Bozza Vampir iz Zemuna

Najava: Secret in Their Eyes (2015)

Nakon katarzičnog originalnog argentinskog filma, o kome ste mogli čitati ovde, dolazi nam američki rimejk. Podsećamo da je "El secreto de sus ojos" dobio te 2010 godine i oskara za najbolji film van engleskog govornog područja.

Sudeći po trejleru,a uprkos izuzetnom kastingu (Roberts i Kidman), Amerikanci su uspeli da iz originala izvuku ono što je tamo i najmanje zanimljivo, a to je osnovni zaplet (s'tim što ovde imamo dodatak u vidu toga da je žrtva ćerka detektiva) i sve liči, i to previše, na jedan običan generički holivudski triler.
Glavne vrline originala su upravo bavljenje argentiskim društvom i posledicama fašizma i diktature kroz koje su prošli a izgleda da je taj segment ovde totalno zapostavljen. Da ne govorim da original briljira i sa svojom sentimetalnom ljubavnom pričom koja će ovde možda i biti uključena ali, opet sudeći samo po ovom prvom trejleru, sve će to biti ukalupljeno u standardni produkt.

Le foto proibite di una signora per bene aka Forbidden Photos of a Lady Above Suspicion (1970)

Redosled gledanja bio je sasvim drugačiji. Prvo sam pogledao ovaj šarmantni krimić gospodina Luciano Ercolia a tek potom onu papazjaniju (ali i dalje šarmantnu) od "Smrti koja hoda u ponoć". Ali evo, konačno, i "Nevaljalih slika dame izvan svake sumnje"...

Režija: Luciano Ercoli

Glume: Dagmar Lassander, Nieves Navarro as Susan Scott,Simon Andreu,Pier Paolo Capponi

O čemu se ovde radi:

Minu (Lassander) je srećno zaljubljena supruga koja ništa drugo ne radi u životu osim što smišlja šta će obući za svog fantastičnog (biznismen) muža i kada će mu dati...odmah...ili malo kasnije. Naravno, ima i obaveze da se provodi po disko klubovima (pre pojave diska) i da se redovno kupa. Za razliku od naše stare dobre Fenech ovde Lassander uglavnom preferira punu kadu..nažalost takođe punu i sapunice.

Dakle, Minu je jedna tipična giallo 'domaćica' kojoj se život svodi, za razliku od Ekrema, na kuća-zabava-kuća i, kao što je tipično za giallo, uskoro će postati centar jedne ludačko paronoične zavere u kojoj ne znamo ni ko koga ni zašto...

Ali da pokušamo da objasnimo priču jer "Le foto proibite di una signora per bene" ima za, za razliku od većine filmova koji se kite giallo perjem, jedan pristojan i najvažnije logički sasvim validan zaplet.

Elem, dok se, sasvim nevino i naivno, šetala duž obale Minu napada siledžija na motociklu. Lako je savlada i strovali na zemlju. I taman, kada Minu, a i mi svi, očekujemo silovanje, motociklista izvlači jedan drugi...argument. Kaže on našoj Minu, da je njen dragi muž Piter varalica i ubica.
Naravno, uplašena Minu ne zove ni policiju ni pomoć već u nekom lokalnom bistrou pije pivo i čeka svog Pitera. A i on, lepo zaključi, "Draga moja, ništa ti se nije desilo, samo je taj manijak malo uplašio".

Uskoro, manijak/motociklista počinje da ucenjuje Minu sa trakom na kojoj je snimljen glas njenog Pitera dok ubija svog poslovnog partnera. Ucena ubrzo vodi do jednog specifičnog (a za giallo tako nam dragog) sado/mazo/seksi odnosa između ucenjivača i žrtve.

Simon Andreu je taj manijak. I ovde je dovoljno upečatljiv i zlokoban da bi mu svaka dala...

najveće hitove Lepe Brene i Slatkog Greha ?

Ključna reč iz naziva filma:

Lady iliti signora

Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:

(ljubav i ) Moda

Ima li tu nešto zanimljivo ?

Osim pristojne misterije (razrešenje nije baš lako dokučiti, verujte mi) u pitanju je jedan veoma lep film. Kada kažem lep mislim pre svega na vizuelni aspekt. Žene će voleti ovaj film zbog odeće koju nose glumice*. To vam je, prava modna revija. Od frizura, perika,haljina, kostima, nameštaja... prelepo.

tu je i neizbežni heroj FIĆA

* 'a muškarci će voleti ovaj film kada te glumice ne nose tu odeću' bi bila veoma zgodna rečenica da ovaj krimić nije koprodukcija sa Španijom. Zbog njenih cenzurskih zakona 'Forbidden Photos of a Lady Above Suspicion' deluje mnogo čednije nego što smo svi mi to zaslužili...eh...prokleti Španci.

Šta je dobro u ovom filmu ?

Muziku je komponovao genijalni Morikone uz pratnju takođe talentovanog Bruno Nicolai te je, osim za oči, ovaj film praznik i za uši.

Šta je još dobro u filmu ?

Evo ovo:

i ovo:

Čitanje stripa nikada ne može da bude loše...naročito u krevetu.

Šta je loše u ovom filmu ?

Nismo videli koji strip čita. Ali ni šta se desilo kada ga je prestala čitati.

U stvari...tu vas lagim. Evo šta se desilo:

Posekla se prilikom brijanja ?

Šta je još loše u ovom filmu ?

Oni koji očekuju manijaka sa rukavicama, more krvi i raznovrsna masakriranja biće verovatno razočarani ovim filmom jer nema ništa od ovog prethodno navedenog...osim tih rukavica. "Le foto proibite di una signora per bene" je snimljen '70 kada su ovakve misterije bile standardne za giallo. Još nije krenula rapsodija nasilja koju napr. poznajemo iz Argentovih filmova i koja obeležava drugu, dominantniju, giallo fazu.

Postoje li bolji filmovi od ovog ?

Naravno. Mada nemam nekakve velike zamerke na ovaj ulickani krimić, on jednostavno nije preživeo sud vremena, ali i ovakav, fina je slikovnica vremena u kome je nastao. To što je muzika fenomenalna, glumice lepe a zaplet solidan ne može nikako da škodi.

Postoje li lošiji filmovi od ovog ?

Svakako. Pa sam Ercoli je u svom poslednjem (trećem) , krvavijem i definitivno luđem giallo ostvarenju, "La morte accarezza a mezzanotte aka Death Walks at Midnight" dobrano omašio metu.

Vredi li ovo gledati ?

Poslušajte.

Samo zbog soundtracka vredi ga pogledati. Ali ne samo zbog toga.

Zaključak za kraj:

Luciano Ercoli nije imao veliku karijeru. Debitovao je ovim filmom a nakon toga, do 1978 g., snimio još sedam (lakih) komada. Na IMDB trivija kažu da se povukao iz sveta filma kada je dobio nekakvo veliko nasledstvo.
Ono što je značajnije jeste da je ovaj šmeker Luciano smuvao Nieves Navarro (koja mu je glumila u većini filmova) i da su bili u braku sve do njegove smrti pre par meseci (mart 2015).