde Olga Odanović konačno pokazuje svoj glumački dar. Scena koja, pre svega zbog teksta, previše vuče ka patetici ("O jadna ja...jadna deca... jadni svi...itd...") bukvalno se izvlači na "mišiće" zahvaljujujući talentu gospođe Odanović . Da je neki slabiji glumac ovo odglumio upisali bi još jedan smehotresni biser Ravnoj Gori...ali na sreću nije.
Inače, zdrav brat vodi bolesnog brata kod apotekara u Mionicu. Duguje im uslugu, u stvari, njegovom đedu još je Obrad Taralać u onom prvom ratu, sve preko Albanije, pomogo...
Uz put nailaze na učitelja. Ovog puta ne gađa Radmilu kamenom već drži vatreni govor. Vatren govor u smislu da rečenice koje izgovara ne pamtim ni u najnaivnijim partizanskim filmovima koje nam je podarila SFRJ kinematografija (ajde, ne računam Slavicu i Barba Žvanea).
Iz nekog razloga, ova volovkso-kravlja zaprega je snimljena na drugom mestu od mesta gde ovaj uča drži govor
A onda sledi još jedna, neželjeno smešna scena. Prvo pajtosi od Uče napadnu popa, umeša se Vukadin a zatim, i eto smeha opet, Uča i Stanoje se bukvalno otimaju oko Vukašina.
A evo nas konačno i kod pukovnika. I to, ako sam dobro izračunao, pet dana nakon što je poslao patrolu u izvidnicu.
Uprkos sitnim manama (napr. zašto se čini da većina Nemaca nosi uniforme koje su im dva broja veće?) ova scena u logoru je dobra. Snažna, uverljiva (opet da pojasnim, Ravnu Goru analiziram samo sa iskustva gledaoca koji prvi put čuje za ova dešavanja, dok je trajao rat, ja sam bio zatvoren u podrumu muzeja, u sarkofagu... mumija sam brate, mumija)
Tako i Ukmar dobija "slobodu".
Selimo se, neko bi rekao konačno, a ja prerano, u Planinicu.
Ovde Olga Odanović konačno pokazuje svoj glumački dar. Scena koja, pre svega zbog teksta, previše vuče ka patetici ("O jadna ja...jadna deca... jadni svi...itd...") bukvalno se izvlači na "mišiće" zahvaljujujući talentu gospođe Odanović . Da je neki slabiji glumac ovo odglumio upisali bi još jedan smehotresni biser Ravnoj Gori...ali na sreću nije.
Inače, zdrav brat vodi bolesnog brata kod apotekara u Mionicu. Duguje im uslugu, u stvari, njegovom đedu još je Obrad Taralać u onom prvom ratu, sve preko Albanije, pomogo...
Uz put nailaze na učitelja. Ovog puta ne gađa Radmilu kamenom već drži vatreni govor. Vatren govor u smislu da rečenice koje izgovara ne pamtim ni u najnaivnijim partizanskim filmovima koje nam je podarila SFRJ kinematografija (ajde, ne računam Slavicu i Barba Žvanea).
Iz nekog razloga, ova volovkso-kravlja zaprega je snimljena na drugom mestu od mesta gde ovaj uča drži govor
(lepa Radmila nesuđena šnajderka)
(tu je i naš Vukadin)
(a evo ga i ovde)
(braća i po materi i po ocu)
A onda sledi još jedna, neželjeno smešna scena. Prvo pajtosi od Uče napadnu popa, umeša se Vukadin a zatim, i eto smeha opet, Uča i Stanoje se bukvalno otimaju oko Vukašina.
 |
| Dođi k'meni |
 |
| Ma dolazi meni bre ! |
 |
| Moj je...ne,ne...moj je.... |
 |
| Ej bre, ovo mi je jedino odelo...ne cepajte mi ga više.... |
(ajd batali te to i požurite ka lekaru, umirem brate)
A evo nas konačno i kod pukovnika. I to, ako sam dobro izračunao, pet dana nakon što je poslao patrolu u izvidnicu.
(vojska večera)
(Pukovnik je na postu)
(patrola se vraća sa zarobljenicima)
Sledi ispitivanje muslimanskih zarobljenika.
Niko im ne veruje da su se sasvim slučajno zatekli u blizini njihovih položaja.
(ovaj desno je opasan)
(evo ga sada levo)
Niko im ne veruje osim dobrog pukovnika. Od govora koji će im tada pukovnik održati ne bi se postideo ni Gandi. Svaka mu je vala na mestu, sa osnovnom porukom "mir božiji"...
Sudeći po reakcijama ostalih oficira u sobi, ni oni sami ne mogu da veruju šta u ovom ratnom trenutku pukovnik priča.
Ipak, neću se suprostaviti njegovom naređenju. Puštaju zarobljenike na slobodu. Samo do straža imaće pratnju a posle su slobodni. Nažalost, vodi ih pogrešan čovek. Da, pogodili ste, u pitanju je onaj opasni sa prozora.
Slike govore više od reči. Jeziva scena. Svakako najsnažnija u ovih pet epizoda. I tako se završava najbolja i najefektnija dosadašnja epizoda Ravne Gore. Nažalost, konkurencija je veoma slaba.
--->epizoda 6 "Drina"
--->epizoda 6 "Drina"
