Režija: Catherine Hardwicke Glume: Amanda Seyfried Lukas Haas Billy Burke
O čemu se ovde radi:
O crvenkapi i vuku
Ključna reč iz naziva filma:
Hood
Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:
Mlitavo
Ima li tu nešto zanimljivo ?
Ma koliko ovaj film bio loš, a loš je, tu nema sumnje, ima tu nekakvu dozu misterije, ko je u stvari vukodlak u selu, koja, priznajem, drži pažnju dovoljno da se ovo pogleda do samog kraja.
Šta je dobro u ovom filmu ?
Fotografija. Gotovo ceo filma se odigrava u snegu okovanom selu iz nekih starih vremena. U samom filmu se ne navodi niti vreme niti mesto dešavanja ali po eksterijeru možemo smatrati da je radnja smeštena u rani četrnaesti vek...
Šta je još dobro u filmu ?
O.k. ovi stariji glumci i ne glume toliko loše...koliko su ovi mlađi katastrofa...
Šta je loše u ovom filmu ?
Twilight nisam gledao, a pošto je taj film režirala upravo rediteljka Red Riding Hood-a, mogu samo zamisliti koliko je 'dobar'. I to twilightisanje filma sa tinejdž romansom (u XIV veku ?) ovde deluje još neubedlivije zbog nepostojanja nikakve hemije između mlađih glumaca.
Šta je još loše u ovom filmu ?
100 minuta filma se teškom mukom gledaju. Scenario je pun rupa (sličnih onima na putevima u Srbiji) i možda, ali samo možda, da su se otarasili tinejdž sapunice i usredsredili više na horor i misteriju od ovog filma bi nešto i ispalo. Moram priznati, ta početna ideja sa igrom "Guess who" (je vukodlak) i mestom zbivanja, u rukama nekog veštijeg režisera mogla je postati poprilično interesantna.
Postoje li bolji filmovi od ovog ?
Twilight ? Nisam gledao, ali je sasvim moguće...
Postoje li lošiji filmovi od ovog ?
Twilight ? Nisam gledao, ali je sasvim moguće...
Vredi li ovo gledati ?
Ako vam je Twilight super film i ovo ne može da vam bude baš loše...
Zaključak za kraj:
Zašto je tako teško snimiti dobar film o dragim i dlakavim vukodlacima...
Na skali od (1-6) ocena: 2 recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
15 May 2014
Možda gledaocima koji nisu "iskusni" ova priča sve do samog kraja može biti neizvesna a za neke i genijalna, ali Triangle je svojevrsni "rip of" ideja čije smo daleko bolje realizacije videli u već gomili filmova (a ovde ih ne navodim da ne bih onim neiskusnima pokvario "uživanje").
Režija: Cristopher Smith Glume: Melissa George Michael Dorman Joshua McIvor
Melissa George (A Lonely Place To Die) tumači samohranu majku koja ostavlja svog sina na jedan dan i odlazi na krstarenje sa dečkom. Na krstarenju će im se pridružiti mala grupa od nekoliko neupečatljivih likova koji do kraja filma ostaju samo bleda skica i služe samo za popunu žrtvi u ovoj varijaciji na slasher filmove.
Ono što ovaj film čini drugačijim od sličnih filmova tipa "manijak na ubilačkom pohodu" (ovog puta na misterioznom brodu) je ubačeni element starog i puno puta rabljenog SF motiva (kojeg i ovde neću pominjati).
Film je solidno režiran i scenarijski kompaktan i nemam nekih većih primedbi na to. Glavni problem ove niskobudžetne misterije osim bledih sporednih likova je taj što Triangle jednostavno nije dovoljno originalan. Prosečni gledalac će sabrati dva i dva (i dobiti pet) veoma brzo, a to je za ovakve filmove koji nastoje da budu pametniji nego što jesu poprilično pogubno.
Ipak, nešto bolja ocena za kraj nego što možda i stvarno zaslužuje pre svega zbog same emotivne završnice i dobre glume Melisse George
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Biograf
07 May 2014
Ima nešto u Luther-u što ga čini neodoljivim. Ne boji se svoje pretencioznosti, naprotiv, stalno je nabija na nos publici. Od samog početka.
A početak..pa početak je poprilično spektakularan. Sećam se da sam naleteo na te prve kadrove serije na nekoj televiziji ne znajući da su to zapravo početni kadrovi. Više je to ličilo na vrhunac nekog filma ili katarzičnu završnicu. U toku je potera. Osumnjičeni beži i stiže do vrha nekakve napuštene zgrade. Pokušajući da pređe sa jedne strane na drugu završava viseći iznad ambisa a jedinu pomoć mu može pružiti glavni detektiv koji ga juri, inspektor Luter. Samo, tada, u jednoj od najupečatljivijih momenata serijala, Luter ne pruža ruku osumnjičenom... ne dok mu ne otkrije lokaciju gde je sakrio svoju poslednju žrtvu, dete. Od toga da li je dete još živo i da li će policija stići na vreme da ga spase zavisi i Luterova odluka da li će pomoći tom manijaku (koji u tom trenutku uplašeno plače i moli za život...verovatno kao i njegove žrtve neposredno pred smrt). I tako, ne samo da Luterova konačno odluka zauvek menja njegov karakter već određuje i čitav tok buduće serije...
Ovo sve se odigrava u prvih desetak minuta. Prosto neverovatno jak početak ovog BBC serijala pre svega možemo zahvaliti harizmatičnoj pojavi glumca Idrisa Elba, jer nema nimalo sumnje, od prvog trenutka kada ga vidimo, u tom starom iznošenom kaputu, znamo da je to lik koga želimo da gledamo, i da taj policajac od krvi i mesa, čovek koji će kasnije biti gotovo razoren osećajem krivice i stalnom igrom na ivici dobrog i zla, jedan od najupečatljivijih likova koje nam je donela britanska TV produkcija.
Ta prva sezona Lutera je gotovo savršena. Uklopljena (kao i čitav serijal) od nekoliko nezavisnih slučajeva, stalno gledaoce dovodi do toga da preispituje svoj odnos ka glavnom liku.
Nažalost, druge dve sezone poništavaju konačan utisak o Luteru. Količina neverovatnih koicendencija i nelogičnih (ili bar neuverljivih) događaja u njima počinje i previše da bode oči. Kao što rekoh na početku, serija Luter se ponosi svojom pretencioznošću ali potreba da šokira publiku postaje u drugoj i trećoj sezoni sama sebi svrha. Neki likovi poput Alis (koju je inače sjajno odigrala Rut Vilson) u nastavku se ponašaju i postaju "neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar" što i ne mora u načelu biti loše ali postaje upravo tako kada se ta "sila" previše često koristi. Samo zahvaljući Elbi Luter ipak do kraja predstavlja jedno solidno gledalačko iskustvo.
Na skali od (1-5) ocena: 3 recenzija: DeHičkok
05 May 2014
Poprilično je ovo predvidljiv film. U stvari, pošto sam se zeznuo i odlučio da napišem ovaj prikaz sada, nekoliko meseci nakon odgledanog filma, sećanja na njega su mi poprilično slaba... što dovoljno govori o samom kvalitetu filma.
Pokrećemo istorijski i verovatno nemogući projekat procene/ocene svih 2400 filmova koji su se našli na top listi 100 fimova sa najvećim prihodima od 1990 do 2013 godine. Zarada na blagajnama sa ove liste se odnosi isključivo na američke bioskope. U projektu će najveći doprinos dati naš Gimitrije ali takođe očekujemo i učešće svih naših saradnika.
Nastavak remek dela "Kineske četvrti" svakako nije dostojan svog prethodnika i jeste predug i uglavnom dosadan ali vredi ga pogledati pre svega zbog kurioziteta poput (poslednje) režije Džeka Nikolsona i kostima.
Sa bužetom od oko 19 miliona dolara i ovakvom zaradom nije ni čudo što se Nikolson više nikada nije okrenuo režiji...hvala mu na tome.
Za ovaj film nikada nisam čuo, ali sudeći po trejleru dole, u pitanju je jedna simpatična dečija priča. Inače, ovo je japanski film iz 1986 godine koji se u Americi prikazivao nekoliko godina kasnije.
Veštice svakako spadaju u onaj bolji deo dečijih filmova koji su nam stizali iz kompanije Džimi Hensona i jedan od poslednjih u čijem kreiranju je Henson lično učestvovao neposredno pre svoje prerane smrti . Ovaj film uglavnom imam u pozitivnom sećanju i čini mi se da ga vredi ponovo pogledati. Režiser je Nicolas Roeg a ako to nije dovoljna preporuka u filmu glumi i Rowan Atkison na talasima slave Crnog Guje ali pre mister Bina.
Jedan od omiljenih legalnih filmova za iznajmljivanje u beogradskim video klubovima tog doba (u izdanju 'pokojnog' M(etro) filma). Neubedljiv i te 1990 godine ovaj triler Peter Hyams-a još više je pregažen protokom vremena. Slobodno preskočiti.
Neki to vole vruće u samostanu ima Robi Koltrejna i Erika Idla kao glavne zvezde tako da je nemoguće da to bude baš mnogo loše. Ipak, relativno pozitivne uspomene na ovaj film ne bih nikako proveravao novim gledanjem.
Sad proverih, tako da oko ovog nema sumnje, pokojni (umro 2012 u 70-oj god.) Zalman King koji je bio jedan od koautora čuvenih "9 i po nedelja" pokušao je u svojoj kratkoj rediteljskoj karijeri nekoliko puta da dostigne uspeh prethodno pomenutog filma. Najbliži tome bio je upravo sa ovim filmom u kojem je ponovo angažavao, tada još uvek, seksipilnog Miki Rurkea i tada manje više nepoznatu manekenku Keri Otis. Ipak, osim kontraverze oko snimljenih (realnih?) scena seksa između protogonista (koji će ubrzo uleteti u buran brak) sam film ostavlja poprilično mlak utisak.
U svojoj bogatoj karijeri Sidni Lamet nam je podario nekoliko odličnih filmova ali i pregršt mediokritetskih. Ovaj pretenciozni politički triler upravo jedan od takvih, sa velikom temom i dobro ekipom glumaca, povremenim zanimljivim rešenjima i rastućom dosadom tokom gotovo svih 132 minuta. Prosečan film, tada među slabijima ali gledajući sadašnju holivudsku produkciju Q&A i nije toliko loš.
Ogroman uspeh "Wayne's World" dve godine kasnije gotovo je u potpunosti gurnuo u zapećak ovu pitku komedija Dana Carvey. Nekako mi se čini da je ovaj film danas daleko relevantniji od daleko poznatijeg naslednika. Vredi proveriti...
Nažalost niko u našoj ekipi filmskih znalaca (pa čak ni Bozza Vampir) nije pogledao ovaj film, tako da ostajemo da svoje utiske napišemo nekom drugom prilikom. Sudeći po dostupnim informacijama u pitanju je prilično interesantno delo tako da ga stavljam na listu filmova koje ću u neko duže a dogledno vreme proveriti.
Visoko stilizovan istorijski film smešten u Pariz 1931 godine bavi se odnosom Henri Milera i njegove supruge June sa književnicom Anais Nin. I ako je jedan od slabijih filmova Philipa Kaufmana vredan je i dalje svake pažnje, naročito u doba kada filmovi sa ovakvom tematikom imaju gotovo nikakve šanse da se pojave u bioskopima. Sada bi tako nešto producirao za svoju mrežu narp. HBO. Zbog ovog filma Amerikanci su smislili oznaku NC17 da bi se mogao pojaviti u redovnoj bioskopskoj distribuciji.
U sledećem nastavku, bavimo se filmovima od 90 do 81 mesta
.jpg)
